Jedna od od omiljenih destinacija stanovnika ovog podneblja, kako zbog istorijske povezanosti, bogate kulture, egzotičnih priča o haremu, tako i zbog sjajnog provoda i odlične hrane je Istanbul.
Mnogi izgovaraju ime ovog moćnog grada misleći da je reč o prestonici Turske, zaboravljajući pri tome da je administrativni centar ove velike zemlje zapravo Ankara. Ali, u svemu ostalom, može se reći da je Istanbul jezgro moći i uticaja, kulture i razvoja najmoćnije evroazijske zemlje.
Nakon što smo konstatovali prethodno rečeno, setimo se i omiljenih atrakcija Istanbula koje su neizostavni deo njegove turističke ponude.
Nije bio u Istanbulu onaj ko nije posetio Kapali čaršiju i zavirio u svet dućana i trgovine orijentalnim tepisima, nakitom, turskim suvenirima, kožom... kada je cenkanje sa vlasnikom radnje nešto što predstavlja izraz poštovanja i što se od vas kao kupca neminovno očekuje.
Obišli ste možda i Egipatski bazar začina, popili čaj ili tursku kafu u nekoj od brojnih poslastičarnica, naravno uz parče nekog orijentalnog kolača, povratili energiju nakon dugih šetnji uz neki simit kupljen na uličnoj tezgi... Divili ste se Aja Sofiji i u njoj tražili vizantijske mozaike, ponosni na ovaj deo prošlosti Istanbula, tačnije Konstantinopolja, koji je pao u ruke Turskih osvajača 1453. godine, te ćete često u gradu sretati ove brojeve, koji su kamen temeljac istorije grada pod njenim sadašnjim stanovnicima.
Istanbul, ex-Konstantinopolj
Možda ste ušli u Plavu džamiju, Sulejmaniju, a neki istrajniji od vas su došli i do Džamije Mehmed Paše Sokolovića, Velikog vezira pod čak tri sultana, jednog od najuticajnijih ljudi svoga doba, koji je uživao veliko poštovanje Sulejmana Veličanstvenog. U svom zadnjem času, pre odlaska duše "u dženet", Veliki vezir možda se sećao svog rodnog mesta Sokolovići kod Rudog, u kome se od majke Marije i oca Dimitrija rodio oko 1505. godine kao Bajica Nenadić, i odakle je kao dečak odveden zajedno drugim srpskim dečacima da služi sultanu.
Istorija Srbije i našeg naroda veoma se prožima sa istorijom Otomanskog carstva, ali nećemo ići tako daleko. Vratimo se u godinu 1892. Srbija se uveliko oslobodila turskog jarma i krenula svojim uzlaznim putem. Turska otvara vrata zapadu, njena moć i uticaj slabe, a Stambol postaje mesto susretanja različitih interesnih grupa i sfera... Zapadni običaji i moda polako pronalaze svoj put kroz nestajuće Otomansko carstvo. Istovremeno se rađa i jedna nova Turska, a njeno otelotvorenje pojavljuje se u liku Kemala Paše Ataturka.
Ko je Pera?
U jednoj takvoj mešavini kultura, na prekretnici vekova i istorije, nastaje jedno kultno mesto - hotel Pera Palas. Svoj obilazak Istanbula niste upotpunili ako ste propustili da ga posetite i osetite miris prošlosti koji izbija iz crvenih plišanih baldahina. Pera, protivno pretpostavci mnogih, nije ime osobe, već naziv dela grada koji se nalazi sa "one", evropske strane Zlatnog roga.
Gradnja hotela počela je 1892. a u rad je pušten 1895. godine, što znači da 2025. obeležava 130 godina postojanja. U delu grada koji se popularno zvao "mala Evropa" zbog nadolazećih evropskih uticaja, Pera Palas postao je neizbežno mesto okupljanja svih koji su bili od značaja za tadašnju Otomansku imperiju, ali ne samo njih. Mogao se pohvaliti prvim liftom u zemlji, koji je postavljen 1892., samo tri godine nakon ugradnje lifta u Ajfelov toranj.
Iako niste gost hotela, dobrodošli ste da ga posetite tokom obilaska Istanbula, a ljubazni recepcionari će vas uputiti u velelepni salon, u kome, uživajući u nekom toplom napitku, serviranom na posrebrenoj tacni, kada na tren zatvorite oči, možete da putujete kroz vreme i vratite se u doba s početka dvadesetog veka, kada su u hotelu Pera odsedali mnogi koji su nešto značili u to doba - od pisaca i glumaca do špijuna.
Agata Kristi i "ubistvo u Orijent ekspresu"
U znak sećanja na njih, a kako bi se dočarao istorijski značaj hotela, neki apartmani nazvani su po njihovim nekadašnjim gostima. Tako možete rezervisati sobu u kojoj je legendarna Agata Kristi napisala svoj možda najpoznatiji detektivski roman "Ubistvo u Orijent Ekspresu" (u znak sećanja na čuveni voz koji je iz Pariza saobraćao do Konstantinopolja, na njegovoj poslednjoj stanici Sirkeći, nalazi se čuvena lokomotiva nadaleko poznatog voza koji je svoj poslednji dolazak u Istanbul objavio 20. maja 1977. godine i otišao u istoriju).
