… Na jednom mestu videla se jedna jedina stena u obliku piramide, a na njoj je raslo veliko drvo. Od glavnog masiva ova je Stena bila odvojena klancem. Iznad svega toga dizalo se tropsko plavo nebo. Tanka zelena linija rastinja ovenčavala je gornju ivicu crvenih stena. Na idućoj strani bio je crtež u tušu istog predela, ali iz veće blizine, te su se ovog puta i pojedinosti mogle jasno razlikovati.
- Pa? upita on.
- Ovo je, nema sumnje, neobična formacija, odgovorih. Ali, ja sam isuviše slab geolog da bih mogao reći da je ovo nešto čemu se treba diviti.
- Čemu se treba diviti? Ponovi on. Ovo je jedinstveno! Ovo je neverovatno. Živ čovek ne bi mogao ni da sanja ovakvu mogućnost. A sada, tek…
Ovo je samo kratak odlomak iz romana "Izgubljeni svet" iz 1912. godine, u kome je Artur Konan Dojl opisao venecuelansku planinu Roraima. Tačnije, izveštaji poznatog južnoameričkog istraživača Sira Roberta Hermana Šomburka inspirisali su engleskog pisca da napiše delo u kojem se govori o otkriću preistorijskog sveta sa dinosaurusima i praistorijskim biljkama.
Roraima nije samo njemu poslužila kao izvor ideja. Početkom 90-ih godina prošlog veka, slavni holivudski reditelj Stiven Spilberg odabrao je podnožje planine za filmski set za svoj fantastični film "Park iz doba jure".
Roraima se spominje i u dokumentarcu "The True Lost World", koji je 2008. godine snimila Griffin Productions. Film govori o putovanju tima modernih istraživača koji su se usudili da krenu stopama svojih prethodnika.
Filmski studio Pixar je 2009. godine kreirao crtani film "Up". Planina Roraima je izabrana za poprište radnje. Planina se našla i u knjizi "Čudesna dela prirode" Sofi Toro koja je objavljena 2012. godine.
Veličanstvena plavozelena kuća duhova
Planina Roraima (na jeziku Pemona Roraima Tepui, gde Roroi znači plavozeleno, a Ma veličanstveno, dok Tepui znači kuća duhova) jedna je od 115 tepija u Velikoj Savani. Ona je najviša u lancu Pakaraima visoravni Tepui u Južnoj Americi.
Pa, kakva je to čudesna planina koja je mnogim umetnicima razgalila maštu?
Planina Roraima (na jeziku Pemona Roraima Tepui, gde Roroi znači plavozeleno, a Ma veličanstveno, dok Tepui znači kuća duhova) jedna je od 115 tepija u Velikoj Savani. Ona je najviša u lancu Pakaraima visoravni Tepui u Južnoj Americi. Nalazi se, zapravo, na tromeđi Venecuele, Gvajane i Brazila.
Šta je tepui?
Tepui ili tepija je naziv koji koriste starosedeoci Pemón za stare stenske visoravni sa strmim liticama, koje se nalaze uglavnom u Venecueli, Gvajani i Brazilu. Ove planine su jedne od najstarijih geoloških formacija na svetu, nastale pre više od dve milijarde godina.
Najpoznatiji tepui je Monte Roraima, ali i Auyán-Tepui, s kojeg se spušta Anđeoski vodopad, najviši vodopad na svetu. Ali, sada ćemo se baviti planinom Roraima.
Stolna planina
Ona se nalazi na Gvajanskom štitu, na krajnjem jugoistoku Nacionalnog parka Kanaima u Venecueli, koji se prostire na 30.000 km². Roraima je najviši vrh u Gvajanskom gorju. Visoravni ovog parka smatraju se jednim od najstarijih geoloških formacija na Zemlji, starim oko dve milijarde godina, iz perioda prekambrijuma. Još je nazivaju stolna planina jer ima zaravnjen vrh.
Najviša tačka planine je stena Maverik, koja dostiže 2.810 metara nadmorske visine. Površina vrha (31 km²) okružena je liticama visokim 400 metara sa svih strana. Pejzaž na visoravni je lavirint stena s brojnim provalijama (ponekad dubokim i stotine metara), a ne ravna površina, kako se ranije verovalo. Klima u podnožju je vlažna i tropska, s temperaturama do 30°C, dok je na vrhu umerenija i može pasti i do 10°C. Kiša pada gotovo svakog dana u godini.
Mnoge vrste pronađene na Roraimi su endemske, što znači da postoje samo na ovoj visoravni. Na vrhu planine rastu različiti tipovi šuma, s velikim brojem orhideja, bromelija i mesožderki. Životinjski svet čine insekti, ptice, žabe, gmizavci i mali sisari poput miševa.
