U svetu u kojem svaka reč može biti maska, a svaka istina upakovana u slojeve obmane, pitanje kredibiliteta nikada nije bilo važnije.
Poligraf, simbol večite borbe između laži i istine, danas je više od instrumenta – on je ogledalo društva koje želi da zna kome može da veruje
Definicija laganja
Decepcija ili obmana predstavlja akt namernog pružanja neistinitih informacija sa namerom ili u cilju dezinformisanja ili dovođenja u stanje zablude određenog lica ili grupe lica, ili pravnog lica.
Pored direktnog laganja, može se manifestovati i tako što će se određena informacija minimizirati, prećutati ili izostaviti iz konteksta, što daje isti rezultat, a to je svesno i namerno dovođenje u stanje zablude druge strane.
Najkritičniji elemenat ovog procesa je namera onoga ko pruža informaciju ili je namerno izostavlja. Bez namere, ne postoji ni obmana, bez obzira na verodostojnost informacije koja je plasirana.
Poligrafsko testiranje, odnosno, po stručnom nazivu, psihofiziološka detekcija obmane pripada kategorijski oblasti koja se naziva procena kredibiliteta i prvi put se u javnosti pojavljuje 1921. godine u SAD, kada je profesor sa univerziteta Berkli u Kaliforniji, Dr. Džon Larson, kreirao prvu verziju poligraf instrumenta.
Prva ozbiljna zvanična primena poligrafa je bila u vreme Drugog svetskog rata, kada je poligraf korišćen od strane američke kontra-obaveštajne službe u za demaskiranje nemačkih obaveštajaca i dvostrukih agenata koji operišu na tlu Amerike, prvenstveno na istočnoj obali SAD.
U zvaničnu redovnu upotrebu u celokupnom bezbednosnom aparatu SAD ulazi pedesetih godina prošlog veka. Vremenom su razni naučnici koji su se bavili fenomenom procene kredibiliteta davali svako svoj doprinos napretku u proceni kredibiliteta svojim novim saznanjima, pa se u skladu sa tim usavršavala tehnika ispitivanja, procedura kao i fizički sam instrument poligraf.
Analogni instrumenti su se koristili sve do 1992. godine kada su zamenjeni sa kompjuterizovanim poligraf sistemom, što predstavlja poligraf kakav danas poznajemo.
Regulisanje poligrafa
Danas, postoji regulatorno telo koje reguliše proceduru testiranja, licencira fizička i pravna lica, određuje procedure, odobrava i zabranjuje formate testova kao i tehnike ispitivanja. Američka vlada odvaja ogromna sredstva samo za sprovođenje eksperimenta i istraživanja vezana za poligraf.
Sve tehnike i formati se kreiraju i testiraju na univerzitetima, prvenstveno na John Hopkins univerzitetu, kao i na univerzitetu Utah, mada i na drugim univerzitetima širom SAD, takođe. Ministarstvo odbrane SAD sprovodi nezavisno svoja istraživanja, a takođe i brojni samostalni stručnjaci dobijaju sredstva za istraživanje od vlade SAD.
Navodim SAD kao najvalidniji primer jer je poligraf nastao u SAD, u SAD se obavi najveći broj poligraf testova godišnje, u SAD je poligraf najviše inkorporiran u društvo, ima najveću i najširu primenu, i vlada SAD sprovodi ubedljivo najviše istraživanja, ispitivanja i eksperimenata vezano za poligraf, objavljuju najviše stručne literature, imaju najveći broj stručnih usavršavanja, asocijacija, seminara i stručnih obuka na svetu, i to ubedljivo.
Gotovo da ne postoji detektivska agencija kao ni advokatska kancelarija koja nema svog poligrafistu. Najozbiljnije shvataju fenomen poligrafa i najdalje su otišli u svemu vezano za poligraf, izdvajaju ozbiljna sredstva na godišnjem nivou za research and developement – istraživanje i razvoj poligrafa na svetu, u pitanju su desetine ako ne i stotine miliona dolara na godišnjem nivou. Sve je organizovano i kontrolisano na zavidnom nivou.
Postoji jedna tehnika poligraf ispitivanja koja se zove CIT – concealed information test i taj poligraf test je statistički precizan 99.94%, i koristi se kao zvaničan dokaz na sudu u sledećim državama-Japan, Indija, SAD, i od skoro, Mađarska. Licima se u navedenim državama izriče sudska presuda na osnovu rezultata sa CIT poligraf testa i ta lica se osuđuju na zatvorske kazne na osnovu rezultata sa CIT poligraf testa. Japanska policija koristi isključivo CIT poligraf test u policijskim istragama.
SAD kao pionir relevantnog
Država koja prednjači u primeni poligrafa su apsolutno Sjedinjene Američke Države, što je i logično sa obzirom da je poligraf nastao u Americi. Samo na testiranje novih formata, tehnika i eksperimenata u vezi sa poligrafom vlada izdvaja milione i milione dolara, sa pouzdanjem mogu da tvrdim da se na finansiranje istraživanja tog tipa u Americi potroši više novca nego što se u Srbiji izdvaja za razvoj nauke ili obrazovanja na godišnjem nivou.
U Americi ukoliko imate advokatsku kancelariju u kojoj imate više od četiri zaposlena pravnika, po zakonu, morate da imate i jednog poligrafistu. Stručnjaci i zakonopisci su u Americi našli način kako da iskoriste poligraf da im bude bolje u društvu.
Svaki osuđenik koji izađe sa izdržavanja zatvorske kazne pre roka, tačnije, izađe na slobodu ali na uslovnom otpustu mora da se javlja licenciranom poligrafskom ispitivaču kojeg odredi država radi kontrolisanja da li se to lice pridržava uslova i pravila uslovnog otpusta.
