Da li ste ikada upoznali nekoga ko je istovremeno šarmantan, zabavan, harizmatičan… a u sledećem trenutku vas iscrpi do poslednjeg atoma energije?
Velike su šanse da ste naleteli na – narcisa.
U društvu u kojem Instagram filteri diktiraju realnost, a samopromocija je veština preživljavanja, narcisi nikada nisu imali bolju scenu.
Ali iza te blještave fasade krije se složen, često toksičan obrazac ponašanja. I pitanje koje nam se nameće: kako ih prepoznati. I još važnije – kako se zaštititi?
Ko su zapravo narcisi?
Psihologija razlikuje dve ključne vrste: "grandiozne" (oni glasni, puni sebe, uvereni da su stvoreni za crveni tepih i velika dela) i "vulnerabilne" (tiši, introvertniji, ali jednako opsednuti time kako ih drugi doživljavaju).
Zajednički imenitelj: "ogromna potreba za divljenjem i potvrdom". Narcis ne može da izdrži osećaj da je "običan". Zato stalno traži reflektor, pažnju, aplauz. A kada toga nema – dolazi do krize.
Ogledalce, ogledalce – reci mi ko sam ja?
Za razliku od zdravog samopouzdanja, koje se temelji na unutrašnjem osećaju vrednosti, narcisi svoju vrednost grade isključivo spolja – na reakcijama drugih. U tom smislu, oni su kao ljudi bez unutrašnjeg ogledala. Bez tuđih aplauza, komplimenata ili lajkova, oni kao da nestaju.
To je razlog zašto narcisi mogu da izgledaju neverovatno samouvereno, a zapravo su unutra lomljivi i nesigurni. Njihova grandioznost često je samo odbrambeni mehanizam protiv osećaja praznine.
Ljubav ili iluzija?
Veza s narcisom najčešće počinje spektakularno. Oni su majstori "love bombinga" – obasipaju pažnjom, komplimentima, pažljivim gestovima. Osoba se oseća kao da je upala u najlepši film svog života.
Ali taj film ima zaplet: posle faze idealizacije sledi faza omalovažavanja. Narcis počinje da kritikuje, manipuliše, sumnjiči, gasi svetlo koje je prvobitno upalio. Na kraju, partner se često oseća iscrpljeno, zbunjeno i – krivo, iako krivica nije njegova.
Narcis, Frojd i Gen Z
Termin "narcizam" potiče od grčkog mita o Narcisu – mladiću koji se zaljubio u svoj odraz u vodi i na kraju se ugušio sopstvenom opsesijom.
Sigmund Frojd je prvi uveo pojam narcizma u psihoanalizu početkom 20. veka.
Studije pokazuju da je prosečan nivo narcizma u populaciji porastao u poslednjih 30 godina – naročito među mlađim generacijama.
Psiholozi ovu dinamiku nazivaju "idealizacija – devalvacija – odbacivanje". I to je obrazac koji se ponavlja.
Kolega ili predator?
Narcisi često briljiraju na početku karijere. Harizma, hrabrost i samopromocija pomažu im da brzo napreduju. Ali, kada se dođe do timskog rada, empatije i saradnje – počinje haos.
Ovo su samo neke od tipičnih rečenica narcisa u kancelariji:
"Ja sam ovde najviše zaslužan za ovaj uspeh".
"Ako mene nema, ništa neće funkcionisati".
"Ti ne razumeš, ali ja znam bolje".
Problem je što narcisi imaju sklonost da "prisvajaju zasluge", a krivicu prebacuju na druge. To kolektiv često ostavlja frustriranim, a narcisa, nažalost, formalno uspešnim.
Da li narcisi mogu da se promene?
Odgovor je - retko. Narcizam je duboko ukorenjen obrazac, često formiran još u detinjstvu. Ako su roditelji dete ili obasipali nekritičkim divljenjem ili potpuno zanemarivali, ono može razviti narcističke odbrambene mehanizme.
Psihoterapija može da pomogne, ali samo ako narcis uopšte prizna da problem postoji. A upravo to je najveća prepreka: narcisi retko sebe doživljavaju kao problematične. Problem su uvek "drugi".
Zašto nas narcisi toliko fasciniraju?
Od antičkog mita o Narcisu, mladiću koji se zaljubio u sopstveni odraz, do današnjih rijaliti zvezda, narcisi su oduvek bili figure koje istovremeno privlače i odbijaju. Njihova grandioznost je zavodljiva, njihova samouverenost zarazna, a njihova manipulacija često toliko sofisticirana da je otkrijemo tek kada je kasno.
Kako prepoznati narcisa na mrežama?
- Opsesivno traženje lajkova i komentara.
- Samo fotografije koje prikazuju "savršen" život.
- Uvek u centru pažnje – makar i kroz dramu.
- Kritika ili ignorisanje izazivaju burne reakcije.
Možda nas narcisi fasciniraju jer u njima prepoznajemo i deo sebe. Svi mi, u eri društvenih mreža, balansiramo između autentičnosti i slike o sebi koju projektujemo. Narcisi su samo ekstremni primer onoga što je kod drugih diskretno. Za sada.
I - kako se zaštititi?
Postavite granice: Narcisi će gurati dokle im dozvolite.
Ne igrajte njihovu igru: Ako vas provociraju ili traže dramu, ne dajte im reakciju.
Sačuvajte energiju: Naučite da prepoznate kada vas neko emotivno iscrpljuje.
Potražite podršku: Razgovor s prijateljima ili stručnjakom može da pomogne da shvatite da problem nije u vama.
Narcisi u nama
Na kraju, važno je naglasiti: narcizam nije uvek apsolutno negativan. Mala doza narcizma može biti korisna. Daje nam samopouzdanje da nastupimo javno, da verujemo u svoje ideje, da preuzmemo rizik. Problem nastaje kada ta osobina postane dominantna i počne da guši druge.
Dakle, pitanje nije "da li smo narcisi", već "koliko narcisu u nama dozvoljavamo da vodi igru".
Konačno, narcisi nas podsećaju da je pravo ogledalo u nama samima. Kada vrednost crpimo iz unutrašnjeg osećaja mira i autentičnosti, ne trebaju nam aplauzi publike. Ali kada vrednost tražimo isključivo spolja – postajemo robovi tuđih pogleda.
