"Coolcation" je iznenada postao jedan od značajnih trendova putovanja, jer su turisti u letu koje uskoro ostaje za nama tražili - hladniju klimu. Sa visokim letnjim temperaturama, višim i od 35 stepeni Celzijusa, sve više turista iz centralne i južne Evrope još od prošlog leta počelo je da putuje u -Skandinaviju.
Zašto su turisti odlučili da krše tradicionalne letnje norme i odmaraju u hladnijim zemljama?
Sve više turista iz centralne i južne Evrope, gde su letnje temperature dostizale i do 30 ili čak 40 stepeni Celzijusa, posetilo je Umeo u Švedskoj.
Sa svojih 17 stepeni u julu, mirnom i tihom atmosferom i odsustvom saobraćajnih gužvi, Umea se pokazala kao veoma popularna turistička destinacija, sa turistima koji pristižu u ogromnom broju.
Menadžer kampa Šarlot Nilson primetila je da sve veći broj ljudi iz Finske stiže do najvećeg mesta za kampovanje u Luleu. Ona veruje da je objašnjenje slaba švedska kruna, piše Euronews.
Posetioci iz Holandije takođe su među onima koji su, na primer, izabrali Švedsku umesto Španije, a Nilson veruje da iza toga stoje uspešne marketinške kampanje.
- Holanđani dolaze na recepciju i kažu nam da su videli reklamu na TV-u i da sada idu na Nord Kejp - kaže ona.
Za sve su krive klimatske promene
Švedska je takođe zabeležila porast stranih turista kuća širom zemlje koja ima oko 10,5 miliona stanovnika. Klimatske promene su još jedan značajan razlog za to.
Andre Hamaher i Angelina Pril preselili su se iz Nemačke u svoje novo švedsko prebivalište u maju. Kuću za odmor u Arvidsjauru kupili su pre četiri godine, ali u početku nisu planirali da tamo zaista i žive sve do prošle godine.
- Leti je kod nas više od 40 stepeni Celzijusa; ovde je hladnije - rekao je Hamaher.
Kako južna Evropa već godinama pati zbog ekstremnih vrućina koje su pogoršane klimatskim promenama, putnici sve više traže hladnije letnje odmore u Skandinaviji.
Planirajući svoje matursko putovanje u Evropu, Jeger Lajevski je razmišljao o italijanskim renesansnim zgradama i drevnim spomenicima Grčke. Ali, kako su ta mesta sada još toplija i vlažnija od njegovog rodnog Nju Džersija, on se odlučio za manje tradicionalnu Skandinaviju.
- Hteli smo da odemo negde gde je malo hladnije i umerenije - kaže diplomac arhitekture sa Univerziteta u Virdžiniji dok obilazi trajekte koji voze turiste na stokholmski arhipelag.
- Odlazak u Italiju, Grčku ili Hrvatsku takođe bi bio veoma, veoma vruć. I želeli smo da vidimo nešto drugačije. Nismo zaista istraživali ovaj region Evrope ranije.
Od šumskih požara do ekstremne vrućine, globalno zagrevanje stvorilo je nove pretnje glavnim evropskim letnjim destinacijama. Maj 2025. je bio drugi najtopliji maj ikada, sa globalnim prosekom od 1,4 °C iznad preindustrijske epohe, što je prekinulo prethodni niz od 21 meseca s prosekom preko 1,5 °C, ali se očekuje da taj nivo ubrzo ponovo bude pređen.
Kao i prošle godine, Grčka je ponovo bila prisiljena da zatvori svoj čuveni Akropolj tokom najtoplijeg dela dana, kako bi zaštitila turiste od smrtonosne vrućine, dok su uvedene i obavezne pauze u radu na otvorenom uz visoke novčane kazne.
Lajevski i njegovi prijatelji nisu jedini koji su se odrekli beskrajnog sunca u južnoj Evropi zbog hladnijeg vremena na severu. To je trend koji je postao toliko popularan da sada postoji i naziv za njega - "coolcation" - koji promovišu lifestile magazini i agenncije širom sveta.
Švedska "razbila" Italiju
Turisti koji traže predah od nepodnošljive vrućine imaju potencijal da ojačaju skandinavsku industriju putovanja i turizma, koja je, kako se procenjuje, dodala 124 milijarde dolara regionalnoj ekonomiji 2023. godine, što je oko 6 odsto više u odnosu na godinu ranije.
