Kris Hadfild, nekadašnji zapovednik Međunarodne svemirske stanice, pilot borbenih aviona i muzičar koji je postao viralan svojim izvođenjem pesme "Space Oddity" Dejvida Bouvija iz svemira, 6. decembra prvi put stiže u Srbiju.
Najveća aktuelna zvezda među astronautima će u MTS Dvorani publiku povesti na zapanjujuće putovanje kroz kosmos u sklopu ekskluzivne evropske turneje "A Journey Into the Cosmos".
Hadfild, koji je tri puta boravio u svemirskim misijama, podeliće svoje fascinantne lične priče o radosti i opasnosti, uvide o najnaprednijim svemirskim tehnologijama i svoje jedinstvene perspektive o čovečanstvu kroz oči pojedinca koji je zavirio u kutke iza horizonta mašte i shvatanja.
Biće to jedinstvena prilika tokom koje će publika, pored nikad viđenih snimaka i otkrića iz ugla astronauta, imati priliku i da razgovara sa Krisom, da mu postavlja svoja pitanja, pa čak i da uživa u muzičkom izvođenju.
Uoči ovog nesvakidašnjeg performansa, ekipa portala Life Code imala je izuzetnu priliku da porazgovara sa Hadfildom i otkrije ko je zapravo čovek ispod odela astronauta i kakav je, zapravo, osećaj biti "sam" u velikom svemiru.
Mirisi svemira
Kada ste se prvi put vratili iz svemira, koji vam je naizgled trivijalan detalj života na Zemlji najviše zapao za oko - miris, zvuk, osećaj pod nogama?
- Prvo što vas pogodi jeste gustina Zemlje - vazduh deluje gust, mirisi su preplavljujući, a sama gravitacija kao nevidljivi ugnjetač koji vas pritiska ispod peta. Sećam se trenutka kada se otvorio poklopac nakon sletanja u Kazahstanu i kada je nahrupio miris zemlje, trave, pa čak i dizela… Bio je opijajući. Sirov, neuredan, živ. U orbiti je sve filtrirano i sterilno; ovde dole, sve miriše na život.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici nema parfema ni prirodnih mirisa - sve je filtrirano i čisto. Kada ste se vratili na Zemlju, koji vas je miris najjače pogodio i zašto baš taj?
- Miris kiše na zemlji - petrihor. Ne shvatate koliko vam nedostaje dok ga ponovo ne udahnete. Gore, jedini "prirodni" miris ste vi sami i ostali astronauti, ali sistem za prečišćavanje vazduha je toliko dobar da uglavnom ne osećate ništa. A dole, kiša donosi neverovatan podsetnik da se život uvek okreće u krug, raspada se, obnavlja, cveta ponovo. To je miris žive planete.
Mikro-hedonizam u orbiti
Koji je najveći "mali luksuz" u svemiru?
- Prozor. To je najveći luksuz. Spustite se u Kupolu, prigušite svetla i gledate kako čitav kontinent klizi ispod vas za deset minuta. Na Zemlji često mislimo da je luksuz stvar udobnosti; gore, to je stvar perspektive. Ponekad bih uzeo kesicu kafe, zakačio stopala ispod šine i samo gledao izlazak sunca iznad Himalaja, munje koje sevaju nad Afrikom. To je bila moja svemirska verzija dana u spa-centru.
Tišina i muzika
Ima li tišina svemira svoju vrstu "muzike"?
- Apsolutno. Nije to tišina kakvu poznajemo. Svemirska stanica je bučna iznutra. Ventilatori zuje, pumpe "dišu", računari neprestano bruje da bi vas održali u životu. Ali kada pogledate kroz prozor i vidite Zemlju kako se tiho okreće ispod vas, to je neka vrsta kosmičke tišine. Tišina koja ima značenje. Kao muzičar, naučila me da cenim pauze između tonova, prostor između stvari, kao muziku samu.
Postoji li u svemiru trenutak apsolutne tišine?
- Samo u teoriji. U praksi uvek nešto zuji. Ali ako zatvorite oči i isključite sve to, možete da osetite tišinu s one strane trupa. Nije to odsustvo, to je beskrajno prisustvo, koje zauvek čeka.
Nostalgija u bestežinskom stanju
Da li vam je u orbiti nešto sa Zemlje nedostajalo na emotivnom, a ne praktičnom nivou?
- Osećaj vetra. Samo vazduh koji se prirodno kreće preko kože. Na stanici se vazduh pumpa i kruži, ali se nikad ne pomera prirodno. Nedostajao mi je i haos prirode, nepredvidivost vremena, pesma ptica, zvuk kiše, neurednost pice. Život u svemiru je zadivljujuć, ali zatvoren i predvidljiv svet. Zemlja je divno neuredna.
Preokret u percepciji
Kako je život u svemiru promenio vaš pogled na svakodnevne detalje života na Zemlji?
- Duboko. Kada se vratite, sve što je obično postane čudesno. Sipate šolju kafe i ne gledate kako lebdi - neverovatno. Vidite dah na hladnom jutru - magija. Postao sam znalac malih radosti. Svest vam se ogoli do suštine, a kada se vratite, shvatite da je "normalan" život sam po sebi čudo. Samo treba da naučimo da to primetimo.
