(Tekst koji diše ritmom haosa, pije iz flaše mudrosti i viče iz duše buntovnog Balkana)
U TAJNI KOD Ludog Balkanca ne dolaziš po odgovore – dolaziš da ti se zakotrlja glava, da ti krv zapeva i da ti srce, makar na jedno veče, zaigra u ritmu istine...
"Ovde se i ljubav meri u promilima", rekao je jednom jedan pesnik dok je padao niz stepenice beogradskog kluba u tri ujutru. Možda je to bio Balašević, možda samo neki pijanac sa dušom. Svejedno, na Balkanu su svi umetnici – makar do prve rakije.
U Tajni kod Ludog Balkanca ne dolaziš po odgovore – dolaziš da ti se zakotrlja glava, da ti krv zapeva i da ti srce, makar na jedno veče, zaigra u ritmu istine. Jer ovde, brate, duhovno prosvetljenje ide ruku pod ruku sa duvanom iz Prilepa i tamburicom koja svira dok svet gori.
Duhovna putovanja u zemlji besmisla
Ne ideš u Indiju da nađeš mir. Ideš kod tetke u selo gde baba Višnja plete džemper dok gleda "Zadrugu" i ti u tom trenutku shvatiš – Bog ne živi u oblacima, on se skriva iza ajvara i tišine posle ručka.
"Mi nemamo više vremena da čekamo bolje dane – mi moramo da ih izmislimo," rekao je Rambo Amadeus dok je u pidžami svirao klavir u bioskopu "Tesla". I tu je ključ: duhovno putovanje na Balkanu je maraton u opancima sa olovkom u jednoj i flašom u drugoj ruci.
Kafanski bluz: Tu plaču i najveći
U kafani nema laži. Samo istine razblažene u vinjaku i pesmama Tome Zdravkovića.
"I posle tebe – tuga ostaje, ali kafana zna kako s njom", šapuće konobar dok ti donosi treću turu.
Kad Mile iz Šapca uzme mikrofon, pesma prestaje da bude muzika – postaje svedočanstvo. To nije pevanje – to je ritual čišćenja.
Pobunjeni ekolozi i plastika u duši
"Nema više prirode, sad imamo aplikacije za disanje", kaže mladi ekolog dok protestuje ispred rudnika litijuma. Nema više ni planina – samo planovi za eksploataciju. Ali dok ima ljudi koji nose cvet u džepu i kamen u cipeli, Balkan će da diše.
Ekolozi ovde ne nose samo transparente – nose generacije na leđima. Nose sećanje na planinu iz detinjstva i budućnost koju ne smeju da prodaju.
Tajne balkanskog rokenrola
Znaš li ti šta znači kad Ekatarina Velika zagrmi stihovima koji kao da poručuju:
"Znam da život nije fer, ali to ne znači da prestajem da živim!".
To je manifest svih nas. Kad Električni orgazam krene, kad Čorba grmi s bine kao 1978. u Ime naroda, kad Partibrejkersi šutiraju tišinu – Balkan nije u Evropi, Balkan je u plamenu.
Jer rokenrol ovde nije moda – to je oblik preživljavanja. Gitara u ruci je izjava: nećete nas slomiti dok imamo glas i pojačalo.
BALKANSKA PRAVILA ZA ŽIVOT U HAOSU
Ne veruj sistemu – veruj babi.
Kupi domaće – makar bio otrov, tvoje je.
Kad svi ćute, ti zapevaj.
Ne idi glavom kroz zid – idi sa društvom, lakše se sve ruši.
Ako ti kažu da si lud – čestitaj sebi. Na pravom si putu.
U Tajni kod Ludog Balkanca ne zna se da li se ulazi ili izlazi, da li se pije ili moli, da li se peva ili plače. Ali znaš da si živ. I znaš da si svoj.
Jer ovde se svet ne spašava – ovde se svet prkosno pije, voli i gori.
I za kraj – neka odzvoni stih:
"Mi smo deca rokenrola, deca revolucije,
Naš je život kafa bez šećera i cigareta uz kišu..."
A ti?
Ako si spreman – ulazi.
U Tajni kod Ludog Balkanca se ne dolazi slučajno.
On zove samo one koji znaju da i haos ima ritam.
