Milano - žene bi ga nazvale prestonicom visoke mode, muškarci gradom fudbala, pesnici idealnim kulisama romantike, a mnogi nedavni turisti fascinirani su brojem migranata koji u njemu žive i motaju se okolo, mada to nije stanje od juče.
Zanimljiv mi je i kao rodno mesto jednog najzanimljivijih italijanskih pisaca moderne generacije Marka Misirolija, autora romana "Bludne radnje na privatnom mestu" i "Vernost" (prema kojem je snimljena odlična serija koja se emituje na Netfliksu). Mada to nema preterane veze s ovim tekstom.
Većina organizovanih tura obilaska Milana započinje tzv. panoramskim obilaskom centra grada i znamenitosti, tek da se uputite šta treba da obavezno vidite narednih dana. Tako ćemo i mi u ovom pokušaju putopisa.
Prva destinacija - Zamak Sforca, ili kako bi ga turističke brošure nazvale: "Bajkovito utvrđenje u prestonici mode".
U istim brošurama bi ga predstavili otprilike ovako:
Zamak Sforca nekadašnja je rezidencija milanskih vojvoda, simbol grada i jedinstveni muzej koji u svom sastavu ima čak šest različith muzeja. U različitim građevinama zamka su izložena brojna umetnička dela, a jedna od najvažnijih je i poslednja skulptura čuvenog Mikelanđela.
Dvorac od crvene cigle je opasan zidinama koje formiraju kvadratni oblik. Svaki ugao krasi toranj, a najimpozantniji i najprepoznatljiviji je toranj Filarete, koji predstavlja i današnji ulaz u ovo specifično zdanje.
Dvorac će vas očarati u koje god doba godine da ga posetite. Ukoliko Milano posetite za doček Nove godine, uživaćete u magičnoj atmosferi unutar zidina zamka. Ako dođete na proleće, bićete u prilici da vidite lepo uređene vrtove zamka.
U njemu su sad razni muzeji koji manje-više i nemaju neke bitne veze sa njim, mada svakako vredi posetiti poneki. Turistički vodiči obično prilikom posete zamku isoričaju poneku istorijsku anegdotu, među kojima se izdvaja ona o grofici iz čuvene porodice Sforca, vladajuće dinastije u renesansnoj Italiji, kojoj su tokom opsade dvorca Francuzi oteli decu i zapretili da će ih pobiti ako se Sforce i njihova vojska ne predaju, a ona im, dok su odvodili nejač, s jedne od puškarnica dobacila: "Samo ih vi pobijte, mi imamo mašine za rađanje dece".
Katedrala Duomo i sve oko nje
Iz zamka ludih Sforci turisti prošetaju do glavnog gradskog trga na kojem se nalazi čuvena milanska katedrala Duomo, neki kažu najveća u Evropi, a zvanična statistika je stavlja tek na tamo neko 11. mesto, dok su, za divno čudo, najviše katedrale, one gotičke naravno, kelnska, ulmska i pariški Notr Dam.
Rečnikom turističkih brošura:
Krov ove katedrale je otvoren za posete turista (uz naknadu normalno, jer pogled s krova je fa-s-ci-na-n-tan), što omogućava da se izbliza vide mnoge izvanredne skulpture koje su tu smeštene.
Zgrada je izgrađena od cigala, a fasada joj je pokrivena belim mermerom. Osnova je u obliku latinskog krsta i deli crkvu na 5 brodova, koji su razdvojeni sa 40 stubova.
Prvo je izgrađen istočni deo sa apsidom, koji ima najviše gotičkih karakteristika. Radovi na zapadnoj fasdadi su započeti oko 1650, a završeni tek u 19. veku, tako da ova fasada ima više klasičnih nego gotičkih karakteristika.
Izgradnja kupole počela je krajem 15. veka, a završena je izgradnjom tornja nad kupolom u 18. veku.