Ukoliko se utvrdi da se to lice ne pridržava uslova ranijeg otpusta, automatski se vraća u zatvor na dosluženje zatvorske kazne. U Americi postoji javni sistem registrovanih pedofila, seksualnih predatora i silovatelja, od kojih je određen broj pod dugogodišnjom prismotrom u smislu da određeni broj godina, koji određuje pravni sistem države u SAD u kojoj se ceo proces odvija, moraju se javljati na kontrolu poštovanja zabrana koje ta lica imaju, a to su uglavnom zabrana prilasku određenim mestima na kojima se skupljaju deca, dakle, dečija igrališta, predškolske ustanove, ili konkretno nekim licima, na određenu distancu.
Svakodnevna upotreba
Poligraf se u SAD koristi za kontrolu ovakvih lica koja su opasna po društvo, da se ona na taj način kontrolišu i da se na taj način stave pod kontrolu države. Ukoliko ta lica ne bi prošla poligraf test to bi sa sobom povlačilo posledice koje opet zavise od pravne regulative države u SAD.
Svako lice koje aplicira za zaposlenje u bilo kojoj službi privatne, javne, vojne ili tajne bezbednosti ili za bilo koju agenciju od 18 agencija iz američke obaveštajne zajednice mora, pored bezbednosne provere, da prođe poligraf test – pre-employment screening test, to je obavezno pravilo, a nakon ulaska u službu svako lice prolazi testove redovne kontrole, kontraobaveštajne testove, testove protiv "curenja informacija", testove usled nekog incidenta, ili pred premeštanje na neku osetljivu poziciju u službi.
Takođe, pre svakog podizanja nivoa ovlašćenog pristupa, pred svako povećavanje prava za pristup poverljivim podacima i dodeljivanje novog bezbednosnog statusa nekom licu i pristupa službenim tajnama se obavezno radi poligrafsko testiranje, i pre, i za vreme dodeljenog bezbednosnog statusa, periodično, planski, ali i bez najave.
Poligraf u korporativnom sektoru
U razvijenijim državama sveta gotovo da ne postoji kompanija koja posluje sa poverljivim informacijama a da ne sprovodi poligrafsko testiranje u svom svakodnevnom poslovanju. Bezbednosna kultura je na tako visokom nivou da je to odavno prihvaćeno kao modus operandi u poslovanju.
Izraelske kompanije shvataju prednosti koje pruža primena poligrafskog ispitivanja u poslovanju. Izraelske kompanije su preuzele način delovanja od bezbednosnih službi, metodologiju, način delovanja, gotovo sve je preuzeto iz obaveštajnog sveta, i prilagođeno poslovnom svetu i sektoru poslovanja kompanije. A kada se pogleda i nema neke velike razlike, u korporativnom svetu je, isto kao i u obaveštajnom svetu, rat, za informacije, za klijente, za novcem, za resursima, kadrovima, tako da ne čudi što možemo da povučemo toliko paralela između ova dva sveta.
Kada pogledamo činjenicu da je SAD najveća ekonomska sila sveta, a da Izrael sa tako malim brojem stanovnika upravlja tolikim brojem strateških resursa na svetu, a oni prednjače u upotrebi poligrafa u korporativnom svetu, može se zaključiti da oni znaju šta rade i da od takvih modela poslovanja može nešto da se nauči i da se preuzme i primeni u našem poslovnom svetu.
Koristi ga više od 70 zemalja
Poligraf se koristi poslednjih sto godina širom sveta, danas poligraf koriste vlade u više od 70 razvijenih zemalja širom sveta, kako u državnom tako i u privatnom sektoru. U tih sto godina pojavljivale su se mnoge alternative za stručnu procenu kredibiliteta - voice stress analizer, brain wave scanner, i mnoge druge.
Svi ti instrumenti su dolazili i prolazili, jer su testiranja pokazala da nisu u dovoljnoj meri pouzdane kao metode, dok je poligraf jedini instrument koji je izdržao test vremena i pokazao se kao najmerodavnije sredstvo za procenu kredibiliteta na svetu.
Zahvaljujući pogrešnoj slici koje mediji plasiraju nastalo je mnogo stereotipa vezano za poligraf koje javnost prihvata zdravo za gotovo i tako dolazi do brojnih nesporazuma između poligrafskih ispitivača i klijenata a zapravo se radi o nedostatku obaveštenosti i edukacije na temu poligrafa.
Mi kao poligrafski ispitivači razumemo da bi klijenti voleli da reše sve svoje probleme koje imaju na jednom poligrafskom testu ali to ne funkcioniše tako. Poligraf nije svemoguć. Postoje stvari koje se mogu testirati na poligrafu kao i što postoje stvari koje ne mogu da se testiraju na poligrafu. Na poligrafu može da se testira samo i isključivo fizički izvršena radnja koje je izvršena u prošlosti i u kojoj je subjekt ili direktno učestvovao ili je učestvovao na indirektan način ili ima posredna ili neposredna saznanja ili informacije o izvršenoj radnji.
Na poligrafu ne može da se testira budućnost, na poligrafu ne mogu da se testiraju namere, misli i emocije. Na poligrafu ne može da se testira ništa apstraktno, nego samo konkretne radnje, i to u takvom maniru da pitanja moraju da budu izuzetno konkretna, direktna, nedvosmislena i jasno definisana. Upravo iz navedenih razloga poligraf se koristi i dan danas a vremenom je samo usavršavan paralelno sa razvojem tehnologije i nekim novim saznanjima.
Poligraf nije savršen ali je bio i ostao najpouzdaniji metod procene kredibiliteta koji postoji na svetu.
Nikola Novak
Autor je master korporativne bezbednosti i licencirani poligrafista