Koja vam je najčudnija misao pala na pamet dok ste gledali Zemlju odozgo?
- Da se svaka osoba koju volim, svaka priča, svaki rat, svaki poljubac, sve to dešava na toj svetlećoj kugli ispod mene. I to je istovremeno i poražavajuće i utešno. Ne možete da se ne zapitate - zašto crtamo linije na nečemu što je tako neprekinuto?
Mikro-putopis iz orbite
Kažete da se nacionalne granice ne vide iz orbite. Ali da li se vide emotivne?
- Ne onako kako ih mi zamišljamo. Iz svemira svet izgleda kao jedno, dišuće biće - oblaci pulsiraju, okeani se pomeraju, svetla trepere kao neuroni. Politiku iz orbite ne vidite. Vidite povezanost. A najusamljeniji ljudi koje sam upoznao žive u gradovima. Nije fizička blizina ono što je važno, već osećaj povezanosti.
Koji deo sveta je izgledao najlepše, ili najneočekivanij, iz svemira?
- Bahami. Tako široki, plitki koralni grebeni, s dubokim "jezikom" okeana koji ih preseca, otkrivajući svaku postojeću nijansu plave. I noćni pogled na gradove. Svetlucaju kao nakit razbacan po somotu.
Tri svemirska iskustva Krisa Hadfilda
STS-74 (1995.) – Prvi let u svemiru. Bio je specijalista misije na Space Shuttle Atlantis, koja je dopremila opremu do ruske stanice Mir.
STS-100 (2001.) – Drugi let, opet na Atlantisu. Instalirao je kanadski robotski krak Canadarm2 na ISS i izveo dve svemirska šetnje (ukupno 14h 50min van broda).
Expedicija 34/35 (2012–2013.) – Let na Sojuzu do ISS, gde je postao prvi kanadski komandant stanice. Ostao je u svemiru 146 dana, postao viralan zbog muzičkih spotova i naučnih snimaka.
Hadfild je ukupno proveo 166 dana u svemiru.
Sunce i snovi
Kada biste ljudski život morali da opišete jednom slikom koju ste videli iz orbite, koja bi to bila?
- Izlazak sunca. Svakih 90 minuta gledali smo kako se Sunce vraća, ubrzano našom brzinom u eksploziju duginih boja i nagle toplote. Savršen simbol otpornosti: šta god da se događa dole, Sunce koje daje život uvek se vraća.
Da li je tačno da astronauti sanjaju drugačije u bestežinskom stanju?
- Mislim da je odgovor "da", ali ja sam pogrešan astronaut za to pitanje. Retko se sećam svojih snova dok spavam. Snovi dok sam budan su oni koji me najviše opčinjavaju.
Lični eksperimenti u svemiru
Koji je bio vaš lični, nenaučni "eksperiment" na MSS-u?
- Zatvorio sam oči i zamislio da sam upravo pao sa visoke litice. Odjednom je bestežinsko stanje dobilo novi smisao - bio sam u večitom slobodnom padu, zajedno sa letelicom, kao magijom. I bez ikakve opasnosti da ikad udarim o tlo.
Nešto potpuno nepotrebno
Koji ste predmet poneli sa sobom u svemir, a da vam zapravo nije bio potreban, ali vam je značio?
- Nisam ga lično poneo, ali - ona gitara. Potpuno nepraktična, ali neophodna za nečiju prisebnost, baš kao umetničko stvaranje na Zemlji. Sviranje muzike učinilo je Stanicu domom. Podsećalo me da, čak i dok kružite brzinom od 28.000 kilometara na sat, možete i morate da stvarate umetnost.
Zemlja kao ogledalo
Kada gledate Zemlju iz orbite, deluje li vam više kao umetničko delo koje treba zaštititi - ili kao nedovršen eksperiment?
- Oboje. To je najlepše remek-delo koje ćemo ikada videti, ali ono se i dalje razvija. Kao i mi. Iz orbite vidite koliko je krhka, a opet koliko snažno sposobna da se obnovi. Ne možete a da ne poželite da je zaštitite i budete dobar čuvar našeg jedinog doma.
Kada se osvrnete, šta vam je svemir oduzeo, a šta vam je zauvek dao?
- Samo je davao. Dao mi je perspektivu, poniznost i dublju ljubav prema ovoj planeti nego što sam ikada mislio da mogu da osećam.
Kada bi vam neko ponudio priliku da zauvek odete u svemir, bez povratka na Zemlju da li biste je prihvatili?
- Ha - zanimljivo je da neki ljudi misle da je Zemlja odvojena od svemira. Pa tamo i živimo, u svemiru! Ali praznina međuplanetarnog prostora, iako crno-lepa, nije dom. Zemlja je mesto gde je smisao, gde su mirisi, ljudi, kiša, muzika. Vratio bih se gore bez razmišljanja, ali bih uvek želeo da se vratim nazad. Bar dok ne naselimo Mesec i Mars. 😃
