Na prvi pogled, Džulijen Koen izgleda kao još jedan mladi Francuz koji voli klavir.
Ali iza njegovog imena krije se fenomen - umetnik koji je od klasične muzike i običnih gradskih trgova napravio scenu za globalnu publiku. Njegovi video snimci iz metroa, trgova i uličnih uglova obišli su svet i pretvorili ga u simbol nove generacije muzičara: onih koji klasičnu umetnost ne zatvaraju u koncertne dvorane, već je donose ljudima tamo gde se najmanje očekuje.
Na pariskim trgovima i metro stanicama ljudi su navikli na buku, žurbu i povike prodavaca.
Ali kada se pojavi Džulijen Koen, sve stane. Jedan akord na klaviru dovoljan je da deca prekinu igru, da poslovni ljudi spuste telefone, a prolaznici zastanu i okrenu se. Muzika uzima grad u svoje ruke.
Matematika i crno-bele dirke
Rođen 1993. godine u Francuskoj, Koen je rano pokazao da je klavir njegov prirodni jezik. Dok su drugi provodili detinjstvo na igralištima, on je sate trošio na dirke. Ali ono što ga izdvaja od tipičnog muzičkog genija jeste to što je uporedo diplomirao matematiku.
Preciznost brojeva i sloboda muzike postali su dva pola između kojih se kreće - dokaz da kreativnost i analitika ne moraju biti suprotnosti.
I umesto da čeka poziv iz velikih sala, Koen je odlučio da sam pronađe publiku.
Njegovi prvi snimci na ulici bili su mali eksperimenti: klavir na otvorenom, slučajni prolaznici koji zastanu, deca koja se njišu uz melodiju. Vremenom je iz tog jednostavnog koncepta nastao prepoznatljiv stil.
Gospodar flashmoba
Koen danas ima milione pratilaca na društvenim mrežama, a njegovi flashmob nastupi u kojima mu se iznenada pridružuju pevači ili horovi postali su viralan format.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka dogodio se nedavno, a bila je to izvedba legendarne "Bohemian Rhapsody" grupe Queen" na trgu La Contrescarpe u Parizu, kada se tridesetak muzičara i pevača okupilo oko njega i pretvorilo običan dan u istinski spektakl koji je mnogima izazvao suze ali i "zaradio" milione pregleda na društvenim mrežama.
Jer, njegovi snimci nisu samo koncerti - oni su priče. Kamera beleži i reakcije ljudi: osmehe, suze, mobilne telefone podignute da zabeleže trenutak. U tome je i suština Koenovog pristupa: muzika nije rezervisana za elitne prostore, ona pripada svima.
- Klasična muzika može da bude deo svakodnevnog života isto kao i pop pesma na radiju - ponavlja često u intervjuima, i to je misao koju i sam dosledno sprovodi.
Aura diskrecije
Koen retko otkriva detalje iz privatnog života. Ne govori mnogo o porodici, ljubavi ili svakodnevici; sve što publika zna jeste ono što izlazi iz njegovih prstiju i ono što objavi na svojim kanalima.
Možda baš ta diskrecija doprinosi auri koju nosi. Deluje kao neko ko postoji samo za trenutak muzike i nestaje čim se završi poslednji akord.
U svetu gde je pažnja publike skraćena na nekoliko sekundi, Džulijen Koen je uspeo da čaroliju okrene naošake: da ljudi zastanu. Da se na prometnim ulicama Pariza ili Barselone odjednom začuje Šopen, Betoven ili Queen i da gradska buka nakratko utihne.
Novi put umetnosti
Njegova priča nije samo priča o muzičkom uspehu, već i o tome kako umetnost pronalazi nove puteve u digitalnom dobu.
Za jedne je on virtouz, za druge showman. Ali za sve one koji su makar jednom zastali pred njegovim klavirom ili barem pogledali klip na društvenim mrežama, Džulijen Koen je čarobnjak ulice - čovek koji je pokazao da muzika ima snagu da preobrazi i prostor i vreme, ma gde da se nađemo.
