U svetu u kojem se rešenja za zdravlje traže brzo, jednostavno i po mogućnosti – viralno, terapija hladnoćom se nametnula kao jedan od najglasnijih trendova poslednjih godina.
Ledene kupke, hladni tuševi i kontrolisano disanje obećavaju više energije, jači imunitet i mentalnu stabilnost. Ali nova analiza sugeriše da stvarnost možda nije tako čista i kristalna kao voda u kojoj se uranjamo.
Medicinski istraživači sa Univerziteta Vorvik u Velikoj Britaniji analizirali su devet različitih studija o Vim Hof metodi (WHM) – konceptu “zdravlja i blagostanja” koji kombinuje izlaganje hladnoći, specifične vežbe disanja i mentalni fokus. Zaključak? Iako postoje naznake smanjenja upalnih procesa, kvalitet studija ocenjen je kao nizak, a rezultati – vredni pažnje, ali ne i bezrezervnog poverenja, prenosi Fox News.
Studije su, između ostalog, rađene na malom broju ispitanika, što ih čini teško primenljivim na širu populaciju. Drugim rečima: entuzijazam postoji, ali nauka još uvek traži čvrsto tlo pod nogama.
Šta je zapravo Vim Hof metoda?
Vim Hof metoda oslanja se na filozofiju i praksu holandskog sportiste Vima Hofa, poznatog kao "Iceman". Njegov pristup počiva na tri stuba: uranjanju u hladnu vodu, kontrolisanom disanju i mentalnim vežbama. Prethodna istraživanja sugerisala su da ova kombinacija može doneti i fizičke i psihološke benefite.
Sam Hof godinama tvrdi da je ključni efekat njegove metode – smanjenje upale, koju vidi kao zajednički imenitelj većine savremenih bolesti, uključujući i autoimuna stanja.
- Donosim znanje iz prirode, kroz nauku, do globalne zdravstvene nege – bez spekulacija - rekao je ranije Hof, ističući da ljudska fiziologija ima mnogo veći potencijal nego što smo spremni da priznamo.
Za njega, hladnoća nije samo telesni šok, već i mentalna praksa. Ulazak u ledenu vodu opisuje kao ulazak u unutrašnji mir, početak procesa ozdravljenja i način da se uspostavi kontrola nad emocijama – naročito u teškim životnim periodima.
Gde počinje sumnja?
Vodeći istraživač studije, Omar Almahajni sa Warwick Medical School, naglašava da rezultati jesu obećavajući, ali metodološki problematični.
- Sve uključene studije nose visok rizik od pristrasnosti – zbog malog uzorka, nedostatka jasno definisanih protokola i složenosti u proceni ishoda - rekao je Almahajni za Fox News Digital.
Poseban problem predstavljaju psihološki efekti, koji se uglavnom mere putem subjektivnih upitnika. U uslovima gde učesnici nisu izolovani od prethodnih informacija i očekivanja, teško je sa sigurnošću tvrditi koliko su odgovori iskreni, a koliko obojeni ličnim uverenjima.
Drugim rečima – efekti mogu postojati, ali ih je još uvek teško precizno izmeriti.
Glasovi iz prakse
Mark Palčak, izvršni direktor kompanije Silient iz Južne Karoline, koja proizvodi sisteme za rashlađenu vodu, nije učestvovao u istraživanju, ali veruje da rezultati ipak govore u prilog terapiji hladnoćom.
- Bolesti povezane sa upalom odgovorne su za smrt tri petine ljudi širom sveta. Sama ta činjenica, u kombinaciji sa postojećim studijama, ukazuje da terapija hladnoćom ima smisla - kaže Palčak.
On dodaje da sportisti posebno prepoznaju benefite ledenih kupki – smanjenje upale u zglobovima, brži oporavak i lakše podnošenje fizičkog napora. Ali i nešto što studije često ne beleže: mentalnu otpornost.
- Kada se rano ujutro naterate da uđete u ledenu vodu, sve ostalo tokom dana deluje manje teško. Raditi teške stvari često vodi ka većim stvarima.
Oprez kao najvažniji savet
S druge strane, Aleksandar Jovanović, fizioterapeut Košarkaškog saveza Srbije i osnivač Pranic Healing Serbia, upozorava da popularnost metode ne sme da zameni medicinsku odgovornost.
- Hladnoća generalno može imati pozitivan efekat na organizam. Nekada su ljudi spavali u hladnim sobama, umivali se hladnom vodom i bili otporniji. To je činjenica - kaže Jovanović, ali odmah dodaje ključnu napomenu:
- Potpuno je neodgovorno da osoba koja ne trenira, nije u dobroj kondiciji ili provodi dane sedeći za računarom, bez pripreme ulazi u ledenu vodu. To može biti ozbiljno opasno.
Sličan stav deli i doktor Piter Majkl iz Miami Wellness centra, koji ističe da led može pomoći u smanjenju upale i ubrzati oporavak mišića, ali da terapija hladnoćom nije univerzalno rešenje.
Hladna voda, topla glava
Na osnovu dostupnih podataka, istraživači sa Univerziteta Vorvik pozivaju na dodatna, obimnija istraživanja pre nego što se Vim Hof metoda preporuči široj javnosti. Ledene kupke, slažu se stručnjaci, nisu za svakoga – i sigurno nisu čarobni lek.
Ledene kupke i druge forme terapije hladnoćom nisu za svakoga i ne smatraju se univerzalnim lekom za medicinska stanja, slažu se stručnjaci, kao i Jovanović.
- Opasno je preduzimati bilo kakve drastične korake, kao što nesumnjivo jeste uranjanje u ledenu vodu, bez konuslatacija sa lekarom. Jednostavno, ovakve metode zahtevaju ozbiljnije i duže istraživanje pre nego što eventualno budu korišćene. Moguće je da "ledena kupka" za pojedine ljude ima pozitivno terapeutsko dejstvo, ali to prosto i dalje nije dokazano i osobe koje razmišljaju o ovom metodu trebalo bi da se obavezno posavetuju sa lekarom pre nego što se upuste u to - zaključuje Aleksandar Jovanović.
Možda je pravi Life Code pristup upravo tu: slušati telo, poštovati nauku i ne tražiti prečice tamo gde je potreban balans.
Hladnoća može biti saveznik, ali samo ako joj priđemo – promišljeno.