Pučinijeve erotske zavrzlame
U nastavku panoramske šetnje stiže se do spomenika čuvenom kompozitoru Đakomu Pučiniju, koji se nalazi preko puta još čuvenije milanske opere "Skala", koja deluje malo neugledno, ali je njena istorija svakako impresivna. E, tu ćete sigurno saznati da Pučini nije bio poznat samo po operama koje komponovao (jedna je "Toska"), već i kao neverovatan švaler i preljubnik.
Evo malog uvida u Pučinijeve bahanalije koje su prilično otkačene i zakukičaste...
Privatni život tvorca "Madam Baterflaj" i "Boema" bio je ugrožen tragičnim skandalom koji je duboko uticao na njegovu karijeru. Sve je počelo 1909. godine u Italiji, kada je Pučinijeva supruga Elvira javno optužila muža da je imao aferu s porodičnom služavkom.
Događaji koji su prethodili ovoj optužbi započeli su u septembru 1908. godine, kada je Pučini poslao poruku da se vraća u svoju vilu u Tore del Lagu i zatražio od služavke Dorije da otvori i pripremi kuću za njega. Tako je Dorija slučajno otkrila Pučinijevu pastorku Fosku (Elvirinu ćerku) u krevetu s ljubavnikom. Ovo je takođe bilo skandalozno, jer je Foska bila udata.
Pre nego što je Dorija mogla bilo kome da ispriča o ovoj aferi, Foska je odlučila da je diskredituje, pa je rekla svojoj majci Elviri da je upravo Dorija ta koja ima aferu – i to s Pučinijem! Tako je Elvira stekla uverenje da su Dorija i njen muž u tajnoj vezi. Iako su i Pučini i Dorija odbacili Foskine lažne optužbe, Elvira nije poverovala. Javno je proglasila Doriju bludnicom i pojavila se u njenoj kući kako bi je verbalno zlostavljala.
Mlada služavka, Dorija Manfredi, bila je toliko osramoćena zbog ovog skandala da je počinila samoubistvo – ispila je otrov i umrla nakon tri dana velikih muka. Njeno ime je "očišćeno" kada je istraga utvrdila da je bila nevina, a 39-godišnja Elvira izvedena je pred sud zbog lažnih optužbi i osuđena na pet meseci zatvora. Međutim, Pučini je ponudio 12.000 lira Dorijinoj porodici, pa Elvira nikada nije odslužila kaznu.
U to vreme, Pučini je svojim prijateljima pisao:
"Ovo je kraj moje porodice, kraj mog doma u Tore del Lagu, kraj svega. Ne znam šta da radim, ovo su najtragičniji dani mog života. Ne mogu više da radim! Skršen sam i obeshrabren! Moje noći su užasne. Stalno mi je pred očima ta nesrećna, siromašna devojka… Život mi je strašan, dovoljno strašan da dovede do samoubistva".
Posle ove tragedije, Pučiniju je trebalo sedam godina da završi svoju sledeću operu "Devojka sa Zapada" (La Fanciulla del West).
Međutim, novootkriveni dokumenti iz jednog kofera pokazuju da u središtu priče zapravo nije bila Dorija, već njena rođaka Đulija Manfredi, koja je zaista bila u vezi s Pučinijem. Dorija je samo prenosila njihova pisma. Afera između Pučinija i Đulije tajno je nastavljena decenijama nakon tragedije, a Đulija je na kraju Pučiniju rodila sina Alfreda.
Alfredo Manfredi rođen je u junu 1923. godine, 15 meseci pre smrti svog oca, koji je preminuo od raka grla. Pučini je svakog vikenda posećivao svoju drugu porodicu i Đuliji slao izdašni mesečni dodatak. Međutim, nakon njegove smrti, novac je prestao da pristiže.
Alfredo je oduvek znao da mu je Pučini otac, ali mu se kompozitor uvek predstavljao kao "bliski prijatelj porodice".
I tako dalje...
