Every Brain Needs Music

Svakog petka ujutru, u učionici okupanoj suncem u Limeriku u Irskoj, Keti Mekglin i En Blejk, dve muzičke terapeutkinje, pozdravljaju grupu pevača koji sede u krugu. Nakon što ih povedu kroz skale, istezanja i vokalne vežbe, Mekglin uzima gitaru i započinje da svira "You Are My Sunshine".

Ali ovo nije običan hor. Sve učesnike povezuje jedna stvar: dijagnoza Parkinsonove bolesti – bilo da je reč o njihovoj ili o dijagnozi njihovih najbližih.

- Pevači mi dolaze sa različitim problemima. Neko ima tremor i drhtanje, neko se bori sa disanjem. Kod drugih su u pitanju glasovne smetnje - kaže Mekglin o horu koji simbolično nosi ime Parkinsongs.

Iako je muzika povezana sa širokim spektrom zdravstvenih benefita, način na koji menja mozak može biti posebno dragocen.

- Doživotno bavljenje muzikom, kao i muzika uopšte, ne samo da može da unapredi neurološku funkciju - kaže Leri Šerman, profesor neuronauke na Univerzitetu Oregon Health & Science i autor knjige "Every Brain Needs Music". - Ona može da obezbedi veću rezervu ćelija i sinapsi, što zauzvrat može odložiti pojavu neuroloških bolesti povezanih sa starenjem.

Saveznik našeg mozga

Istraživanja podržavaju Šermanove tvrdnje: bavljenje muzikom ne samo da smanjuje rizik od određenih poremećaja vezanih za starost, već može biti snažan saveznik i za ljude koji sa tim bolestima već žive.

Kod osoba sa Parkinsonovom bolešću studije pokazuju da pevanje može poboljšati jačinu i frekvenciju glasa, kao i ukupni kvalitet života povezan sa govorom. Druga istraživanja ukazuju da šire muzičke intervencije mogu pomoći i kod motoričkih simptoma.

Drevna mudrost: Čemu služe prijatelji

Zašto su prijatelji toliko važni, naročito onda kada nam sećanja postaju duža od planova?

Zašto ponekad radimo protiv sebe

I kako se dogodi da baš mi sami stanemo između sebe i sopstvene sreće

Mekglin vodi i hor za osobe koje žive sa demencijom i posledičnim padom moždanih funkcija. Tu istraživanja sugerišu da muzičke intervencije mogu unaprediti kognitivne sposobnosti i epizodičko pamćenje - sposobnost prisećanja imena, lica i priča.

Grejs Medouz, muzička terapeutkinja i danas direktorka londonske humanitarne organizacije Music Minds Matter, iz prve ruke je iskusila koliko muzika može biti lekovita za osobe sa demencijom.

- To je bio prvi put da su negovatelji videli da se sama pomerila, bez ičije pomoći - priseća se Medouz žene sa demencijom koja je, tokom muzičkog nastupa, iznenada ustala iz stolice i počela da pleše. - Počeli su da se pitaju: ‘Koju još muziku voli? Šta bi je još moglo podići sa stolice?’

Kako muzika pomaže mozgu

Mehanizmi putem kojih deluje muzička terapija nisu u potpunosti razjašnjeni i mogu varirati u zavisnosti od dijagnoze.

Kod osoba sa demencijom istraživanja pokazuju da se muzičko pamćenje kodira u delovima mozga koji ostaju relativno očuvani čak i tokom progresije Alchajmerove bolesti. Međutim, jedan pregled studija o efikasnosti muzičkih intervencija kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću nije pronašao dokaze o poboljšanju kognitivnih ishoda.

Razlog za ove razlike može ležati u specifičnoj patologiji pojedinih bolesti povezanih sa starenjem, objašnjava Šerman.

- Većina muzičke terapije kod Parkinsonove bolesti usmerena je na motorne funkcije, uključujući govor. Ako se terapije usmerene na kognitivne funkcije započnu kasno, kada je kognitivni pad već izražen, možda je jednostavno prekasno.

Čak i kod ljudi bez dijagnoze, dugogodišnje sviranje ili pevanje dokazano podstiče veću neuroplastičnost - sposobnost mozga da stvara nove neuronske veze - kao i jaču strukturnu povezanost. Šerman ističe da su ove osobine naročito važne kako starimo, jer promene povezane sa godinama mogu oslabiti kognitivne funkcije.

- Muzičko iskustvo obuhvata široko područje u našem mozgu, pa čak i ljudi koji postanu neverbalni i dalje imaju neuronske puteve potrebne da odgovore na muziku - kaže on.

Kako telo koristi moć muzike

To ne znači da mlađe populacije ne mogu imati koristi od muzike. Ana Samorano, docentkinja kliničke medicine na Univerzitetu Arhus u Danskoj, nedavno je objavila istraživanje o tome kako muzička obuka kod zdravih osoba može promeniti percepciju fizičkog bola.

Nakon što je kod ispitanika bezbedno izazvala privremeni bol u ruci, Samorano je utvrdila da muzičari osećaju manje nelagodnosti od onih koji se ne bave muzikom. Što su više sati proveli u vežbanju, to je osećaj bola bio manji.

