Najbogatiji čovek na svetu, čije se bogatstvo procenjuje na stotine milijardi dolara, Ilon Mask, ponovo pomera granice mogućeg, ovoga puta ne na Zemlji, već na Mesecu.
Osnivač kompanije SpaceX najavio je ambiciozan plan izgradnje prve stalne ljudske naseobine na Zemljinom satelitu, grada koji bi u budućnosti mogao da posluži kao odskočna daska za kolonizaciju Marsa i dublji prodor čovečanstva u svemir.
Prema Maskovoj viziji, lunarni grad bio bi smešten u blizini južnog pola Meseca, regiona za koji naučnici veruju da sadrži velike rezerve leda, ključne za proizvodnju vode, kiseonika i raketnog goriva.
Čovek ima plan
To bi omogućilo dugotrajan boravak ljudi bez stalne zavisnosti od snabdevanja sa Zemlje, što je jedan od najvećih izazova svemirskih misija, izvestio je Rojters.
Grad bi se sastojao od modularnih kupola i podzemnih struktura, koje bi štitile stanovnike od ekstremnog zračenja, mikrometeorita i ogromnih temperaturnih razlika. Stanovi, laboratorije, hidroponske farme i energetski sistemi bili bi povezani u zatvoreni ekosistem sposoban da funkcioniše gotovo potpuno samostalno.
Ključnu ulogu u ovom projektu imaće raketa Starship, najmoćnija letelica ikada napravljena, koja je dizajnirana upravo za masovni transport ljudi i tereta u svemir. Mask tvrdi da bi u prvoj fazi na Mesec odlazile isključivo robotske misije koje bi gradile infrastrukturu, dok bi se prvi ljudi pridružili tek kada osnovni uslovi za život budu obezbeđeni.
Troškovi opstanka
Iako zvuči kao naučna fantastika, Mask naglašava da cilj nije samo tehnološki spektakl, već dugoročno osiguranje opstanka čovečanstva. Prema njegovim rečima, život na više planeta smanjuje rizik od globalnih katastrofa i čini ljudsku civilizaciju otpornijom.
Kritičari, međutim, upozoravaju na ogromne troškove, etička pitanja i činjenicu da čovečanstvo još uvek nije rešilo osnovne probleme na Zemlji.
Ipak, Mask ostaje uporan u tvrdnji da su veliki snovi uvek delovali nerealno dok nisu postali stvarnost.
Ako se plan ostvari, grad na Mesecu mogao bi da postane najveći simbol nove svemirske ere. Biće to trenutak kada ljudi više neće biti vezani samo za jednu planetu, već će postati prava međuplanetarna vrsta.
Baza za put do Marsa
Mask je naglasio da bi grad na Mesecu bio zamišljen kao "self-growing" sistem, što znači da se ne bi gradio klasično, već bi se vremenom širio zahvaljujući robotima, 3D štampi i korišćenju lokalnih resursa. U praksi to znači da bi se materijal za gradnju delom dobijao direktno iz lunarnog tla (regolita), kako bi se smanjila zavisnost od skupog transporta sa Zemlje.
Drugi važan detalj je da Mesec služi kao probna platforma za Mars. Mask smatra da je Mesec idealan "poligon", jer je dovoljno blizu da se greške brzo isprave - let traje nekoliko dana, komunikacija je gotovo trenutna, a u slučaju problema moguće je brzo evakuisati posadu. Na Marsu bi isti problemi značili mesece čekanja i mnogo veći rizik po život ljudi.
U svetskim medijima se pominje, takođe, da bi lunarni grad imao ključnu logističku ulogu: sa Meseca je, zbog slabije gravitacije, znatno lakše slati letelice dalje u svemir. U tom scenariju, Mesec postaje neka vrsta "svemirske luke" i baze za misije ka Marsu, asteroidima i dubljem svemiru.
Gotovo za "desetak" godina
Mask je objasnio da bi se naseljavanje Meseca moglo postići u roku od jedne decenije, dok bi za naseljavanje Marsa trebalo više od 20 godina zbog planetarnih prozora poravnanja koji se javljaju samo svakih 26 meseci.
Još jedan bitan aspekt je energija. Plan je da se grad u velikoj meri oslanja na solarne farme postavljene na mestima sa gotovo stalnim Sunčevim zračenjem, naročito oko južnog pola. Uz to, razmatra se i skladištenje energije za periode lunarne noći, koja traje i do 14 zemaljskih dana.
Mask je u nekoliko navrata rekao da krajnji cilj nije mala istraživačka stanica, već zajednica od više hiljada ljudi, sa školama, bolnicama, industrijom i ekonomijom koja može sama da funkcioniše. Drugim rečima, ne baza, nego pravi grad.
Eto tako Ilon Mask sanja.
A svi znamo gde bismo bili da nije bilo sanjara.
