Ili jedeš ili plaćaš: Nemačka lekcija o hrani i životu

U Nemačkoj su neki restorani rešili da iznenade svoje goste i da im stave do znanja da hrana nije tu da bi završila u kanti.

Japanski restoran Yuoki iz Štutgarta, recimo, ima pravilo "eat up or pay up": ako preteraš na all-you-can-eat suši bufetu i ostaviš pola tanjira, doplatićeš jedan evro.

Sitnica za novčanik, ali velika poruka za svest. Vlasnik Guoju Luan to je rekao jasno:

- Zove se ‘all-you-can-eat’, a ne ‘all-you-can-throw-away’.

U Dizeldorfu, restoran Okinii takođe već godinama naplaćuje evro za ostatke, a kinesko-mongolski Himalaya u Severnoj Rajni-Vestfaliji čak precizira – ako ostane više od 100 grama hrane, doplata je - dva evra. Nijedno od ovih mesta nije naišlo na ozbiljniji otpor gostiju. Naprotiv, većina shvata poruku.

rawpixel.com, Freepik

Hedonizam je kad je - taman

Iza svega se krije jednostavna ideja: hrana je previše dragocena da bi se bacala.

I nije to samo nemačka stvar – bacanje hrane globalno je ogroman problem.

Mi na Balkanu često mislimo da gostoprimstvo znači "tanjir pun do vrha". Ili da domaćin nije pravi ako ne donese još. A možda je vreme da redefinišemo šta znači uživanje u hrani. Hedonizam nije gomila koja ostane; hedonizam je tanjir koji je taman – dovoljno da osetiš svaki zalogaj, bez kajanja i bez rasipanja.

Da li ste ikada probali aligatora, lignju ili ajkulu?

Ovo je tekst samo za prave gurmanske avanturiste

Globalni vodič za ručak za dvoje: Koliki budžet - toliki zalogaj

Švajcarska i Island su najskuplji, a ako vam je budžet ograničen, onda ipak ručajte u Libiji, Afganistanu ili Alžiru

Šta su u Mesopotamiji jeli za večeru?

I... da li biste probali jelo napravljeno po misterioznom receptu starom 4.000 godina

Ova nemačka fora, koliko god "malo" i praktično delovala, zapravo je ozbiljna lekcija.

Da uživanje ne mora da bude prejedanje. Da hedonizam ne znači rasipanje. I da se pravo poštovanje prema hrani vidi tek kad na tanjiru ništa ne ostane.