Da li neko zaista stiže sve, a neko drugi ne stiže ništa? Ili je to samo iluzija?
Ključ leži u veštini upravljanja vremenom. Svakome od nas dan traje isto – 24 sata – ali pitanje je kako ga koristimo i šta uspevamo da završimo u tom "kratkom" periodu.
U savremenom društvu tempo života je ubrzan. Ljudi balansiraju između dva posla, porodice i, retko, vremena za sebe. Nekada je ritam bio drugačiji – radno vreme trajalo je od 7 do 15 časova, nakon čega bi se porodica okupljala kod kuće. Danas, međutim, imamo daleko više mogućnosti, ali i sve manje vremena za njihovo iskorišćavanje. Ova paradoksalna situacija ukazuje na ključni problem – postavljanje prioriteta.
- Način na koji percipiramo vreme zavisi od naših prioriteta, unutrašnjeg stanja i sposobnosti organizacije. S druge strane, postoje objektivni faktori – tempo savremenog života, količina informacija koju procesuiramo i visoka očekivanja koja postavljamo sebi. Ključ je u tome da naučimo da postavljamo prioritete, bolje organizujemo svoje obaveze i napravimo prostor za odmor - objašnjava za Life Code psihoterapeut Stojan Mišić.
Tri važne odluke
Oni koji deluju kao da postižu sve zapravo donose jasne odluke o tome šta im je važno, a šta ne. Tajna nije u tome da rade više, već da se fokusiraju na ono što je za njih zaista bitno. Suočeni s nebrojenim izborima i prilikama, prisiljeni smo da filtriramo zadatke i upravo u tome leži razlika između organizovanih i onih koji imaju osećaj da im vreme izmiče.
Mišić je podelio sa nama nekoliko saveta:
Postavite realne ciljeve
– Umesto beskonačnih to-do lista, fokusirajte se na nekoliko ključnih zadataka dnevno. Kada postavite jasne prioritete , lakše ćete završiti ono što je zaista važno, a da se ne osećate kao da stalno kasnite za sopstvenim obavezama;
Konstantna produktivnost je mit
- Odmor nije luksuz, već potreba. Mozak i telo funkcionišu bolje kada imaju priliku da se regenerišu. Kvalitetan odmor poboljšava efikasnost i kreativnost;
Naučite da kažete "ne"
- Mnogi se osećaju preopterećeno jer preuzimaju previše obaveza. Postavljanje granica i selektivnost u preuzimanju zadataka pomažu u očuvanju energije i fokusa.
Istina je, na selu vreme sporije teče
Pored ličnih prioriteta, okruženje u kojem živimo značajno utiče na način na koji doživljavamo vreme. Razlika između života u selu i gradu ogleda se ne samo u načinu rada, već i u samoj strukturi dana. Seoski radni dan počinje rano, ali su obaveze često u neposrednoj blizini kuće, dok gradski stanovnici provode sate u saobraćaju pre nego što uopšte započnu radni dan. To znači da "sat u selu i sat u Beogradu ne traju isto" – iako su objektivno jednaki, njihova subjektivna vrednost značajno varira.
- Ljudi u velikim gradovima često su izloženi velikoj količini informacija, kratkim rokovima i stalnoj potrebi za multitaskingom, što može stvoriti osećaj da vreme "juri" i da ga nikada nema dovoljno. Sa druge strane, oni koji žive sporijim tempom obično imaju manji pritisak i više prostora za prisutnost u trenutku. Manje su fokusirani na obaveze koje se nižu jedna za drugom, a više na ritam dana koji se odvija bez osećaja žurbe - dodaje Mišić.
Digitalno ometanje
Slična razlika postoji i između generacija. Mladi ljudi, puni energije i ambicija, često osećaju da im vreme curi kroz prste jer žele da postignu što više. S druge strane, penzioneri, koji imaju daleko manje dnevnih obaveza, doživljavaju vreme kao sporije i opuštenije. Ove razlike u percepciji pokazuju da upravljanje vremenom nije univerzalno pravilo – ono zavisi od okolnosti i životne faze u kojoj se nalazimo.
Danas se suočavamo s još jednim izazovom – digitalnim ometanjima. Koliko puta ste se uhvatili kako provodite sate odgovarajući na poruke ili besciljno skrolujući društvene mreže? Iako to ne primećujemo, veliki deo vremena odlazi na ovakve aktivnosti. Mnogi nisu ni svesni koliko bi toga mogli da postignu kada bi, na primer, ograničili upotrebu Instagrama na pola sata dnevno – ostalo bi vremena za knjigu koja stoji nepročitana ili za susret s prijateljem za kojeg nikada "nemamo vremena".
Ne možemo svakog dana da postgnemo sve, ali možemo da se bolje organizujemo. Postavljanje realnih ciljeva daje osećaj produktivnosti i uspeha, dok nerealna očekivanja vode frustraciji. Upravljanje vremenom zapravo nije upravljanje satima i minutima, već upravljanje sopstvenim fokusom i odlukama.
Dakle, jednostavno je - oni koji "sve stižu" jednostavno bolje biraju na šta će trošiti svoje vreme.