Najstariji šoping centar i skakanje biku po mošnicama
Nema sumnje da će vas nastavak šetnje dovesti do Galerije Vitorio Emanuele II, koja je, po svemu sudeći, prvi šoping centar u svetu - ikada. Ili, kako bi to turističke brošure pojasnile, često nazivana "salonom Milana," ova galerija jedna je od najstarijih trgovačkih arkada na svetu i nezaobilazna destinacija za svakog posetioca ovog grada. Izgrađena između 1865. i 1877. godine, nosi ime po prvom kralju ujedinjene Italije, Vitoriju Emanuelu II. Predstavlja remek-delo neoklasicističke i renesansne arhitekture, sa impresivnim staklenim krovom i elegantnim mozaicima na podu.
Smeštena između Katedrale Duomo i Skale, galerija je dom prestižnih luksuznih butika kao što su Prada, Guči i Luj Viton, ali i legendarnih restorana i kafića poput Caffè Biffi, koji datira još iz 19. veka. Savršeno je mesto za šoping, ali i za uživanje u atmosferi pravog milanskog stila.
Galerija sadrži četiri prepoznatljiva mozaika, od kojih svaki simbolizuje jednu od prestonica nekadašnje Kraljevine Italije – Rim, Firencu i Torino – dok četvrti predstavlja sam Milano. Ovi simboli su:
- Rim – vučica s Romulom i Remom
- Firenca – cvet ljiljana
- Milano – crveni krst na beloj podlozi
- Torino – mali bik u pokretu (torino na italijanskom znači "mali bik")
E, sad, sigurno ćete tu primetiti ljude okupljene oko jednog mozaika na podu. Ako priđete bliže, videćete da posmatraju – bika. Ali, zašto je ovaj mozaik toliko poseban i šta ga čini tako intrigantnim?
Iako niko sa sigurnošću ne zna kako je tradicija nastala, veruje se da dodirivanje mozaika torina/malog bika donosi sreću. Prema legendi, svako ko zamisli želju, zatim desnom nogom stane na bikove testise i tri puta se okrene oko sebe, dobiće sreću i ispunjenje želje.
Sudeći po vidljivom udubljenju na tom delu mozaika, hiljade i hiljade turista već su isprobale ovu neobičnu tradiciju.
Vodič će vam pojasniti i da po biku, tj. njegovim mošnicama, najviše skaču žene koje se još nisu udale i nemaju dece, jer bik izgleda najradije ostvaruje želje baš njima, mada je, navodno, sklon da ih ispuni i ženama koje su nesrećne u braku i traže ljubavnika. Bilo kako bilo, mučenom biku su jaja skroz izlizana...
Vožnja metroom - kako ne zalutati?
Po Milanu je najbrže i najpraktičnije kreati se metroom. Obično nema velike gužve, vozovi jesu stari, ali čisti i prostrani. Karte su im čudne, a kombinacije za prevoz izgledaju ovako:
- Carnet 10 viaggi (karta za 10 vožnji)
Cena: 13.80€
Validna za 10 vožnji po 90 minuta.
- Biglietto giornaliero (dnevna karta)
Cena: 4.5€
Validna 24 sata nakon poništenja za neograničen broj vožnji.
Drugog dana u Milanu turisti obično popadaju snogu trudeći se da sve obiđu. Prva destinacija najčešće bude Duomo, jer teško ga je preskočiti i vizuelno, ali i emocionalno.
Stoga, hajde da se upoznamo s ovim velelepnim zdanjem malo pobliže.
Katedrala Duomo di Milano je jedan od najvećih i najimpresivnijih gotičkih hramova na svetu, a njen grandiozni izgled i bogata istorija čine je nezaobilaznom atrakcijom Milana.
Osnovne informacije:
Izgradnja: Počela je 1386. godine pod vladavinom vojvode Đan Galeaca Viskontija, a završena je tek 1965. godine, što znači da je njena izgradnja trajala skoro šest vekova.
Arhitektonski stil: Gotički, sa elementima neogotike i renesanse.
Materijal: Bele i roze mermerne ploče iz kamenoloma u Kandaliji (blizu jezera Mađore).