Mitovi i legende
Mnogo pre nego što su evropski istraživači stigli do ovog kraja, planina je imala duboko kulturno i mitološko značenje za starosedeoce. Narodi Pemón i Kapón, koji žive u Velikoj Savani, smatraju da je Roraima ostatak džinovskog drveta koje je nekada nosilo sve plodove i jestivo korenje sveta. Prema mitu, Makunaima, legendarni prevarant, posekao je to drvo, što je izazvalo ogromnu poplavu. Zbog svetog značaja planine, domoroci nikada nisu pokušali da se popnu na Roraima Tepui.
Indijanci Pemona koji žive u blizini Roraime, rečiju tepiu ne nazivaju samo stone planine. Pre svega, ovo je ime prebivališta bogova. Jedna od legendi kaže da je na planini nekada živela boginja Kraljica. Ona je postala pramajka svih ljudi na Zemlji, po analogiji sa biblijskom Evom.
Lokalno stanovništvo se nikada ne penje u "prebivalište bogova". Za njih je ovo mesto prokleto. Osoba koja se usudi da se popne na vrh biće strogo kažnjena i platiće životom. Naučnici veruju da je legenda vredna slušanja.
Međutim, putovanje do Roraime možda neće završiti loše zbog prokletstva: vrh planine često privlači munje, koje lako mogu da izazovu tragediju.
Izgubljeni u vremenu
Jedna od naučnih ekspedicija izgubila je orijentaciju na platou i lutali su nekoliko meseci. Barem su tako mislili. Ispostavilo se da ih nije bilo četiri godine.
Ni današnji naučnici nisu uspeli da reše sve misterije Roraime. Tokom jedne od ekspedicija, na platou je otkrivena okrugla platforma na kojoj nije bilo vegetacije. Takva platforma nije mogla da se pojavi prirodno. Štaviše, na čudnom delu platoa pronađen je srebrnkasti prah koji se sastoji od legure retkih metala.
Svemirska stanica ili portal ka drugim svetovima
Utvrđeno je da je nemoguće dobiti takvu leguru čak i sa najnovijom opremom. Među naučnicima se pojavila verzija da su planinu više puta koristili vanzemaljci kao svemirsku stanicu.
Istraživači su takođe pronašli mnogo neobičnih stvari u planinskim pećinama, čiji su zidovi bili oslikani slikama životinja i stvorenja nalik ljudima. Naučnici su pronašli čudne kosture. Iz kostiju je dopirao sladak miris. Udišući nepoznat miris, neki članovi ekspedicije pali su u komu na nekoliko dana. Kada su došli k sebi, pričali su kolegama o svojim čudnim vizijama i putovanjima u druge svetove.
Jedna od ekspedicija je izgubila orijentaciju na platou. Istraživači su lutali nekoliko meseci. U jednom trenutku, prema opisima samih naučnika, pokupio ih je vihor i odneo sa vrha planine. Nekoliko trenutaka kasnije, ekspedicija se našla u centru indijanskog naselja koje živi u blizini Roraime. Istraživači su bili sigurni da su bili odsutni samo nekoliko meseci. Ispostavilo se da se ekspedicija otegla 4 godine. Prema naučnicima, biti na Roraimi toliko vremena bilo je nemoguće. Imali su zaliha hrane samo za nekoliko nedelja, pa bi svakako umrli od gladi. Ali, vreme na tepuiju teče drugačije nego bilo gde drugde.
Ako vam se ipak ide tamo...
Trenutno je planina Roraima popularna destinacija za planinare. Skoro svi koji se penju na planinu to čine sa venecuelanske strane. Većina ekspedicija angažuje lokalne vodiče iz naroda Pemón u selu Paraitepuy, do kojeg se dolazi makadamskim putem koji se odvaja od glavnog puta Velike Savane, između kilometra 88 i Santa Elene de Uairén.
Iako je staza do visoravni jasno obeležena i često korišćena, lako je izgubiti se na vrhu planine, jer su putevi veoma slični, a skoro stalna magla i neobične stene otežavaju orijentaciju.
Do Paraitepuya se može lako stići terenskim vozilom sa pogonom na četiri točka. Ukoliko se putuje običnim automobilom, može biti izazovno (osim ako je put u neobično dobrom stanju), dok bi pešačenje do sela trajalo jedan dan.
Iz Paraitepuja, većina planinara provede jedan dan da bi stigla do podnožja planine, a zatim još jedan dan da bi se popela do Rampe, prirodnog puta u obliku zavojitih stepenica, koji vodi do vrha.
Za povratak su obično potrebna još dva dana, a mnogi putnici provode jedan dan i jednu noć na vrhu planine, što ukupno traje pet dana.
Na dužim ekspedicijama moguće je stići do severnog dela Tepuija, koji se uglavnom nalazi u Gvajani i nudi manje istražena i tajanstvenija mesta, poput jezera Gladis. Međutim, ova ruta je rizičnija od popularne južne strane i preporučuje se samo dobro opremljenim grupama.
Za one koji nisu skloni avanturama, moguće je stići do planine helikopterom, kada vremenski uslovi to dozvoljavaju, uz ture koje polaze iz obližnjeg venecuelanskog grada Santa Elena de Uairén.
