Da li čarobni štapić dolazi iz Miyawaki šume?

Biodiverzitet planete nestaje zapanjujućom brzinom - a to nije samo problem za prirodu, već i za ljude.

Zelene površine dokazano poboljšavaju kvalitet života, utiču na zdravlje, mikroklimu i mentalno stanje, ali i predstavljaju utočište za brojne biljne i životinjske vrste. Upravo zato sve više ekoloških inicijativa zagovara stvaranje takozvanih "džepnih šuma", naročito u urbanim sredinama.

Jedan od najzanimljivijih i najambicioznijih modela takvih zelenih oaza jeste Miyawaki šuma - koncept koji obećava brzu obnovu lokalnih ekosistema na vrlo malom prostoru.

Poreklo Miyawaki šume

Miyawaki šume su brzo rastuće šumske zajednice koje se zasnivaju isključivo na autohtonim biljnim vrstama, sa ciljem da se obnovi prirodna ravnoteža određenog područja.

Proces njihove sadnje podrazumeva bogato obogaćivanje zemljišta organskim materijalom, zatim gusto sađenje domaćih stabala i žbunja različitih visina, kako bi se formiralo više slojeva krošnji, a potom dodatno prekrivanje tla organskim slojem koji sprečava rast korova.

Krajnji rezultat je kompaktna, gusta i izuzetno dinamična šuma koja doprinosi regulaciji temperature, boljem upijanju ugljen-dioksida i opštem ekološkom balansu.

Šta je BioAwaking i zašto je toliko važan?

Inicijativa "One Tree(s)" povezala je umetnost, nauku i zajednicu kroz kolektivni gest koji promoviše saradnju i očuvanje ekosistemа

Za moju planetu: Beograd se sprema za BelgrAID 2026

Od 19. do 21. marta 2026. godine, Beograd će ponovo postati mesto susreta umetnosti, dobročinstva i inspiracije

Koncept je razvio japanski botaničar Akira Mijavaki tokom sedamdesetih godina prošlog veka, u trenutku kada je postalo jasno da se gubitak biodiverziteta mora zaustaviti - i to brzo. Dok klasičnoj šumi može biti potrebno i do 100 godina da dostigne punu zrelost, Miyawaki metod omogućava da se šumski ekosistem razvije za svega 15 do 30 godina.

Kako funkcionišu Miyawaki šume

Na prvi pogled, ideja da se drveće sadi veoma gusto može delovati pogrešno, naročito za iskusne baštovane. Međutim, upravo je konkurencija ono što ovaj sistem čini efikasnim. Kako objašnjavaju stručnjaci za šumske ekosisteme, biljke koje se "bore" za svetlost, vodu i hranljive materije rastu brže i snažnije.

Drveće se takmiči za sunčevu svetlost, dok korenje i gljivične mreže ispod površine tla zajednički poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija. Rezultat je izuzetno efikasan mikroekosistem.

Procene pokazuju da Miyawaki šume mogu rasti i do deset puta brže, biti trideset puta gušće i čak sto puta biodiverzitetski bogatije od klasičnih šuma. Takva struktura prirodno privlači oprašivače, ptice i druge životinjske vrste.

Popularnost širom sveta

Prve Miyawaki šume pojavile su se u Japanu tokom sedamdesetih godina. Veliki zamah dobile su zahvaljujući Zakonu o lokaciji fabrika iz 1973. godine, koji je obavezivao industrijske komplekse da deo svojih parcela namenjuju zelenim zonama. Ovaj propis je, gotovo samostalno, omogućio masovno širenje Miyawaki šuma širom Japana.

Vrlo brzo, metod je prešao granice zemlje porekla. Danas se Miyawaki šume mogu naći u Brazilu, Indiji, Jordanu, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. Procene govore da trenutno postoji više od 3.000 Miyawaki šuma širom sveta.

Prednosti i nedostaci Miyawaki šuma

Od 1970. godine, planeta je izgubila oko 69 odsto populacija divljih životinja, uz dramatičan pad ukupnog biodiverziteta. Zagovornici Miyawaki šuma ističu njihovu sposobnost da brzo vežu ugljen-dioksid i pruže podršku lokalnim biljnim i životinjskim vrstama, verujući da bi ovaj model mogao barem delimično da sanira štetu koju je čovek naneo prirodi.

Ako ovo uspe, planeta bi mogla da počne da diše

Britanski naučnici napravili solarni uređaj koji "hvata" ugljen-dioksid i pretvara ga u gorivo za automobile i avione

Zamislite da svi krovovi Beograda odjednom postanu zelene oaze.... A nije nemoguća misija​

Da li su krovni vrtovi rešenje za nedostatak zelenih površina u Beogradu?

S druge strane, kritičari upozoravaju na moguće probleme. Neki smatraju da ovakav način sadnje može dovesti do manje genetske raznovrsnosti, što dugoročno može ugroziti zdravlje šume.

Postoji i bojazan da se Miyawaki šume ponekad sade na mestima gde prirodno ne pripadaju. Uz to, njihovo formiranje zahteva značajne resurse, a budući da koncept postoji tek nešto više od pola veka, još uvek ne postoje dugoročne studije koje bi sa sigurnošću potvrdile njihov uticaj na buduće zdravlje ekosistema.

Nije čarobni štapić, ali...

Miyawaki šuma nije čarobni štapić, ali jeste snažan podsetnik da priroda, kada joj damo pravu šansu, zna kako da se obnovi — i to mnogo brže nego što mislimo. U svetu koji se sve više guši u betonu, ideja da se šuma može roditi na površini parkinga ili između zgrada zvuči gotovo subverzivno.

Možda baš u toj drskosti leži njena najveća vrednost.