Neke priče su stvorene da se same ispričaju.
Ne treba im narator, nije im neophodan vodič kroz lavirint reči, svaki komentar "pisca" je suvišan, svaki pokušaj tumačenja besmislen.
Ovo je jedna takva priča.
Kojoj je, pre nego što počnete da je čitate, samo potrebno da vam neko otvori vrata i pusti vas u njen svet. Na primer ovako....
Katarina je, tog toplog nedeljnog ranog popodneva, za mene imala dva sata. Jer, avion, pa kući u Švajcarsku, pa u Kamerun, potom u Italiju, zatim... ko zna gde. Ali, super. Meni je dva sata više nego dovoljno za dobar intervju (koji mi, pokazaće se kasnije, nije ni trebao). To što je ovaj put dva sata trajalo mnogo kraće od 120 minuta je - čista ezoterija.
Elem, ideja je bila da vam dočaramo Life Code Katarine Guidese, homeopate, Beograđanke sa adresom u Švajcarskoj, buntovnice čiji je moto evolucija, a životni stil "Dont Be Scared, Be Prepared".
Žene koju neki nazivaju "vešticom", a drugi "dobrom vilom".
I ideja nam je bila dobra. Samo nismo dobili intervju. Barem ne onaj običan, klasičan. Dobili smo, zapravo, baš ono što nam je bilo potrebno. Kao da je znala... a možda i jeste.
I sada, konačno, Priča. Otvorena. Iskrena. Neobična. Intimna. Duboka. Teška. A laka. Njena.
Možda i vaša:
Evolucija – kao jedina konstanta, evolucija svesti a onda se to spušta na svaki nivo.
Ne verujem u trajne definicije. Ni u to da treba da me svi razumeju.
Ne zato što sam komplikovana, nego zato što se ne uklapam u očekivanja da budem nežna dok govorim istinu.
Moj Life Code nije nastao iz inspiracije.
Nastajao je iz kroz iskustva, kad sam shvatila da više ne mogu da tražim objašnjenja spolja. Kad sam preuzela 100% odgovornosti za ono što jesam – i za ono što mi se dešava.
Za sve što ide sa tim: i lako, i teško, i bolno, i svetlo.
Od tog trenutka, sve se promenilo.
Ne spolja – nego iznutra. I zauvek.
Ko sam ja?
Po profesiji – homeopata, praktičarka cvetnih esencija (@cvetnesencije.homeopatija ), edukatorka, energetski terapeut, neki kažu - veštica.
Ali to nisu titule koje su bitne. One su samo posledica
Godinama izučavam kompleksnu homeopatiju i razne prirodne metode – radim sa svim homeopatskim metodologijama: klasičnom, kliničkom, simboličkom, isopatijom, tautopatijom, kombinujem ih sa Bachovim, Bushovim i kalifornijskim esencijama, sa Schüsslerovim solima, sa TCM pogledom na telo, sa somatskim praksama i sa dubinskim energetskim tehnikama koje se oslanjaju na znanja Junga, Liptona, Oshoa, Timmerman, Assilem, Griffitha, Gurdjieffa, Vivekanande i mnogih drugih
Ali najbitnije od svega – radila sam samo sa ljudima koji su bili spremni da se pokrenu iznutra. Moj rad nije nežan po definiciji i nije za svakoga.
Ja ne nudim čarobne formule. Ja pomažem ljudima da počnu da čuju sebe i razumeju zašto njihov život ide u određenom smeru - bilo emotivno ili zdravstveno ili…
Šta ostaje kad sve nestane?
Ostaje energija.
Osećam je svuda: kroz telo, kroz prostor, kroz polje.
Kada sam potpuno sama i sve utihne, osećam tu tihu, pročišćenu energiju koja nije ni dobra ni loša. Ona samo jeste.
Šta niko ne može da mi uzme?
Moju svest o bitnim stvarima.
Onaj unutrašnji osećaj šta ima težinu – a šta je samo buka.
To se ne može uzeti.
To se gradi iznutra. Ili nikako.
Šta sam znala pre nego što sam naučila?
Da se prava istina nalazi u nevidljivom i da je svuda oko nas.
Još kao dete, kad sam otvorila jedan stari broj časopisa "Galaksija" i videla slike svemira, privukla me je "praznina", to crnilo svemira. Kasnije sam najveći deo života provela u sopstvenom podzemlju upoznajući svoju tamnu stranu. Bez potpunog prihvatanja tog dela sebe nema evolucije svesti.
Ko sam ja u tišini?
Devojčica koja leži na krevetu i gleda u plafon u jednu tačku.
To je i danas moj najdublji pokret.
To nije meditacija, to je povratak sebi.
Tada sam prisutna. Tada mogu da osetim svoje energetsko polje, da osetim ko sam. Ne kao ime. Ne kao uloga. Nego kao energija.
Šta zaista prenosim kroz svoj rad?
Snagu. Stabilnost. Energiju koja drži i u haosu.
Ali i fleksibilnost
Jer sve se menja. I treba da se menja. To je život.
Koji je obrazac koji sam odbila da prenesem?
Onaj koji se tiče odnosa muškarca i žene.
Obrazac koji mi nije odgovarao, i koji sam odlučila da promenim.
Ne u inat. Ne iz pobune.
Nego iz poštovanja prema prirodnim procesima. Jer u njima vidim smisao.
Metafora za moj brak
"Čarobni pasulj".
Koje vrednosti živimo zajedno?
Zajednički rast. Podržavamo jedno drugo u tome uvek.
Koja je odluka preokrenula sve?
Kad sam odlučila da preuzmem odgovornost za sebe do kraja.
Ne delimično. Ne samo za ono lepo.
Nego i za greške, posledice, propuste.
Tada se nešto završilo – i nešto novo je počelo.
Kako me ljudi pogrešno razumeju?
Misle da sam oštra.
A ja samo ne ublažavam poruku ako je vreme da se kaže jasno.
U ozbiljnim situacijama nisam nežna. Nisam ni gruba.
Samo sam jasna. I unapred spremna da me neko zbog toga ne zavoli, sto je čest slučaj.
Šta bih rekla da imam 30 sekundi da me svet čuje?
Rekla bih:
"Preuzmi odgovornost za svoj život – potpuno. I za lepo, i za loše. Ako nisi u stanju da vidiš svoju odgovornost za situaciju u kojoj se nalaziš na krivom si putu".
Moj životni kod u jednoj rečenici?
Evolucija.
Evolucija svesti. Evolucija odnosa. Evolucija tela, duha, izbora.
Evolucija u svakom smislu koji je moguć na ovoj planeti Zemlji.
A njegova boja?
Zlatna.
P. S.
Ako ste prepoznali ovu Priču i doživeli je kao svoju, možete i da nastavite da se družite sa Katarinom, putem njene instagram stranice @cvetnesencije.homeopatija
