Osećati anksioznost može biti potpuno normalno - pa čak i korisno. Ali ako zbog toga propuštate život, to je već nešto drugo.
Bilo da treba da održite govor na venčanju prijatelja ili čekate rezultate lekarskih nalaza, svi se ponekad brinemo, nerviramo ili osećamo stres. Ali u čemu je razlika između trenutnog osećaja anksioznosti i anksioznog poremećaja?
Možda je najbolji odgovor svojevremeno dala dr Karen Kesidej, tadašnja predsednica Američke asocijacije za anksioznost i depresiju. Kako je objasnila, osnovni osećaj je isti, a ono što pravi razliku jeste intenzitet tog osećaja i uticaj koji ima na život osobe.
Šta je anksioznost?
- Anksioznost je opšte ljudsko iskustvo – objašnjava dr Kesidej. – To je osećaj blage zabrinutosti i fizičke senzacije koje ga prate, ali uz sposobnost da se sa tim nosimo. Kod anksioznog poremećaja, taj "alarm" za opasnost se otima kontroli i osoba oseća da mora da preduzme mere zaštite – čak i kada objektivna opasnost ne postoji.
Lekar može postaviti dijagnozu anksioznog poremećaja ako osoba duže vreme, mesecima, oseća intenzivnu zabrinutost, i ako simptomi remete san, rad, učenje ili svakodnevno funkcionisanje.
– Neki ljudi, na primer, neće prihvatiti povišicu na poslu jer bi to značilo da moraju više da komuniciraju sa drugima – kaže Kesidej – ili neće putovati, jer se plaše letenja.
Oblasti u kojima se anksiozni poremećaji javljaju
Anksiozni poremećaji mogu se manifestovati u tri glavna oblika:
Generalizovana anksioznost – kada se zabrinutost vezuje za bilo šta, uvek i svuda.
Socijalna anksioznost – kada osoba teško podnosi kontakt s ljudima.
Panični poremećaj – kada se javljaju nagli, zastrašujući napadi panike.
– Ljudi sa anksioznim poremećajem izbegavaju normalne životne aktivnosti, jer ne žele da izazovu anksioznost – navodi Kesidej. – Oni ne mogu da se odluče da rade stvari koje drugi uobičajeno vole ili koje njihov život čine bogatijim. Gube prilike da se povežu s drugima, da budu deo zajednice, da se školuju, volontiraju, zarađuju novac.
Kako se nositi sa anksioznošću?
Ova stanja su izuzetno česta - pogađaju čak jednu četvrtinu populacije.
Ako prepoznajete ove simptome kod sebe - nećemo vam reći da se ne brinete, ali tek da znate: ovo je izlečivo. Mnogi ljudi pronalaze olakšanje uz psihoterapiju i/ili medikamente.
Za one koji još nisu spremni na taj korak, Kesidej preporučuje uvođenje meditacije, joge i fizičke aktivnosti u svakodnevni život.
– Nije važno koju ćete vrstu izabrati – rekla je. – Najbolja je ona koju ste spremni da ispunite.
