Postoji jedna biljka nepravedno zaboravljena, koja pored svih lekovitih svojstava, ima i jednu neobičnu karakteristiku. Naime, od njenog ploda možete da se napijete - a čak ne morate ni da ispečete rakiju.
Reč je o jagodnjaku, a dovoljna vam je samo jedna sazrela crvena bobica, jer ako vam se omakne koja više, bićete mortus pijani.
Sam latinski naziv zimzelenog žbuna Arbutus unedo pripisuje se Pliniju Starijem*, koji je rekao "unum tantum edo" ili "jedem samo jednu". Naime, kada je plod prezreo ima veliki sadržaj metil-alkohola koji izaziva opijenost, pa nije baš pamento pojesti više plodova.
Gaius Plinius Secundus
Plinije Stariji (Gaius Plinius Secundus) bio je rimski pisac, prirodnjak, filozof i vojni komandant, ali i jedan od najpoznatijih intelektualaca Rimskog carstva.
Smatra se jednim od prvih enciklopedista. Njegova "Prirodna istorija" bila je ključni izvor znanja tokom vekova. Bio je pionir u prikupljanju i sistematizaciji informacija iz različitih naučnih disciplina.
Jagodnjak je mediteranska biljka iz familije Ericaceae, koja uspeva i u našim krajevima, baš kao i smokva, lavanda ili lijander.
Naoko, jagodnjak i nije ništa posebno. Raste kao žbun ili omanje drvo visine do 5 metara. Listovi su mu neupadljivi, na kratkim crvenkastim peteljkama, kožasti, usko eliptični, ili usko jajasti, zašiljeni sa obe strane, po obodu testerasti.
Ustvari, nikada ga ne biste primetili u ostalom zelenilu koje ga okružuje. "Pijano" drvce ili žbunić sedi i ćuti, sve dok ne sazri. Baš kao ljudi, takozvani "ćutolozi", koji ne pričaju puno. Ne zato što nemaju šta da kažu, već ne žele da se zamaraju uobičajenim temama o kojima svi govore. Ali, kad vam jednom nešto kažu, ne bude vam dobro.
Tako i jagodnjak, kada sazri njegovi plodovi vrište - crveno, a još ako pojedete koju bobicu, u najmanju ruku završićete sa stomačnim tegobama ili pod dobrim gasom.
Jagodnjak cveta od druge polovine novembra do kraja decembra. Cvetovi su sitni, bele ili ružičaste boje, posudastog oblika u grozdovima.
A kad je reč o plodovima, potrebno im je godinu dana da bi sazreli, pa se na stablu javljaju i cvetovi i plodovi istovremeno. Nezreli su od zelene do žute boje, dok polako sa zrenjem prelaze u narandžastu do crvene. Koliko boja samo na jednom plodu.... A kada je reč o njegovom ukusu, nismo probali, ali oni koji jesu kažu da podseća na gorku karamelu.
Boja je zapravo ono što ovu biljku čini dekorativnom, crveni plodovi koji podsećaju na jagode, pa je otuda i dobila naziv - jagodnjak. U narodu je još poznata i kao maginja, magunja, prvka, planika, obična planika ili prpak.
I da leči i da greje
Jagodnjak može da se koristi u narodnoj medicini, ali i u kozmetici. Plodovi jagodnjaka mogu da se samelju u brašno za pravljenje kolača. Pored toga, od njih mogu da se prave i proizvodi slični medu, džemovi, pekmezi, pa i rakije. U Portugaliji od ove biljke prave liker koji se zove medronho i veoma je jak.
Crvene bobice sadrže puno vitamina C, vlakana, mikro i makroelemenate i antioksidanse.
Listovi jagodnjaka su lekoviti pa se mogu upotrebljavati: astringentno, diuretično, mokraćni su anti-septik, za reumatizam, kao tonik, a od nedavno se koriste i u terapiji hipertenzije i dijabetesa. Sadrže visoku koncentraciju flavonol antioksidansa, posebno kvercitina, koji najbolje se ekstrahira dužim kuvanjem čaja. Takođe imaju protivupalna svojstva.
Drvo može da se koristi i za ogrev, jer je jako kalorično.
Madrid i pijani medvedi
Na grbu Madrida prikazan je medved koji jede plodove jagodnjaka iliti planike. Naime, grb vodi poreklo iz srednjeg veka, a svoj sadašnji izgled dobio je 1967. godine. U njegovom središtu nalazi se simbol Madrida - medved i planika (madroño), ivica plavih sa sedam belih zvezdica i sa žutom krunom na vrhu.
Poznato je da mede u prirodi vole da jedu ove plodove, a kada ih komzumiraju u prezreloj fazi desi se i da se opiju. A medveda je bilo na tim prostorima i u davna vremena.
Međutim, intrigira činjenica da tada na teritoriji Madrida nije bilo planike, ili bar ne mnogo. Zašto je onda ovo drvo jedan od simbola na grbu glavnog grada Španije?
Na ovo pitanje ne postoji pouzdan odgovor, već samo polemike i nagađanja. Jedna od legendi kaže da je osnivač Madrida, kralj Alfonso VI, naišao na ovo drvo tokom lova i odlučio da ga koristi kao simbol grada. Medved je takođe bio važan simbol u heraldici tog vremena, pa je kombinacija medveda i drveta postala centralni motiv grba.
U heraldičkoj tradiciji, kombinacija životinje (medveda) i biljke (planike) predstavlja ravnotežu između prirode i čoveka, što je bilo važno za srednjovekovne gradove.
Idemo u Obrenovac, da se "olešimo" od bobica
Kako jagodnjak nije toliko česta biljka, nije nam bilo teško da malo istražimo okolinu. Na naše iznenađenje pronašli smo jedan Arbutus unedo na beogradskoj teritoriji.
Naime, Slađana iz jednog obrenovačkog sela je u rasadiku kupila mladu sadnicu i zasadila je u svom dvorištu. Kako je rekla za Life Code, biljka nije teška za održavanje, samo je potrebno utopliti je zimi.
- Prilikom kupovine rekli su mi da je potrebno da prođe minimum tri godine da bi cvetala i dala plodove – rekla nam je ona.
Minijaturni žbunić visine do pola metra uspešno raste u Slađaninom vrtu, dok se ona veselo smeška i nestrpljivo čeka da napravi opštu seosku pijanku.
A gde smo mi u celoj ovoj priči? I mi smo nestrpljivi dok čekamo da obrenovačko "pijano" drvce da plodove. Za koju godinu možda ćemo moći da kažemo: "Idemo u Obrenovac, pod jagodnjak, da se "olešimo" od bobica!".