Pored apartmana Agate Kristi (broj 411) , tu su i apartmani Pjera Lotija, Grete Garbo, Alfreda Hičkoka, Ernesta Hemingveja, Džeki Kenedi Onazis, a za one koji su zaljubljenici zavera i špijunskih afera, tu je i apartman Mate Hari, ozloglašenje špijunke, koja je na ovom rakršću kontinenata i poprištu burnih istorijskih događaja, crpela tajne svih strana.
Apartman 101
Ipak, jedan apartman ne možete iznajmiti. Reč je o onom koji nosi broj 101, u kome je između 1915. i 1917. više puta odsedao "otac" turske nacije Kemal Paša Ataturk. Nekoliko puta u toku dana ljubazni turistički vodič, često i srednjoškolac koji odlično vlada engleskim jezikom, sa ponosom će vas provesti kroz odaje čoveka koji i danas uživa ogromno poštovanje nacije, i koji je, gledano po značaju, neka vrsta polubožanstva u Turkoj. Reč "otac" nije slučajna, budući da je Kemal Paša zaista rodonačelnik moderne Turske, čovek koji je reformisao drušvo, ali i pismo.
Do apartmana 101 vodi vas vijugavo stepenište gde su na zidovima istaknuti portreti koji predstavljaju brojne vlasnike ovog hotela, na primer Bodosakisa Atanasiadesa u čijem je vlasništvu bio između 1918. i 1922., zatim Hasana Suzera, vlasnika hotela od 1977. do 2006. Između 2012. i 2017. godine, Pera Palas je bio deo hotelskog lanca Džumeria, da bi danas poslovao samostalno.
Stepenicama zastrtim tamno crvenim tepihom stižete do mesta dubokog poštovanja i sećanja. Tamo vas čekaju lični predmeti Kemal Paše, fotografije iz njegovih albuma, pisma savremenika. Zidove krase njegovi portreti, često u prirodnoj veličini, ali u jednoj od prostorija zatičete voštanu figuru Ataturka, toliko uverljivo izrađenu da očekujete da čujete i njegov glas. Jasno nam je da se radi o jednom elegantnom i otmenom čoveku, snažnog karaktera i volje.
Kemal Paša = Turska
U vitrinama se nalaze njegove avijatičarske naočare, budući da se zanimao za avione, pribor za pisanje, odeća, obuća, šeširi i šubare, umetnički predmeti koje je voleo, privatne fotografije... Na jednoj od njih, Kemal Paša očinski grli jednu crnomanjastu bucmastu devojčicu. Reč je o njegovoj usvojenoj ćerki Sabihi Gokčen, koja će postati prva žena pilot u Turskoj, i u čiju je čast jedan od istanbulskih aerodroma nazvan njenim imenom.
O životu Kemal Paše, rođenog u Solunu 1881. godine malo se zna, kao da za njega nije ni bilo mesta. Njegov život, u stvari, bila je Turska i posvetio ga je borbi za njenu reformaciju. Sve ono što ova zemlja danas predstavlja, dobrim delom tekovina je ovog čoveka, koji je poživeo svega 56 godina, upokojivši se u Dolmabašče palati u Istanbulu, u sobi u kojoj se nalazi sat koji pokazuje tačno vreme njegove smrti.
Jak utisak na vas kao posetioca njegovih privatnih odaja ostavlja pismo Elefteriosa Venizelosa, premijera Grčke, u kome predlaže svog prijatelja Kemala Pašu Ataturka za Nobelovu nagradu za mir. U vremenu zaoštravanja na svim meridijanima, dubokih političkih i verskih nepomirljivosti, jedno ovakvo pismo vas podseća na to da svet kakav je postojao možda nestaje.
Simbol pobede i opstanka
Hotel Pera Palas, kome posvećujemo ovu priču, istovremeno je i simbol pobede i opstanka, jer se kao feniks ponovo vratio svom starom sjaju. Nakon decenija prelaženja iz ruke u ruku, sedemdesetih i osadmedestih godina, kada je ceo kraj bio ozloglašen zbog dekadencije, kriminala i ljudi lakog morala, kada se u njemu samo u tragovima osećao miris veličanstvenog doba kada je nastao, zapušten i zarobljen u vremenu, ovaj divni hotel se vratio staroj slavi i lepoti - da pripoveda kroz šapat o zaboravljenoj istoriji kada se rađao neki novi svet...
Kako biste upotpunili posetu ovom velelepnom zdanju, predlažemo da pročitate roman "Ponoć u hotelu Pera Palas", autora Čarlsa Kinga, svojevrsnu romansiranu istoriju moderne Turske, ili da barem pogledate seriju snimljenu po ovom romanu koja je i dalje dostupna na omiljenom nam Netflixu!