Kapacitet: Može da primi oko 40.000 ljudi.
Arhitektonske karakteristike:
Fasada: Prepoznatljiva po šiljastim tornjevima i bezbrojnim skulpturama (oko 3.400 statua). Centralni toranj krasi zlatna figura Device Marije, poznata kao Madonnina, visoka 4,16 metara.
Prozori: Vitrazi u Duomu su među najvećim u svetu, oslikavajući scene iz Biblije u spektakularnim bojama.
Unutrašnjost: Pored veličanstvenih stubova i skulptura, unutrašnjost se izdvaja i po ogromnom oltaru, skulpturama svetaca i monumentalnim organima.
Krov: Posetioci mogu da se popnu na krov i uživaju u panoramskom pogledu na Milano, okruženi prelepim kamenim tornjevima i ukrasnim figurama.
Zanimljive činjenice:
Simbol grada: Madonnina na vrhu tornja je simbol Milana, a prema lokalnoj tradiciji, nijedna zgrada u Milanu ne sme biti viša od ovog spomenika. Tek kada su izgrađeni moderni neboderi, replika Madonnine postavljena je na njihove vrhove kao simbol poštovanja.
Legende i misterije: Prema jednoj legendi, kada je Napoleon Bonaparta osvojio Milano 1805. godine i krunisao se za kralja Italije u Duomu, naredio je da se katedrala završi. Takođe je finansirao deo radova.
Podzemna kapela: Ispod glavnog oltara nalazi se relikvija Svetog Karla Boromejskog, omiljenog milanskog nadbiskupa, čije je telo smešteno u kristalni kovčeg.
Zanimljivosti o izgradnji:
Više arhitekata: Zbog dugotrajne izgradnje, katedrala je imala više od deset arhitekata i hiljade radnika kroz vekove.
Različiti stilovi: Iako je prvenstveno gotička, tokom vekova su dodavani elementi renesansne i barokne arhitekture.
Kontinuirana obnova: Zbog erozije i oštećenja od zagađenja, fasada se redovno restaurira.
Turistički aspekti:
Poseta krovu: Lift ili stepenice vode do vrha, gde se pruža spektakularan pogled na grad i Alpe u daljini.
Podzemni arheološki prostor: Prikazuje ostatke ranohrišćanske bazilike i baptisterijuma.
Ulaznice: Različite karte omogućavaju pristup unutrašnjosti, krovu i muzeju Duoma.
Duomo di Milano nije samo arhitektonsko čudo već i simbol duhovnog i kulturnog identiteta Milana. Njegova veličanstvenost i detalji ostavljaju bez daha i svakako zaslužuju da budu centralni deo svakog putopisa o Milanu, pa i ovog.
Velika tajna Tajne večere
Naravno, svi će vam predložiti, pa čak i naložiti da OBAVEZNO svratite na Tajnu večeru kod Da Vinčija u crkvu Santa Marija dela Gracije, ali odmah moramo da vam otkrijemo veliku tajnu TAJNE VEČERE - karte za uživanje u čuvenoj fresci kupuju se onlajn mesecima unapred. Dakle, ako to niste uradili, već samo banuli bez onlajn najave - ništa od Da Vinčija, ali evo da malo pobližemo upoznamo ovo mesto kad smo već tu, i to jezikom turističkih brošura.
Santa Marija dela Gracije (ital. Chiesa di Santa Maria delle Grazie) je bazilika i ujedno glavna crkva manastira dominikanskog reda u Milanu. Crkva je uvrštena na UNESKO listu Svetske baštine, zajedno sa freskom "Tajna večera", radom Leonarda da Vinčija.
Izgradnja ove crkve se vezuje za 1459. godinu. Crkva je izgrađena po nalogu Frančeska I Sforca. U početku je to bila mala kapela za molitvu u kojoj se čuvala ikona Bogorodice. Vinčenco Bandelo, starešina manastira, dobio je dozvolu da prepravi prvobitnu građevinu i čitavo zdanje proširi.