Nordijske kompanije koje su razgovarale sa Bloombergom - od turoperatera do prodavnica poklona - predviđaju da bi ovo mogla biti sjajna godina. Skandinavija je "uhvatila trenutak" sa porastom rezervacija od 27 odsto u odnosu na prošlo leto, kaže Misti Bels, portparolka Virtuosa, mreže za oko 20.000 savetnika za luksuzna putovanja.
Samo Švedska je zabeležila porast od 47 odsto, kaže ona. Italija je, naprotiv, porasla za samo tri odsto. Broj pretraga letova sa britanskih aerodroma za Kopenhagen, Bergen, Norvešku i Stokholm za ovo leto takođe je povećan za dvocifreni procenat, prema pretraživaču putovanja KAYAK.
Istraživanje koje je naručila Evropska unija pokazuje da svet koji se zagreva ima potencijal da stvori tektonska pomeranja u putovanjima na kontinentu. U najalarmantnijem scenariju, gde se globalne prosečne temperature povećavaju za 4 stepena Celzijusa, Grčka bi mogla da doživi pad turizma za više od 7 odsto u poređenju sa 2019. Prema istom izveštaju, Švedska, Danska i Finska bi zabeležile rast potražnje za više od 6 odsto.
Iako Skandinavija nije potpuno imuna na ekstremne vremenske uslove izazvane globalnim zagrevanjem, toplotni talasi su i dalje veoma retki. Temperature imaju tendenciju da budu najmanje 10 stepeni ispod južne Evrope, a hladan povetarac je tipičniji od vlažnosti koja guši i koja je uobičajena u južnim delovima Evrope.
Ima plaža i u Danskoj
To je pogodno za širok spektar aktivnosti. Iako je savršeno moguće provesti nedelju dana odmarajući se na plaži u Danskoj (najbolji su rivali onima na Mediteranu), sve više stranaca dolazi zbog planinarenja, irvasa i polarnog svetla. Ili da istraže moderne umetničke, dizajnerske i kulturne scene u Oslu, Stokholmu i Kopenhagenu. Zimski turizam takođe dobija podsticaj zbog nedostatka snega na Alpima, a odmarališta se unapređuju kako bi zadovoljila standarde međunarodne klijentele.
Ipak, uznemirujuća je stvarnost da klimatske promene utiču na doba godine, a mnogi ljudi se nadaju da će ih putovanje odvojiti od životnih stresova.
Istraživanje VisitDenmark među više od 9.000 ljudi širom sedam evropskih zemalja pokazalo je da je skoro polovina iskusila ekstremne vremenske prilike tokom praznika prošle godine, uključujući toplotne talase. Dve trećine je reklo da će zbog toga promeniti svoje ponašanje. To može da znači rezervisanje putovanja u drugo doba godine, kao i odabir drugih destinacija ili čak ograničavanje putovanja u inostranstvo.
U zabavnom parku Tivoli u Kopenhagenu, koji je otvoren 1843. i još uvek ima drveni tobogan, osoblje kaže da je primetilo promenu u uobičajenoj mešavini posetilaca iz obližnje Švedske ili Norveške. Više gostiju iz južne Evrope, Latinske Amerike, SAD, Velike Britanije i Azije sada ulazi kroz kapije.
Među onima koji su razgledali i vozili se u Tivoliju, bila je i grupa turista iz Nju Delhija. Odmor su rezervisali početkom juna, kada je vreme u Kopenhagenu bilo ćudljivo, sa temperaturama između 10 i 20 stepeni.
Pogled prema Severu
- Živimo na vrućini, živimo na tolikom suncu, pa smo želeli hladnije vreme - kaže Riši Kan, trgovac tekstilom.
- Kod kuće je 50 stepeni. Jednog dana je temperatura čak dostigla 52, pa smo odlučili da dođemo u Evropu da iskusimo niže temperature... Danska je bila dobar izbor.
U Stokholmu se strani jezici čuju svuda oko glavnih turističkih centara jednog sunčanog jutra krajem juna. Engleski, španski, nemački i francuski čuju se na sve strane dok turisti vijugaju uskim uličicama najstarijeg dela grada koji datira još iz srednjeg veka. Ispred palate, doma švedskog monarha, grupa brazilskih tinejdžera posmatrala je paradu kraljevske garde sa konjima i muzikom.
