Nije svaka staza tu da nas "odvede negde". Neke su tu da nas vrate na ritam koji nam više prija nego što smo i spremni da priznamo.
U Gornjoj Trepči počinje ruta duga šest i po kilometara koja vodi do Manastira Vujan. Laganim hodom, da se pređe treba nešto manje od dva sata, ali ovde to i nije naročito važno. Važnije je što se ide bez žurbe i to što, iz nekog razloga, ta šetnja nestvarno prija.
Staza nosi ime po Patrijarhu Pavlu, a kako objašnjava meštanin Milinko Gojković, taj naziv nije došao iz nekog plana, već iz ličnog osećaja i priča koje u ovom kraju i dalje žive.
- Imao sam prilike da razgovaram sa starim meštanima koji su lično poznavali patrijarha Pavla, koji je u vreme svoje teške bolesti dolazio ovde u Trepču i, zahvaljujući prirodi, vodi, hrani i celokupnom ambijentu, bolest preboleo i doživeo duboku starost. On se hranio pre svega ovom zdravom vodom i kozjim mlekom. Prema priči meštanina Alekse Stankovića, pio je kozje mleko i to je uticalo da ozdravi - priča Gojković.
Ideja da staza ponese njegovo ime pojavila se spontano, i to baš na datum njegovog rođenja.
- Da, ne znajući, to je bio 11. septembar 2016. Nedelja je bila, posle liturgije, u razgovoru sa jednim čovekom koji je napisao knjigu 'Jovanjski krst patrijarha Pavla', došao sam na ideju da se možda ova staza nazove po njemu. On je to prihvatio i rekao mi da je patrijarh Pavle tada rođen. I rekao mi dok smo mi pričali, on je bio sa nama. Tako da od tada ova staza nosi to ime - objašnjava Gojković.
Na kraju, njegova poruka zvuči kao jednostavan poziv, bez mnogo ukrašavanja:
- Obavezno dođite na ovu divnu stazu zdravlja, obasjanu suncem pravoslavlja, kraj atomske lekovite vode, u prelepo mesto odmora, uživanja i razonode.
A možda je dovoljno i ovako: da jednom odete bez plana, bez potrebe da nešto "vidite" ili "obiđete". Samo da prođete tom stazom i proverite da li vam prija kad - ne morate nigde da stignete. Možda samo do sebe.
