- Činite stvari koje u vama bude iskrenu radost, onu dečiju. Probajte nešto što ste oduvek želeli ali vam je bilo glupo. Samo te stvari ostaju zauvek - rečenica je kojom Jovana Ninković započinje svoju priču.
I ovo nije priča o Jovani koja voli nokte, šminku, ima na stotine različitih haljina ili kolekcionaru cipela. Ovo je priča o Jovani koja je zaljubljenik u - oldtajmere. Ovo je njen Life Code.
Sve je počelo igrom slučaja, od "fiće" parkiranog na ulici sa papirićem "na prodaju", a traje i dalje, i sve je interesantnije.
- Moj prvi auto je VW "buba" iz 2003. Kupljena u vreme kada nisam znala o kolima ništa, pa sam morala dobro da proverim prvi put kad sam stala na pumpu da li da sipam benzin ili dizel... S druge strane, moja prava ljubav je došla nešto kasnije, s kupovinom mog prvog, dugo planiranog "fiće" - počinje svoju priču Jovana.
Ljubomorni ljubimci
Ona i njena "buba" prešle su mnogo kilometara zajedno, kroz mnogo zemalja, i nada se da će barem još toliko.
- Trenutno imam pet automobila, od čega četiri Zastave. Rekla bih koji su mi najdraži, ali će ovi ostali momentalno da "pocrkaju od muke" - kroz smeh priča Jovana.
Održavanje je oduvek bilo posebna misija. Za svaki od tih automobila potreban je iskusan i odgovoran majstor, koji ih poznaje "u dušu", zna trikove i fazone, gomile sa kojih može da iskopa delove i kako da razlikuje "fuš" od "fabrike".
- Srećom, ima dobrih majstora među nama, i oni su neki vid nacionalnog blaga što se tiče nas ljubitelja rupa bez dna koje su, realno, naši automobili - kaže Jovana.
Jovana trenutno živi u Nemačkoj gde se preselila sa mužem i dva psa.
- Trenutno mi je "fića" na remontu "na daljinu", odnosno dok sam ja u Nemačkoj on je kod majstora koji ga sprema na još jedno veliko putovanje Evropom, planirano za jul ove godine - otkriva nam Jovana.
Svi vole oldtajmere
- Divljenje oldtajmerima je, donekle, čini se, univerzalno. Barem ja ne poznajem osobu koju ne fascinira pojava, na primer jednog Kadilaka, ili ne oduševi jedan minijaturni Fiat "500" parkiran među bezličnim grdosijama modernog doba - uverena je Jovana.
Putovanja su obrazovanje, hrana za dušu i jedna večna priča koja se rado prepričava i "premotava".
Ova mlada žena vodi i automobilske ture po Beogradu. Kako kaže, te ture su vođene srcem, istinskom posvećenošću automobilima i poštovanju istorije pre svega. Turiste sa Beogradom upoznaju vlasnici Zastava svih modela, koji su i sami zaljubljenici u svoj grad i svoja vozila, tako da je to iskustvo za sve neprocenjivo.
- Mi imamo priliku da strancima približimo nešto lično i prikažemo naš grad iz nekog drugog ugla, dok oni imaju priliku da nama kažu šta misle o svemu tome, da nauče nešto novo i da pričaju prijateljima kod kuće kako Beograd ima zanimljive, gostoprimljive i pomalo mazohistički nastrojene ljude - kaže Jovana i uz osmeh dodaje: - Pogotovo ako pričamo o turama na 40 stepeni usred beogradskog leta.
- Turisti su neretko iznenađeni kada vide da predvodim grupu od 30 momaka vozača, ili da vozim putnički kombi, ali nikada nisu to iskazali kao negativno iznenađenje, nego upravo suprotno - ispričala nam je ona.
Jako dobar tattoo
Izgleda da Jovani ni hobija ni posla ne manjka. Ona se, takođe, bavi i tetoviranjem.
- U Nemačkoj se bavim tetoviranjem, a pošto smo se nedavno doselili na jednu farmu van grada, više prostora i inspiracije imam i za slikanje i dizajniranje, što mi je nedostajalo i savršena je kontrateža užurbanom gradskom životu od koga sam se udaljila - otkrila nam je Jovana koja se nekada bavila poslovima na prekookeanskim brodovima i jahtama.
"Vožnja "fićom" na Nürburgringu je originalna ideja mog muža, sprovedena u delo kao deo našeg medenog meseca".
Ti poslovi su joj omogućili da upozna najrazličitije krajeve sveta.
- Putovanja su obrazovanje, hrana za dušu i jedna večna priča koja se rado prepričava i "premotava". Teško je izabrati nešto najlepše s obzirom da su ljudi i kulture neverovatno raznoliki - rekla nam je, ipak pokušavajući da izvoji najzanimljivije putovanje.
Ajkule i prasići
- Jedno od najlepših iskustava će mi uvek biti ronjenje sa ajkulama na Bahamima, nedaleko od ostrva Eksuma, kao i plivanje sa prasićima, i to ne morskim, već onim "domaćim” koji žive sami na izolovanom ostrvcetu otkad je jedan brod potonuo, a preživeli prasići stigli do obale gde su ostali do dan-danas, uživajući u privatnosti svojih peščanih plaza - ispričala je Jovana, prisetivši se još jedne pustolovine:
- Drugo, možda i najdraže iskustvo mi je vožnja "fićom" na Nürburgringu. Originalna ideja mog muža, sprovedena u delo kao deo našeg medenog meseca. I danas se prepričava i svakako označava jedan od vrhunaca mog uživanja u vožnji i ljubavi prema svemu vezanom za automobile.
Kako kaže, anegdota u njenom životu je toliko da bi mogla da se napiše knjiga. A kako ih i ne bi bilo, kada Jovana "nema mira" i uživa u svakoj sekundi života.
- Izdvojila bih dve anegdote. Prva je kada je jednom prilikom neka lokalna radio stanica iz BiH najavila moje prisustvo sa "fićom" u Sarajevu, uz neku izuzetno veselu narodnu muziku, što je neko snimio i poslao mi - i dalje čuvam taj snimak i rado ga pogledam. A druga je kao prava iz filmova, kada mi je jedan gospodin, Marko Marković, nakon što je video o meni članak u jednim dnevnim novinama, poklonio svog voljenog "keca" kog je čuvao od 1984. godine. "Kec" je u mojoj garaži, a sa Markom imam redovan kontakt. Pretprošle godine sam ga povela sa sobom u Kragujevac na skup Zastavinih automobila, gde je proveo čitav dan pričajući sa ljudima koji su znali za priču i hteli su da čuju sve od njega lično, što je njega posebno razgalilo.
Za kraj razgovora pitali smo Jovanu koji je zapravo njen Life Code, a ona je bez razmišljanja odgovorila:
- I na svako "šta ako...", odgovor je - "pa šta!".
