Generacija Z ulazi u svoju "soft life" eru

"Soft life" je trend sa društvenih mreža koji slavi udobnost, sporiji ritam, nežnost prema sebi i brigu o mentalnom zdravlju.

Za generaciju Z, ovaj koncept često predstavlja suptilan, ali jasan otklon od kulture neprekidnog rada, dokazivanja i sagorevanja.

Ako vaš tinejdžer ili mlada osoba u vašem okruženju govori o "soft life" životu, vrlo je moguće da time samo izražava želju da se malo uspori i više vremena posveti onome što zaista voli.

Zamislite prizor: jutarnje sunce, tek posle zore, prolazi kroz prozor i obasjava radni sto na kojem stoje upaljena sveća, topla šolja kafe i činija doručka sa svežim, sočnim voćem. Laptop u pozadini je ugašen. Na prozorskoj dasci biljke bujaju u staklenim vazama. Preko slike stoji tekst:

"Rano jutro. Sunce posle snega. Sveža posteljina. Vruć čaj".

To je "soft life" – trend koji je preplavio TikTok i Instagram algoritme mladih. Ideja je jednostavna: usporiti, opustiti se i pronaći zadovoljstvo u malim stvarima.

Više od estetike: potreba za predahom

Iza ove "sanjive" estetike krije se nešto dublje. "Soft life" može biti znak da generacija Z traži predah od rastućih pritisaka stvarnog sveta – karijera, finansijske neizvesnosti, porodičnih očekivanja, pa čak i društvenog života koji često ume da bude iscrpljujući.

Reakcija na "hustle culture"

Pre pandemije, milenijalci su masovno prigrlili kulturu rada bez pauze i penjanja po korporativnoj lestvici. Koncepti poput "girlboss" mentaliteta, stalnog ostajanja prekovremeno i poistovećivanja lične vrednosti sa poslom bili su normalizovani.

"Ben Frenklin efekat": Kako jedan mali gest može da učini da vas ljudi više vole

Psiholozi objašnjavaju da je ključ u kognitivnoj disonanci, nelagodnosti koju osećamo kad naše ponašanje i uverenja nisu u skladu

Kako je jedna jednostavna fraza postala globalna mantra opuštenog života

Dok god postoji potreba da se čovek podseti da nije kraj sveta zbog sitnice - ova mala australijska mantra nastaviće da živi

Dvadesetjednogodišnja Stefani Ko, koja trenutno traži posao u Njujorku, vidi jasnu vezu između ta dva sveta:

- Dugo je postojao jak ideal žene koja postiže velike stvari kroz karijeru. Mislim da je ‘soft life’ reakcija na to – ljudi sada traže mirniji, uravnoteženiji način života.

Slično razmišlja i Stefani O’Dea, autorka bestselera o sporijem i svesnijem životu.

- Oni ne žele da žive samo da bi radili. Ranije su se ljudi snažno identifikovali sa poslom i visinom plate. Ova generacija želi sve – da putuje, planinari, druži se, uživa u životu i ne bude iscrpljena do krajnjih granica.

Deo te promene dolazi i iz spoznaje da naporan rad više ne garantuje sigurnu budućnost kao nekada. Ako nema sigurnosti da će trud dovesti do stabilnog doma i dugoročne sigurnosti, logično je okrenuti se onome što imamo sada – trenutnom kvalitetu života.

Estetika, ne nužno i realnost

Ipak, "soft life" često je više aspiracija nego stvarnost. Prema Stefani Ko, nežnost i usporavanje uglavnom se pojavljuju u kratkim pauzama između stresa, obaveza i pritisaka, a ne kao potpuna transformacija života.

- Ljudi oko mene ne doživljavaju ovaj trend kao kompletan životni pristup, već kao traženje malih trenutaka u danu kada mogu da udahnu, zapale sveću, popiju čaj, pročitaju knjigu ili gledaju omiljenu seriju.

Drugim rečima, mekoća se "uglavljuje" između rokova, neizvesnosti i umora – i često se baš ti retki trenuci mira dele na društvenim mrežama.

Bekstvo ili granica?

S druge strane, Asli Ju, studentkinja, ima nešto kritičniji pogled:

- Mislim da ‘soft life’ ponekad služi kao izgovor da se pobegne od odgovornosti i stresa.

Zašto ponekad radimo protiv sebe

I kako se dogodi da baš mi sami stanemo između sebe i sopstvene sreće

Prema njenom mišljenju, iako je trend nastao kao reakcija na kulturu preteranog rada, može otići predaleko.

- Manje radiš – manje si pod stresom. Ali u nekom trenutku moraš preuzeti odgovornost za svoje postupke.

Roditelji, bez panike

Ako vam dete govori da želi "soft life", to ne znači da nikada neće raditi, učiti ili imati ambicije. Mnogi mladi vrlo dobro razumeju da ovaj stil života ne dolazi lako.

- Videla sam snimke u kojima ljudi otvoreno govore da ‘soft life’ nije moguć bez finansijske stabilnosti - kaže Ko.

Drugim rečima, sporiji život ne isključuje rad i ambiciju – već traži pametniji odnos prema njima.

O’Dea to vidi kao svesno izbegavanje sagorevanja:

- Ako ste već u dvadesetim pod ogromnim stresom, zapitajte se – želite li tako i u tridesetim i četrdesetim? Ovo je pogled iz šire perspektive, bez potrebe za stalnim poređenjem.

Način nošenja sa svetom, ne beg od njega

Iako govori o težnji ka mirnijem životu, Stefani Ko je iskrena:

- Iskreno? Meni trenutno treba posao. Nije mi presudno kakav je balans između posla i života – samo da imam posao.

Ta rečenica možda najbolje oslikava realnost generacije Z. Tržište rada je nestabilno, pritisci su ogromni i ponekad je lakše odbaciti sve i fokusirati se na nešto malo, lepo i opipljivo.

Kada svet postaje sve teži i grublji, sunčevi zraci kroz prozor, topla šolja čaja, jutarnje pisanje ili čitanje omiljene knjige više ne deluju kao luksuz ili beg. Deluju kao – nužnost.

A ako to znači zapaliti lepu sveću i usporiti bar na trenutak?

Zašto da ne.