Moglo bi, ali nije ni umesno, ni uputno, pisati tekst o Balkanskoj ulici u Beogradu, a ne započeti ga čuvenim citatom pisca koji je, kako se čini, opisao svaki kutak srpske prestonice.
Naravno, reč je o Momi Kaporu, majstoru da rečima ukleše u istoriju sva ona svakodnevna mesta koja se protokom vremena pretvore u magiju. Upravo je on napisao karakterizaciju Balkanske ulice koja se teško zaboravlja, te je stoga prihvaćena kao neupitna istina.
"Svi koji dolaze u Beograd da ga osvoje penju se Balkanskom ulicom, a svi poraženi, koji ga napuštaju spuštaju se njome".
Analogija je jasna: Balkanska ulica, jedna od najstrmijih u gradu, dakle - čuvena uzbrdica/nizbrdica, od vajkada je poznata kao put kojim se sa železničke, a kasnije i autobuske stanice, vijugavim hodom stizalo do samog srca grada, tj. Terazija. Njome su pristizali studenti iz provincije, rešeni da se nakon završenih studija u prestonici nastane i započnu put ka uspehu. Stizali su i ponavljači, s idejom kako bi u prestonici i oni mogli da pronađu sebi neku vajdu i svrhu. Stizali su i stranci, zadihano kunući uspon kojim su morali da pređu da bi uživali u gradu koji su došli da obiđu. Brdovita ulica na brdovitom Balkanu, sve je, dakle, tu bilo baš onako kako i treba.
"Svi koji dolaze u Beograd da ga osvoje penju se Balkanskom ulicom, a svi poraženi, koji ga napuštaju spuštaju se njome".
Momo Kapor
Prema zvaničnim podacima, Balkanska ulica dugačka je 700 metara, mada se većina ljudi koji su njome išli uzbrdo sigurno ne bi složila sa ovim podatkom, jer kad se pentraš uz nju deluje ti kao da si prešao kilometre, a ne metre. Široka je, u proseku, 20 metara, ali ovaj podatak i nije od nekog značaja. Ova ulica je jedna od retkih u Beogradu koje od 1872. nisu menjale ime. Verovatno je njen naziv odgovarao svim vlastima i ideologijama, s obzirom da je predstavljao geografski pojam i to u širokom opsegu. Bilo je, naravno, pokušaja da joj se promeni naziv i nađe, u datom trenutku, prikladniji, kao što je inicijativa iz 1927. da se preimenuje u Ulicu Vojvode Putnika, ali ova ideja nije prošla. Balkanska je ostala Balkanska.
U ovoj ulici su se nalazile saračke, kovačke, abadžijske radnje, tašneri, šeširdžije, jorgandžije i zlatari i mnoštvo ljudi koji su stalno ulazili i izlazili iz malih belih kuća nalik na seoske. Posle je počelo da niče sve više braonkastih, kremastih, gospodskih, filigranskih fasada višespratnica. Ove zgrade su većinom stradale u bombardovanju 1941. godine.
Jedno od najznamenitijih mesta bio je famozni "Index bar" (ili Indidž bar - kako gde nađete), koji je bio glavno mesto okupljanja u Balkanskoj ulici. Doduše, poznatije je bilo kulturno-umetničko društvo "Krsmanović", poznatije kao Krsmanac, u koje su lepe i zgodne beogradske studentkinje dolazile na probe u neki od ansabala - hor, orkestar, foklor i pozorište, dok su se oko zgrade vrzmali lokalni mangupi i šmekeri, rešeni da flertuju sa njima i, ako budu imali sreće, odu sa njima na piće u pomenuti "Index bar" - o kojem je ostalo jako malo informacija; pominje se da je bio prostran, uvek pun i da je "zračio specifičnom atmosferom".
Dakle, postojala je ljubavna hemija koja je spajala Krsmanac i "Index bar", i sigurno da je bilo mnogo zanimljivih priča koje su se rodile između ove dve lokacije, ali o njima nije ostalo značajnijeg pisanog traga, dok su usmeni, nažalost, ostali zakopani ispod ruševina nastalih tokom Drugog svetskog rata.
Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Balkanska ulica bila je najčuvenija po bioskopu "20. oktobar", koji se u njoj nalazio. Svi mi koji smo bili tinejdžeri u to vreme, posećivali smo ga redovno, jer su se u njemu prikazivali akcioni filmovi, od onih s Brus Lijem do Ramba.
