Entoni Burdejn bio je mnogo više od televizijskog autora i kuvara, bio je hroničar sveta. Kroz svoja putovanja i priče istraživao je kulturu, istoriju i dušu gradova, otkrivajući publici ljude i mesta koja često ostaju ispod radara.
Za razliku od klasičnih gastro-kritičara, Burdejn je podjednako voleo skromne ulične tezge i vrhunske restorane. Nije ga zanimao luksuz sam po sebi, već autentičnost. A kada bi nešto zaista voleo, govorio bi o tome bez zadrške.
Iako je često izražavao naklonost prema mnogim mestima, svoje lične favorite jasno je izdvojio u eseju "13 Places to Eat Before You Die", objavljenom 2009. godine u magazinu Men’s Health. Uz to, kroz brojne intervjue dodatno je skicirao mapu svojih omiljenih gastronomskih destinacija širom sveta.
Ovo su neki od njegovih omiljenih restorana, idealni za one koji žele da spoje putovanje i nezaboravan obrok. Ili za one koji već imaju sreću da žive blizu nekog od njih.
Sukiyabashi Jiro / Tokio, Japan
"Najbolji suši na svetu? Možda", napisao je Burdejn o ovom malom suši baru sa svega deset mesta u Tokiju.
Kasnije je za The Guardian izjavio da bi, kada bi morao da bira poslednji obrok u životu, to bilo upravo ovde, u ovom podzemnom restoranu koji je danas gotovo nemoguće rezervisati.
- Idealno, moj poslednji obrok bio bi u Sukiyabashi Jiro, malom suši baru ispod nivoa ulice u Tokiju. Tamo se služi jedan od najkvalitetnijih sušija na planeti - rekao je 2016. godine.
Njegova ljubav prema Tokiju bila je dublja od jednog restorana:
- Kada bih morao da jedem samo u jednom gradu do kraja života, to bi bio Tokio. Većina kuvara koje poznajem složila bi se sa mnom. Za radoznale umove, opsednute slojevima ukusa, običaja i značenja koje nikada nećemo do kraja razumeti - Tokio je neodoljivo neuhvatljiv.
Souk el Tayeb i Tawlet / Bejrut, Liban
Burdejn nikada nije posmatrao restorane samo kroz hranu, zanimale su ga priče ljudi koji stoje iza njih.
U Bejrutu je posetio Souk el Tayeb, pijacu koja funkcioniše i kao društveni projekat gde lokalni proizvođači prodaju svoje proizvode. U okviru nje nalazi se i restoran Tawlet, u kojem se hrana služi zajedno sa pričama lokalnih kuvara o tradiciji, porodici i nasleđu.
Nazvao ga je "nekom vrstom utopijskog izloga" bejrutske kuhinje, naglašavajući koliko je važno očuvati kulinarsku tradiciju čak i u okolnostima obeleženim konfliktima.
Za sam Bejrut rekao je:
- Iz nekog razloga, uprkos svim problemima i svemu lošem što se ovde dešavalo, svaki put kada sletim u Bejrut - osećam se čudno, neobjašnjivo prijatno. Kao kod kuće.
St. John / London, Engleska
Burdejn je često branio britansku kuhinju od stereotipa, a restoran St. John bio mu je jedan od glavnih argumenata.
"Ako bih morao da umrem sa poslednjim zalogajem u ustima, to bi verovatno bila pečena srž iz kostiju u jednostavnoj, beloj trpezariji Fergusa Hendersona", napisao je.
Servirana na tostiranom hlebu, posuta morskom solju, jednostavna, ali raskošna.
Posebno je cenio činjenicu da restoran koristi meso životinja koje su "uzgajane i tretirane sa ljubavlju i poštovanjem".
Sin Huat Eating House // Singapur
Na prvi pogled - ništa posebno. Čak i pomalo neugledno.
"Izgleda pomalo prljavo, usluga nije naročito srdačna, pivo se služi u flaši (često sa ledom), a stolovi su delimično na ulici u četvrti crvenih fenjera", napisao je Burdejn.
Ali onda dolazi jelo.
Njihov crab bee hoon, ogromni šrilanđanski rak u pikantnom sosu sa nudlama, opisao je kao "čisto, haotično uživanje".
Bún Bò Huế Kim Chau // Hue, Vijetnam
Burdejn se Vijetnam stalno vraćao, ali mu je trebalo gotovo deset godina da stigne do grada Hue.
Tamo je otkrio supu bún bò Huế i praktično je proglasio najboljom na svetu.
- U hijerarhiji svih tih savršenih jela u činiji — bún bò Huế je na samom vrhu - rekao je.
Bogata supa od kostiju, sa limunskom travom, začinima i fermentisanom pastom od škampa, uz pirinčane rezance, sporo kuvanu govedinu, knedle od raka, svinjsku nogicu i krvavi kolač — kompleksna kao francuska kuhinja, ali istovremeno brutalno iskrena.
- To je vrh planine - zaključio je.
Happy Paradise // Hong Kong
Ako je Tokio bio njegova opsesija, Hong Kong mu je bio večiti argument u raspravama o "najboljem gradu za hranu na svetu".
- Ako kažete Hong Kong - niko ne može da vam kaže da grešite - govorio je.
U restoranu Happy Paradise posebno ga je oduševila moderna interpretacija kantonske kuhinje. Izdvajao je sotirane škampe sa pečenom bundevom i niz drugih jela koja je opisao kao "zaista, zapanjujuće ukusna".
Restoran je u međuvremenu zatvoren, ali njegovi kuvari i dalje učestvuju u gastronomskim događajima širom sveta.
Ne luksuz, već iskustvo
Kod Burdejna, hrana nikada nije bila samo hrana. Bila je ulaznica u tuđi svet, najbrži način da razumeš ljude, istoriju i mesto u kojem se nalaziš.
Zato njegova lista nije vodič za luksuz, već za iskustvo.
Ne vodi nas tamo gde je najskuplje, već tamo gde je najživlje.
I možda je to jedini pravi kriterijum: ne gde ćeš jesti najbolje, nego gde ćeš jesti i uživati.
