Britanski istraživači razvili su reaktor koji uzima ugljen-dioksid iz vazduha i pretvara ga u održivo gorivo. Pritom, za čitav proces kao izvor energije koristi sunčevu svetlost.
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu kažu da bi njihov reaktor mogao da se koristi za proizvodnju goriva za automobile i avione, kao i za mnoge hemijske i farmaceutske proizvode. Takođe bi mogao da se koristi za proizvodnju goriva na udaljenim lokacijama ili van mreže, saopštio je Univerzitet.
Za razliku od većine tehnologija za "hvatanje" ugljenika, reaktor koji su razvili istraživači iz Kembridža ne zahteva energiju zasnovanu na fosilnim gorivima, kao ni transport i skladištenje ugljen-dioksida, već umesto toga pretvara atmosferski CO2 u nešto korisno uz pomoć sunčeve svetlosti. Studija o ovom izumu objavljena je u žurnalu Nature Energy .
Hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS) navodi se kao moguće rešenje za klimatsku krizu. Međutim, ne misle svi da je to pravo rešenje.
- CCS pruža izgovor da se nastavi sa korišćenjem fosilnih goriva, što je i izazvalo klimatsku krizu. To nije kružni proces, već se CO2, u najboljem slučaju, skladišti pod zemljom na neodređeno vreme, gde nikome nije od koristi – rekao je profesor Ervin Rajzner, vođa istraživanja.
- Šta ako bismo, umesto da pumpamo ugljen dioksid pod zemlju, od njega napravili nešto korisno? CO2 je štetan gas sa efektom staklene bašte, ali se takođe može pretvoriti u korisne hemikalije bez doprinosa globalnom zagrevanju – rekao je dr Sajan Kar, jedan od autora i član Odeljenja za hemiju Univerziteta u Kembridžu.
Fokus Rajznerove istraživačke grupe je razvoj uređaja koji pretvaraju otpad, vodu i vazduh u praktična goriva i hemikalije. Ovi uređaji crpe inspiraciju iz fotosinteze: procesa kojim biljke pretvaraju sunčevu svetlost u hranu. Uređaji ne koriste nikakvu spoljašnju energiju: nema kablova, nema baterija – sve što im treba je snaga sunca.
Uređaj, solarni protočni reaktor, koristi specijalizovane filtere za hvatanje CO2 iz vazduha noću, poput sunđera koji upija vodu. Kada izađe sunce, sunčeva svetlost zagreva zarobljeni CO2, apsorbujući infracrveno zračenje, a poluprovodnički prah apsorbuje ultraljubičasto zračenje da bi započeo hemijsku reakciju koja pretvara zarobljeni CO2 u solarni singas. Ogledalo na reaktoru koncentriše sunčevu svetlost, čineći proces efikasnijim, piše na sajtu University of Cambridge .
Istraživači trenutno rade na pretvaranju solarnog singasa u tečna goriva, koja bi mogla da se koriste za pogon automobila, aviona i još mnogo toga – bez dodavanja dodatnog CO2 u atmosferu.