Bilo je i nešto bezobraznije akcije poput "Emanuele" i "Grčkih smokvica", ali od njih smo videli samo provokativne plakate, jer za te projekcije nismo imali dovoljno godina.
Kod Leskovčanina
Odlazak u "20. oktobar" ne bi bio potpun bez svraćanja u jedan od prvih beogradskih fast-fudova u sklopu restorana "Leskovac" (ili kod Leskovčanina) u kojem su se, uz ogroman red, prodavale pljeskavice u lepinji i to bez dodataka karakterističnih za današnje vreme. Kakav senf, majonez, pavlaka, salata... Osim 'leba i mlevenog mesa s roštilja na ćumur mogli ste jedino da dobijete još i tucanu papriku i to je bilo to.
Pored ove dve lokacije, Balkanska ulica bila je poznata i po zanatskim radnjama. Ako vam je trebala kapa i to kvalitetna, ručno rađena, onda biste je kupovali ovde. Isto je važilo i za šešire, torbe, cipele, ali i odlične kolače.
Gospođa Nataša Valdevit nasledila je kapadžijsku radnju "Boško" u Balkanskoj ulici od svog oca i nastavila je ovaj posao, iako je u razgovoru za naš portal rekla da je reč o zanatu koji odumire baš kao i nekadašnji duh ove ulice.
- Ova radnja postoji šezdesetak godina. Moj otac je bio kapadžija, deda je bio šnajder i imali su radnju u Jug Bogdanovoj ulici. Kada su tamo rušili, moj otac je dobio mogućnost da ovde sagradi radnju, tako da smo na ovom mestu već dugi niz godina. Balkanska ulica je inače bila poznata kao ulica sa kapadžijskim radnjicama. Odnosno, kapadžijski zanat je tada bio vrlo interesantan. Sa ove naše strane bilo je još dve radnje i svi smo lepo radili. To znam i po priči svog oca, a i iz mog iskustva. Kada je nekome bila potrebna kapa, znalo se gde se ide - pravac Balkanska ulica - ispričala je naša sagovornica.
Ona kaže da su izmeštanje železničke i autobuske stanice mnogo uticale na promet, odnosno na prihode od posla, ali i samu fizionomiju ulice.
- Balkanska ulica je sad pusta, što možete i sami da vidite. Ovom ulicom malo ko prođe. Kad su stavili spomenik ispred železničke stanice, ja je i dalje tako zovem iako to ona više nije, ljudi su malo navraćali, iz znatiželje, ali je onda i to utihnulo. Definitivno ova ulica nije ono što je nekada bila. Posao je strašno opao i razlog zbog kojeg sam ja ovde jeste ljubav prema zanatu i želja da se očuva nešto što su moj otac i deda započeli. Dokle će da traje, videćemo. Pesimista sam. Ne verujem da će stari zanati opstati. Progutaće nas. Drži nas, kao što sam rekla, samo ljubav prema zanatu. Kada vas ljubav nadahnjuje da nešto uradite ili izdržite, onda nešto traje bez obzira na sve. Iz mog iskustva kao majke i kao tetke, mladi ljudi nisu danas zainteresovani za ovaj zanat. Oni se bave nekim drugim stvarima, a ne znam zašto bi i bili zainteresovani za zanate. Zašto bi se bavili ovim poslom koji jeste lep, ali je neizvestan? - zaključuje naša sagovornica.
A kad smo već kod mlađih generacija, one mogu da pronađu interesatnu zabavu u novim objektima u Balkanskoj ulici. Tu je sada nikao (i još uvek niče) veliki broj zanimljivih i interesatnih restorana i kafića (od kojih neki imaju čudna i dvosmislena imena poput "Threesome Hookah" ili "Simple bar by Johnny"), a postoji i vrlo dekadentan deo za ljubitelje eksplicitnije zabave.