Klimatske promene nisu potpuna priča iza ekspanzije skandinavskog turizma. Depresijacija valute u Norveškoj i Švedskoj učinila je te zemlje privlačnijim strancima. Region takođe na mnogo načina ima koristi od rastuće plime u putovanjima po svetu posle Covida.
Nordijske turističke agencije žele da svoj region predstave kao mesto gde putnici mogu bezbedno da istražuju divnu prirodu usred leta.
- Kada imate ove toplotne talase na kontinentu, igrališta su prevruća da bi se deca igrala, atrakcije su zatvorene i na kraju morate većinu vremena da ostanete u zatvorenom prostoru - kaže Nina Kjonigsen, portparol Visit Norway.
- Ljudi žele da budu napolju tokom leta i uživaju - da voze bicikl, pešače, jedu, igraju se - tako da sve više ljudi počinje da gleda ka severu.
U luci Aker Brige u Oslu, četvoročlana porodica iz Džede, u Saudijskoj Arabiji, odmara se na klupi. Sunce je napolju i na 26 stepeni je neobično toplo. Deca traže kremu za sunčanje od svoje majke, Sare Baterdži, dizajnerke enterijera. Porodica obično odlazi u južnu ili centralnu Evropu na letnji odmor, kaže Baterdži, ali nakon što su postali sve zabrinutiji zbog ekstremnih vremenskih uslova, prvi put su se uputili ka Nordijcima.
- Došli smo zbog neverovatnog pejzaža i naravno zbog vremena - kaže ona. - Išli smo u Švajcarsku prošlog leta, bilo nam je jako zabavno, ali bilo je prevruće. Pa smo mislili da idemo malo severnije da istražimo prijatnije vreme.
Kako je 2025. druga najtoplija godina u istoriji (odmah iza 2024.), Baterdži kaže da će toplije vreme uticati na njihova putovanja i u budućnosti.
- Sigurno ćemo se vratiti u Norvešku - kaže ona. - Sada pokušavamo da pronađemo najbolju rutu, leteći iz Džede.
Island je novi Mediteran
Čak i na nordijskoj periferiji, na krajnjem severu Atlantika, Island ima koristi od povećanja broja rezervacija od 49 odsto ovog leta, navodi Virtuoso. Brodovi za krstarenje sve češće se zaustavljaju na rutama između Kanade, Grenlanda i Norveške, dajući podsticaj lokalnoj ekonomiji, kaže Johana Karlsen, koja vodi kancelariju Gateway to Iceland.
Šakhavat Hosain rođen u Bangladešu se slaže. Njegova turistička prodavnica u starom gradu Stokholma prodaje sve, od dukseva i kapa do magneta i šoljica za frižider. On vodi radnju već 10 godina i kaže da posao ponovo cveta, uglavnom zbog većeg broja stranih turista nakon završetka Covida. On očekuje da će ovog leta prodaja skočiti za oko 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Nekoliko vrata niže je švedska prodavnica rukotvorina. Pomoćnik prodavca Nur kaže da je vrhunac sezone počeo mnogo ranije ove godine, sa dosta turista iz inostranstva. Procvat je počeo tako što su Amerikanci krenuli da vide Tejlor Svift i - nije prestao. Pop zvezda je održala tri koncerta od 17. do 19. maja 2024. u Stokholmu u okviru evropskog dela turneje Eras.
Naravno, "coolcation" može i biti pomalo pogrešan naziv. Na kraju krajeva, u skandinavskim gradovima tokom leta može biti vruće na plaži. Kada su Kan i njegovi prijatelji posetili Tivoli, Kopenhagen je imao najtopliji dan u godini kada je živa bila iznad 30 stepeni Celzijusa.
Takođe, klimatske promene znače da prosečne temperature rastu svuda - a to je posebno tačno na geografskim širinama koje su najudaljenije od ekvatora, koje se zagrevaju najvećom brzinom. U međuvremenu, globalno zagrevanje ne znači samo toplotu, već i povećan rizik od prirodnih katastrofa kao što su poplave i požari.
Uskoro, izgleda, ni "coolcation" neće biti dovoljan da se leti ohladimo.
Ali, za sada, treba razmisliti. Da li ste odlučili gde ćete sledećeg leta? Švedska? Danska? Norveška? Island?
