Neki je obožavaju, drugi je smatraju svetogrđem. Havajska pica već decenijama deli svet, ali malo ko zna da ideja koja je izazvala jednu od najdugotrajnijih gastronomskih rasprava nije nastala u Italiji, niti na Havajima, već u Kanadi. I to zahvaljujući jednom grčkom imigrantu.
Čovek koji je početkom šezdesetih prvi stavio ananas na picu zvao se Sotirios "Sem" Panopulos. U Kanadu je stigao brodom 1954. godine, sa skromnim prtljagom, sećanjima na Grčku i onim tipičnim imigrantskim optimizmom da se u novom svetu sve može izgraditi iz početka.
Mala kulniraska pobuna
Kako prenosi Greekreporter, Kanada mu je ponudila upravo to - prostor za greške, eksperimente i male kulinarske pobune.
Rođen u avgustu 1934. godine u selu Vurvura na Peloponezu, Panopulos je zajedno sa dvojicom braće početkom šezdesetih otvorio nekoliko restorana u Ontariju.
U početku su služili burgere, klasičnu severnoameričku ponudu tog vremena, ali kako je pica postajala sve popularnija, prirodno je našla mesto i na njihovom meniju. Lokali su rasli, gosti se vraćali, a kuhinja je polako postajala prostor igre, a ne samo rutine.
Grčko poreklo "havajske" pice
Havajska pica nije nastala kao pažljivo osmišljen recept, niti kao marketinški trik. Naprotiv - bila je rezultat radoznalosti. Jednog dana, Panopulos je jednostavno odlučio da na picu doda konzervirani ananas, da vidi šta će se desiti.
– Jednostavno smo ga stavili, čisto iz zabave, da vidimo kakvog će ukusa biti – ispričao je Panopulos u intervjuu za BBC 2017. godine, svega nekoliko meseci pre smrti.
Kombinacija slatkoće ananasa i slanog ukusa šunke iznenadila je i njega i goste. Najpre su probali sami, zatim ponudili nekolicini stalnih mušterija. Reakcije su bile neočekivano dobre.
- Posle nekoliko meseci ljudi su bili oduševljeni, pa smo je uvrstili u stalni meni - prisećao se Panopulos.
Ime "havajska" pica nije imalo veze sa poreklom recepta, već sa brendom konzerviranog ananasa koji su tada koristili. U to vreme, standardni dodaci na pici svodili su se na pečurke, slaninu i pepperoni. Sve van tog okvira smatralo se neobičnim, ako ne i pogrešnim.
Veliko nasleđe malog eksperimenta
Decenijama kasnije, ova pica postala je globalni fenomen - i globalni predmet rasprave.
U februaru 2017. godine dospela je ponovo u žižu javnosti, kada je tadašnji predsednik Islanda Gudni Johanson izjavio da bi ananas na pici trebalo zabraniti. Kanadski premijer Džastin Trudo odgovorio je kratko i simbolično na Tviteru: "Imam ananas. Imam picu. I stojim iza ove ukusne kreacije jugozapadnog Ontarija".
Panopulos je restoran "Satellite" prodao sredinom sedamdesetih, a kasnije otvorio još jedan, "Family Circle", u Londonu, u Ontariju. U penziju je otišao 2007. godine, sa 73 godine. Kada nije nehotice branio ananas na pici pred svetskim medijima, dane je provodio kao brižan deda ili "papa", kako bi rekli Grci.
Sem Panopulos preminuo je 8. juna 2017. godine, u 83. godini. Nikada mu nije bila namera da izazove buru u kulinarskom svetu, niti da pokrene večitu dilemu o tome da li voće ima mesta na pici. Kako navode oni koji su ga poznavali, želeo je samo da razbije monotoniju poznatih ukusa i da proba nešto drugačije.
U tome je i uspeo. Njegova priča danas ne govori samo o pici, već o slobodi da se eksperimentiše, o imigrantskoj hrabrosti i o tome kako ponekad najveće promene nastaju iz čiste radoznalosti. Bez velikih planova, ali sa otvorenim umom.