Godine 1963. dodaje se i manastirsko zdanje, koje od 1497. godine prima pripadnike lombardijskog ogranka reda svetog Dominika.
Izgradnja šesnaestostrane osnove na kojoj počiva kupola sa 32 dvodelna prozora poverena je Đovaniju Antoniju Amadeu (1447—1522), italijanskom skulptoru, arhitekti i inžinjeru. Ispod nje je hor sa kvadratnom osnovom koji je projektovao Donato Bramante (1444—1514).
Fudbal i moda - samo visoko i preskupo
U jednoj od šoping ulica sa buticima u centru grada naletećete na radnje fudbalskih klubova Milana i Intera, gradskih rivala, u kojima se prodaje sve što je vezano za klubove u kojima su igrali mnogi naši - Dejo, Miha, Deki, Luka... Iako su gradski rivali koji dele stadion - Đuzepe Meaca/San Siro, Milan i Inter nisu krvni neprijatelji kao Zvezda i Partizan, već imaju jednog većeg, zajedničkog - Juventus. Ali, ne lezi vraže, Juventus takođe ima svoju radnju u Milanu, doduše ne u blizini radnji milanskih klubova, ali ima je. Zašto kad je iz Torina, malog bika? Verovatno zato što je moderan i dalje, a Milano je centar mode, pa mu dođe kao logično - sve što je moderno u Milanu je dobrodošlo.
A kad smo već kod mode... Obavezno posetite veliku robnu kuću odmah pored katedrale Duomo, u kojoj na šest spratova spratova u varijanti open spejsa obitavaju najpoznatije svetske marke poput Luj Vitona, Iv Sen Lorana, Prade, Gučija, Versaćea, Armanija, Barberija... Ispred svakog open spejs butika slavnih marki po jedan tamnoputi gorostas u teget odelu sa kravatom, obezbeđuje garderobu, nakit, asesoar, parfeme i ostala brendirana čuda za koja kad se uhvatite možete da se, ma koliko bili spremni na to, neprijatno iznenadite, jer cene su ludilo.
Cifre su takve da odbijaju i srednju klasu, a pored gomile onih koji samo gledaju ili kupe na sniženju neku vrlo malu stvar poput firmirane maramice, ima i onih koji stvarno kupuju, a to su zabrađene žene iz Emirata i ostalih Naftata, dakle žene s visokooktanskim karticama boje zlata, i kosooke dame iz visokobudžetnih zemalja Azije. Ove kupoholičarke dobijaju potpunu pažnju tetoviranih i pirsiranih fensi prodavačica koje gledaju da im spakuju što više brendirane raskoši, dok im tamnoputi momci belih zuba sipaju komplimentarni šampanjac da se okrepe od naporne trošarine.
Milano - poslednji izlaz
Tokom boravku u Milanu shvatićete zašto Italijani piju espreso s nogu (kratak je i staje u jedan polugutljaj), objasniće vam se zašto mnogi kafići poslepodne ne služe kapućino (pije se samo do ručka) i kako se uživa u Aperolu. Takođe ćete shvatiti da je visoka moda uglavnom za gledanje, a manje za kupovinu, odnosno da najpoznatiji modni brendovi prave robu za poseban sloj ljudi koji obitava na ovoj planeti, a najjednostavnije se opisuju kao bogataši - kad imate baš sve što vam je nužno, a i dalje vam ostaje novca za trošenje, skoknete do Milana i kupujete šta vam dođe pod ruku. Naravno, nemojte propustiti ni da uživate u italijanskoj kuhinji, koja je takođe krojena na restorane za mušterije sa plićim i dubljim džepovima.
Ako ste radi da još malo cunjate po Italiji, odnosno oko Milana, možete svratiti da obiđete Đenovu, koja je udaljena od milana oko 150 kilometara ili jezero Komo, koje je od centra visoke mode udaljeno oko pedesetak kilometara.
