Mnogo je dobar osećaj to tapšanje po ramenu. Koliko si samo tad važan u svojim očima... porasteš tri santimetra, prolepšaš se sebi u ogledalu, poraste ti koeficijent inteligencije i još svašta ponešto, ceo svet ti je, bre, pod nogama.
A svaka pohvala, zadivljeni uzdah ili otrcana fraza, svejedno, pune balon sujete koji raste i raste i raste, samo što ne pukne. Zapravo, na kraju, ipak pukne.
Jer, kako bi rekao Al Paćino u filmu "Đavolji advokat", dok verbalno tapše po ramenu glavnog junaka Kijanua Rivsa:
- Sujeta, moj omiljeni greh.
A on je u tom filmu, jelte, đavo lično.
Milovan Ilić Minimaks, nekad sveomiljeni humorista i zabavljač nacije, koji sada svoje oštroumne strelice ispaljuje na nekom, kako se priča "boljem mestu", imao je običaj da kaže:
- Da su mi dali dinar svaki put kad su me potapšali po ramenu, danas bih bio milioner.
Tapšanje po ramenu je vrlo stara psihološka disciplina i primenjuje se, nažalost prilično uspešno, oduvek i svuda.
Od onog prvog nespretnog driblinga u školskom dvorištu "bravo mali, biće od tebe nešto", preko ćaletove "analize" prvog seksa sabrane u "sad si čovek, sine moj", do kafanskog "sad si pokidao, matori, ne može ti niko ništa" posle neke, recimo, uspešne finansijske operacije.
Sve u svemu - prazna priča.
Zvonimir Đukić, poznatji kao Đule Van Gog, jednom je na pitanje obožavateljke o najboljem muzičkom savetu koji je dobio, odgovorio:
- Od jednog starog, sada već pokojnog džezera iz moje ulice. Rekao mi je: "Mali, ne veruj onima koji te tapšu po ramenu, neka ti više znače kritike ako su dobronamerne, a kad počnu da te tapšu po ramenu, znaj da je počela tvoja borba u odbrani onog što se zove posebnost". To odzvanja u meni i dan danas.
Pametan je bio taj džezer.
Psiholozi, s druge strane, kažu da tapšanje po ramenu može da bude dobra terapija za ljude sa manjkom samopouzdanja ili uteha u nekim teškim momentima i to je, verovatno, sasvim tačno. Ali, pametno bi bilo - ne navikavati se.
Jer, zapravo, može da ima sasvim suprotan efekat. Pomisliš da si uhvatio vola za rogove (može to i drugačije da se kaže, samo malo manje pristojno), a upravo to je onaj momenat kad sve krene naopako.
Jedan naš pisac u dnevnoj sobi ima uramljeni novinski članak, sa intervjuom koji je svojevremeno dao za jedne jako čitane dnevne novine. Uz njegovu fotografiju, stoji naslov "Pazi šta želiš, možda ti se i dogodi". Bio je to poklon njegove supruge za rođendan, posle godina u kojima su ga svi tapšali po ramenu. Legenda kaže da je shvatio poruku.
