Postoji jedna prilično nepopularna ideja kada je stres u pitanju: možda problem nije u rokovima, novcu, neizvesnosti ili ljudima koji nas okružuju. Možda je problem u tome što predugo odlažemo da se suočimo sa onim što već znamo da treba da uradimo.
Upravo na toj misli zasniva se jedno od najčešće citiranih razmišljanja Džef Bezosa o mentalnoj jasnoći i donošenju odluka.
Osnivač Amazona svojevremeno je ponudio vrlo jednostavno objašnjenje stresa - ono koje fokus pomera sa panike na akciju, i sa osećaja nemoći na osećaj kontrole.
Rešenje ne donosi olakšanje, ali…
Kako je rekao u jednom intervjuu za Academy of Achievement, stres najčešće ne dolazi od samog problema, već od toga što ne reagujemo na nešto nad čim zapravo imamo određenu kontrolu. Za njega je stres signal, neka vrsta upozorenja da postoji nešto što nas tišti, ali što još nismo jasno priznali sebi, ili smo čak priznali, ali nismo ništa preduzeli.
Zanimljivo je da, prema njegovom iskustvu, olakšanje ne dolazi tek kada se problem reši. Dovoljno je da se napravi prvi korak. Jedan telefonski poziv, jedan mejl, početak razgovora ili odluke - i pritisak počinje da popušta. Problem možda ostaje isti, ali naš odnos prema njemu se menja. Više nije nešto što nas tiho pritiska iz pozadine, već nešto čime smo počeli da se bavimo.
U tom smislu, stres često raste upravo tamo gde postoji izbegavanje. Neplaćen račun, odložena odluka, razgovor koji stalno pomeramo, pregled kod lekara koji odlažemo, konflikt koji guramo pod tepih, sve su to stvari koje same po sebi ne moraju biti dramatične, ali postaju teške onog trenutka kada ih ignorišemo.
Prvi potez
Bezosova poenta je jednostavna: prvi korak ka rešavanju problema često donosi olakšanje i pre nego što rešenje uopšte postoji.
Zato on insistira na tome da je "prvi potez" važniji nego što deluje. Mnogi veruju da stres nestaje tek kada se sve dovede u red. U praksi, međutim, već i najmanja akcija može da smiri um. Ona stvara osećaj kretanja i vraća kontrolu, pokazuje da problem više nije nešto što nas drži zarobljenim, već nešto sa čime smo ušli u dijalog.I
tu dolazimo do možda najzanimljivijeg dela ove ideje. Stres, u ovoj interpretaciji, nije samo neprijatelj koji treba ukloniti. On može biti informacija. Signal da postoji nešto nerešeno, neizgovoreno ili zapostavljeno. Um, na neki način, podiže pritisak jer zna da je nešto važno sklonjeno sa strane.
Zato se pitanje menja. Umesto "kako da prestanem da budem pod stresom", možda je korisnije pitati: šta tačno izbegavam?
Na vreme naučio lekciju
Priča o Džefu Bezosu počinje 1994. godine, tokom jednog putovanja od Njujorka do Sijetla, kada je osnovao Amazon kao online knjižaru. U ranim danima fokus je bio na vrlo konkretnim koracima - poslovni plan, registracija firme, okupljanje malog tima, među kojima je bio i prvi inženjer Šel Kafan.
Amazon je zvanično pokrenut 1995. iz skromnog prostora, a potražnja je vrlo brzo nadmašila očekivanja, pa je tim ručno pakovao i slao porudžbine. Iz te faze improvizacije i direktnog suočavanja sa problemima, kompanija je vremenom izrasla u globalnog giganta e-trgovine, cloud tehnologije i digitalnih servisa.
Možda baš tu leži i praktična vrednost ove Bezosove ideje. Nije stvar u tome da problemi nestaju. Stvar je u tome da prestaju da rastu onog trenutka kada odlučimo da ih pogledamo u oči.
