Nedavno je predstavljen koncept ogromnog teretnog broda koji bi koristio torijum umesto klasičnog nuklearnog goriva, a plan je dovoljno ambiciozan da je već sada uzdrmao pomorsku industriju. Ako projekat zaživi, brod bi mogao da prevozi čak 14.000 kontejnera i godinama plovi bez dopune goriva, uz znatno manju emisiju štetnih gasova i mnogo niže operativne troškove.
Iza cele priče nalazi se tehnologija o kojoj se govori decenijama, ali je do sada uglavnom ostajala u laboratorijama i teorijama. Torijum se dugo smatrao bezbednijom i čistijom alternativom uranijumu, ali niko nije uspeo da ga ozbiljno uvede u svakodnevnu upotrebu. Kina sada pokušava upravo to – da nuklearnu energiju nove generacije pošalje pravo na okean.
U središtu projekta nalazi se reaktor sa rastopljenom soli i torijumom snage 200 megavata. Ne pokreće direktno motore broda, već proizvodi energiju koja se pretvara u električnu pomoću sistema zasnovanog na superkritičnom ugljen-dioksidu. Stručnjaci tvrde da je takav proces efikasniji od klasičnih nuklearnih sistema, ali i značajno tiši.
10 godina autonomije
Važna razlika je i u samoj bezbednosti. Za razliku od tradicionalnih nuklearnih reaktora, ovaj sistem radi pod atmosferskim pritiskom i ne zahteva ogromne količine vode za hlađenje. Projektanti tvrde da poseduje pasivne bezbednosne mehanizme koji automatski gase sistem u slučaju pregrevanja, bez potrebe za ljudskom intervencijom.
Možda najfascinantniji deo projekta nije ni snaga broda, već njegova autonomija. Reaktorski modul projektovan je da radi deset godina bez otvaranja ili dopune goriva. Kada mu istekne radni vek, ceo modul bi jednostavno bio zamenjen novim. U teoriji, to znači manje rizika tokom održavanja i mnogo jednostavniji rad sistema.
Kina već dugo ulaže ogromna sredstva u razvoj torijumskih reaktora, a važan korak napravljen je u pustinji Gobi, gde je eksperimentalni sistem uspešno radio u stabilnim uslovima. Dodatni motiv nije teško pogoditi – zemlja raspolaže velikim rezervama torijuma, posebno u Unutrašnjoj Mongoliji, što bi moglo značajno da smanji zavisnost od globalnog tržišta uranijuma i klasičnih energenata.
Kina gleda u budućnost
Ipak, između koncepta i realnosti nalazi se mnogo problema koje nijedna futuristička ilustracija ne može da sakrije. Nuklearni brodovi su ekstremno skupi, međunarodni propisi za njih praktično ne postoje, a veliki deo svetskih luka još nema jasna pravila za prihvat ovakvih plovila. Tu su i pitanja osiguranja, obuke posada, kao i skladištenja reaktorskih modula nakon isteka njihovog radnog veka.
Zanimljivo je da ideja nije nova. Sjedinjene Američke Države eksperimentisale su sa sličnim konceptima još šezdesetih godina prošlog veka, ali su projekti tada napušteni zbog visokih troškova i tehničkih problema. Razlika je u tome što danas svet mnogo ozbiljnije traži alternativu fosilnim gorivima, a Kina očigledno želi da bude prva koja će tu tranziciju pretvoriti u globalni posao.
Za sada, ovaj brod postoji samo kao koncept. Ali i to je dovoljno da otvori pitanje kako će izgledati pomorski transport u narednim decenijama. Jer kada najveći teretni brod na svetu više ne zavisi od tankera i goriva, onda se ne menja samo tehnologija. Menja se način na koji planeta razmišlja o energiji, trgovini i kretanju kroz 22. vek.
Jer, danas je to 10 godina, sutra možda brod koji može da plovi beskonačno. I da nam, za ne daj Bože, bude nova - Nojeva barka.