Tri lica vremena i... da li vreme možda stvarno ne postoji?

Što ga pažljivije posmatramo, vreme postaje sve čudnije

Kreativnost se rađa u međuprostoru između sna i jave

Hipnagogija je stanje u kojem se ideje, koje su dugo tinjale ispod površine, mogu da isplivaju - tiho i nenajavljeno, ali često iznenađujuće

Soundtrack ulice: Ko je mladi francuski pijanista koji je promenio pravila igre

Kada se pojavi Džulijen Koen, sve stane. Jedan akord na klaviru i - muzika uzima grad u svoje ruke

Zašto? Jedna od teorija odnosi se na sistem nagrađivanja.

- Kada muzičari prolaze kroz nelagodnost kako bi savladali zahtevnu kompoziciju, mozak može prirodno da smanji signale bola zbog očekivane nagrade - boljeg izvođenja, osećaja postignuća ili samog uživanja u muzici - objašnjava Samorano.

Studije pokazuju da muzička praksa može da unapredi finu motoriku, usvajanje jezika, govor i pamćenje.

Ne postoji precizan "minimalni broj sati" koji garantuje benefite u percepciji bola, ali Samorano preporučuje 30 do 45 minuta sviranja dnevno, većinu dana u nedelji, što je uporedivo sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije za redovnu fizičku aktivnost.

- Najvažnija je doslednost, jer se plastičnost mozga zasniva na ponavljanju i uživanju, a time se aktiviraju i sistemi nagrade i motivacije.

Iako i druge aktivnosti, poput baštovanstva, uključuju ponavljanje i aktiviraju sistem nagrade, istraživanja sugerišu da pesma ima posebnu moć.

Samo slušanje muzike može dovesti do statistički značajnog smanjenja bola nakon operacije. Druge forme muzičke terapije pokazale su smanjenje simptoma depresije i anksioznosti, uz poboljšanje kvaliteta sna i subjektivnog osećaja blagostanja. Jedan naučni rad čak je uporedio psihološke efekte muzike sa uzimanjem leka pokretanjem određenih neurohemijskih reakcija koje podstiču osećaj zadovoljstva, olakšanja i nagrade.

Snaga zajedničkog iskustva

Ipak, koliko god muzika bila moćna sama po sebi, istraživanja ukazuju na dvostruku korist kada se njome bavimo zajedno sa drugima.

- U našem mozgu se dešava izuzetna reakcija kada pevamo ili izvodimo muziku u grupi - kaže Šerman. - Dva neurohemijska faktora – dopamin, signal nagrade, i endorfini, koji mogu blokirati bol i stres – deluju zajedno i podstiču osećaj prihvaćenosti unutar grupe.

Hilari Mos, profesorka muzičke terapije na Univerzitetu u Limeriku, slaže se. Istražujući benefite grupnog pevanja kod starijih osoba i mapirajući horove širom Irske, zaključila je da grupno pevanje može pomoći ljudima da se socijalizuju brže nego kroz druge slobodne aktivnosti.

- Muzika ima emocionalni kvalitet koji možda ne biste dobili, recimo, u baštovanstvu - objašnjava Mos. - Ne prisećate se samo reči – prisećate se osećaja. I dobijate osećaj sigurnosti u muzici, zajedno sa drugom osobom.

Sara Ali, muzička terapeutkinja koja vodi zajednički hor u Limeriku, deli priču o toj emocionalnoj snazi. Jedna devojčica, kojoj je majka nedavno preminula, postala je "veoma uznemirena" kada je hor počeo da peva hit "Bohemian Rhapsody" sa stihom "Mama".

- Ali ostali članovi hora su je utešili - priseća se Ali, - i postali su joj mreža podrške.

Verujete li svojoj intuiciji?

I da... zašto intuiciju zapravo zovemo "osećaj u stomaku"

Japanci znaju kako pobediti lenjost

Postoji 7 principa i da - teško je. Ali se isplati

Dr Aleksandra Bubera Ninić za LC: Sreća nije trajno stanje, ali zadovoljstvo - jeste

Dobar život nije slučajnost, već proces u kome učimo da preuzmemo odgovornost za sopstvenu unutrašnju arhitekturu

Uprkos brojnim anegdotama i naučnim dokazima o lekovitosti muzike, Mekglin kaže da retko dobija preporuke lekara za svoje horove.

- Istraživanja postoje i koristi su očigledne, ali i dalje postoji raskorak između medicine i ovakvih terapija.

Zato neki članovi, poput Gerija Garvija iz Parkinsongsa, preuzimaju inicijativu. Nakon što se pridružio grupi 2022. godine, devet meseci posle dijagnoze, postao je strastveni zagovornik ove ideje. Danas, kao predsednik regionalnog ogranka organizacije Parkinson's Ireland za Mid-West, pomogao je da se obezbedi finansiranje i da se broj članova gotovo udvostruči – sa 15 na 38.

- Ljudi sa Parkinsonovom bolešću imaju tendenciju da se povuku i tiho nestanu u pozadini. Ova grupa im omogućava da dođu, da se zabave, pevaju, nastupaju - kaže Garvi. - Muzika vas prenese na neko drugo mesto.