U Balkanskoj ulici se nalazi najveći striptiz klub u gradu "Dark angels". Mesto u njemu može da se rezerviše preko aplikacije, prima oko stotinu gostiju, a potencijalnim gostima su na raspolaganju četiri paketa:
- Vip paket 1 košta 49.000 dinara i obuhvata jednu flašu šampanjca, jednu flašu viskija ili vodke po vašem izboru, šest energetskih pića Red Bull i jedan privatan ples sa striptizom do gole kože
- Vip paket 2 košta 79.000 dinara i obuhvata dve flaše šampanjca, jednu flašu viskija ili vodke po vašem izboru, šest energetskih pića Red Bull i dva privatna plesa sa striptizom do gole kože
- Extra vip paket košta 99.000 dinara i obuhvata dve flaše šampanjca, dve flaše viskija ili vodke po vašem izboru, deset energetskih pića Red Bull, jednu nargilu, dva privatna plesa sa striptizom do gole kože i jedan table dance
- Hot vip paket košta 149.000 dinara i obuhvata dve flaše šampanjca Moet & Chandon, jednu premium flašu vodke Grey Goose ili viskija Chivas po vašem izboru, deset energetskih pića Red Bull, jednu nargilu, dva privatna plesa sa striptizom do gole kože, jedan table dance i jednu privatnu sobu.
Za ove pare, odnosno jednu noć provedenu uz skupo piće i obnažene devojke, jasno vam je, možete da kupite kape za celu užu i širu familiju.
Nedaleko od striptiz kluba nalazi se seks šop "Fantazija", u koji smo svratili i porazgovarali sa ljubaznim prodavcima. Prvi utisak je... U najmanju ruku čudan. Radnja je prepuna šarenih kutija u kojima se nalaze pomagala i igračke za bezobrazne igrice kakve se ne mogu ni zamisliti. Sva sreća pa su nam dopustili da snimimo unutrašnjost radnje, pa možete da vidite o čemu vam pišem, jer je neprepričljivo.
Prodavci nam rekoše da su im mušterije ljudi od 18 do 70 godina. Da su u početku ljudi kod njih ulazili i kupovali bojažljivo, ali da se sada to promenilo, tako da dolaze kao u maltene najnormalniju radnju, kakvu parfimeriju ili prodavnicu donjeg veša. Baš dok smo snimali prilog, u radnji e zatekao mladi par, stranci, koji su se zadržali desetak minuta u šopingu. Nije pristojno opisivati šta su sve razgledali i kupovali, ali možemo da vam prenesemo da su se, bez blama, raspitivali za specifikacije određenih proizvoda i da su radnju napustili sa punom kesom.
Posle radnje za odrasle, još malo priče o ovoj neverovatnoj ulici.
Balkanska ulica poslednji put je renovirana 2018. godine. Tada se pričalo da će ljudi koji se bave starim zanatima dobijati besplatno lokale da u njima rade, ali, kao što smo mogli da vidimo, izgleda da se nismo razumeli oko "starih zanata". Kako sada stvari stoje, nije se mislilo na na te "stare zanate" (kapadžije, šeširdžije, kujundžije...) već još starije "stare zanate", znate već koje...
U Balkanskoj se nalazi i objekat B2, poznatiji kao prva „pametna zgrada“ na Balkanu. Kako to mislite pametna zgrada? Evo ovako: prekidačem, preko tač-panela ili samo jednim daljinskim upravljačem, stanari mogu upravljati električnim uređajima, grejanjem, osvetljenjem, da spuštaju ili podižu roletne, menjaju televizijske kanale ili puštaju muziku. U svakoj prostoriji mogućje pristup bežičnom Internetu, TV programima ili telefonskoj vezi.
B2 je kompleks koji se prostire na 24.728 m2, u kome se nalazi šoping mol, stanovi i poslovni prostor, kao i četiri podzemna sprata garaža.
Laganom šetnjom, prošli smo Balkanskom ulicom, gore-dole, jedne prohladne subote 2025. godine, beležeći sve ono što je nekad tu bilo, a sad ga nema ili je ruinirano, kao i novotarije koje polako grade novi karakter ove čuvene ulice. Osećaj je toliko podeljen da teško da bi i Momo Kapor mogao da ga onako lepo, na svoj iskusni način, sažme u jednoj rečenici.
Definitnivno, ova ulica više ne odiše istim duhom kao pre dvadesetak godina, a još manje kao pre četrdesetak. Podseća na fensi ćorsokak u koji nije toliko neprijatno zalutati. Ako u skorije vreme niste prošli ovim delom grada, predlažemo vam da to učinite. Možete da usput popijete kafu ili pivce u nekom zanimljivom kafiću, obratite pažnju na fasade starih zgrada, prisetite se istorijskih momenata ove stare ulice i porazmislite o prolaznosti vremena i života.
Dok to činite, porazmislite i o još jednom citatu Mome Kapora:
"Ne postoji grad na svetu, kao što je Beograd, u kome je svaki dan – istorijski".
