Često se veruje da duboko preispitivanje duše može rešiti bilo koji lični problem.
Međutim, prema profesoru Svendu Brinkmanu sa Odeljenja za komunikaciju i psihologiju Univerziteta u Alborgu u Danskoj, ova ideja je potpuna besmislica stvorena od strane industrije "samopomoći".
U znak protesta protiv knjiga o samopomoći, Brinkman je sam napisao jednu takvu (?!)
Brinkman se protivi ideji da svaka osoba može da se promeni uz pomoć svesnosti, koučinga i pozitivnog razmišljanja.
Rimski car Marko Aurelije bio je jedan od izvora inspiracije za Brinkmanovu kritiku talasa samopomoći i koučinga. Bio je stoik i smatrao je vrlinom ostati dosledan sebi kao osobi.
Reci NE
Reci NE. Fokusiraj se na negativne aspekte. Potiskuj emocije. Ovakav savet verovatno ne zvuči ispravno mnogima, ali je bolja ideja nego slepo praćenje fanatično pozitivnih knjiga za samopomoć, kaže profesor Brinkman.
Sve su to metode zasnovane na pretpostavci da se svi odgovori na naše individualne probleme nalaze unutar nas samih.
- Samorazvoj nije nešto što možemo jednostavno prihvatiti ili odbaciti. Danas je to obaveza ako želite da budete koristan zaposleni ili privlačan partner- kaže Brinkman.
- Kada se od ljudi očekuje da se neprestano razvijaju, nailaze na probleme u izgradnji ličnog integriteta – odnosno, da ostanu isti bez obzira na vreme i mesto.
Imitacija knjiga o samopomoći
Brinkman je odabrao nekonvencionalan način da predstavi svoje stavove. Napisao je knjigu koja liči na knjige o samopomoći koje kritikuje.
- To je knjiga o samopomoći sa humorističkim zaokretom – moglo bi se reći knjiga o samopomoći protiv knjiga o samopomoći. Napisao sam je na taj način da bih podstakao raspravu.
U duhu knjiga o samopomoći, Brinkmanova knjiga ima strukturu od sedam koraka:
1. Prestanite sa samopreispitivanjem: Iz medicinske nauke znamo da što više pokušavamo da osećamo, to se gore osećamo. Što više mislimo o svom zdravlju, to se manje zdravo osećamo. Ovo je poznato kao "paradoks zdravlja".
2. Fokusirajte se na negativne aspekte svog života: Morate priznati da ćete se s vremenom osećati sve gore i da ćete jednog dana umreti. Ako to imate na umu svakog dana, više ćete ceniti život nego ako neprestano tražite nešto pozitivno na šta ćete se fokusirati.
3. Recite NE: Kao odrasla osoba, morate biti sposobni da kažete "ne" kako biste očuvali lični integritet.
4. Potiskujte emocije: Uobičajena psihološka pretpostavka je da ćete postati neurotični ako ne izražavate svoje emocije. Međutim, istraživanja to ne potvrđuju. Fizičke bolesti uglavnom ne nastaju zbog potiskivanja emocija. Postoje dokazi da muškarci imaju nešto manji rizik od raka ako izražavaju emocije. Obrnuto važi za žene, ali to su sitnice.
5. Otpustite svog kouča: Koučevi vas podstiču da pretražujete sopstvene misli i rangirate svoje probleme kako biste se fokusirali na najvažnije. Brinkman se tome protivi. Mnogo je korisnije pogledati oko sebe i pitati se: "U kojim istorijskim i kulturnim tradicijama sam već ukorenjen?" – jer korisne odgovore nećete pronaći ako samo tražite unutar sebe.
6. Čitajte romane – ne knjige o samopomoći ili biografije: Analize knjiga o samopomoći i biografija pokazuju da su obe veoma jednostavne i linearne. Sve se svodi na to da život vodi ka rastu i konačnom uspehu. Ali, život nije takav – on je složen i neuredan. Umesto toga, pročitajte roman, jer on bolje prikazuje kompleksnu psihološku igru među ljudima i pokazuje koliko je život zapravo komplikovan.
7. Ne plašite se prošlosti: Ako želite integritet kao osoba, morate sutra biti isti kao što ste bili juče. Zato se vraćajte prošlosti kako biste shvatili od čega ste napravljeni.
- Ovih sedam saveta su ključne poruke koje smatram protuotrovom u vremenu kada smo previše opsednuti introspekcijom. Oni, naravno, ne mogu sami po sebi stajati kao dogma - kaže Brinkman.
- To je društvena analiza, iako svoje nalaze ne predstavljam na način na koji to rade većina istraživača.
Inspirisan filozofijom starom 2.000 godina
Brinkman naglašava da ne zastupa nikakvu političku, versku ili ideološku agendu. Njegova osnovna vrednosna inspiracija dolazi od filozofa koji su živeli pre nego što su postojali socijalizam, liberalizam i konzervativizam – pa čak i pre nego što su hrišćanstvo i islam postali svetske religije.
Svoj pristup knjigama o samopomoći preuzeo je iz stoicizma, škole filozofije koju su zastupali Marko Aurelije, Epiktet i Seneka, svi iz perioda pre oko 2.000 godina.
Stoici su verovali da se ljudi najbolje osećaju kada emocije i razum drže što je moguće odvojenijima.
Ispitivanje naučnih dokaza iza samopomoći
Brinkman je istražio naučnu osnovu tvrdnji zagovornika samopomoći. Pokušao je da pronađe dokaze koji bi potvrdili ideju da je uvek dobro oslanjati se na osećaje ili da možemo poboljšati živote kroz stalno pozitivno razmišljanje.
Njegova istraživanja su pokazala da su ovi aspekti samopomoći tačni samo u veoma ograničenoj meri.
- Pažljivo sam proučio tekstove koji tvrde da odluke treba donositi na osnovu instinkta. Analizirao sam njihove tvrdnje i tražio istraživanja koja bi osvetlila negativne posledice ovakvog načina razmišljanja. Zapitao sam se: Šta se događa ako uradimo potpuno suprotno? Ako kažemo da odgovori nisu u nama samima? - kaže Brinkman.
- Tako sam otkrio da je suprotnost ustaljenim istinama zapravo razumnija.
Poziv na nove metode koučinga
Reinhard Štelter, profesor psihologije koučinga na Univerzitetu u Kopenhagenu, veruje da Brinkmanova kritika nije usmerena na njega, već na jeftine knjige samopomoći koje nazivamo "aerodromskom literaturom".
- U trenutnom društvu imamo samo jezik za prilagođavanje i fleksibilnost. To je ono što pokušavam da promenim - kaže Brinkman.
- Naravno, nijedna krajnost nije dobra. Niti je ispravno samo se menjati i razvijati, niti je ispravno samo stajati u mestu i puštati korenje.
