Mada je masovno iznajmljivanje stanova "izum" devedesetih i dvehiljaditih, sedamdesetih godina prošlog veka stanovnici Beograda mogli su da iznajme "luksuzan" jednosoban stan u Učiteljskom naselju za stotinak dinara mesečno. Među pogodnostima: blizina autobuske linije, puno ormara i – čupavi tepih.
Danas bi se malo koji stanodavac pohvalio takvim detaljem, ali tokom šezdesetih i sedamdesetih čupavi tepih bio je simbol luksuza i statusa.
Gusti, visoki čuperci od sintetike ili prirodnih vlakana bili su jasan znak da domaćin živi dobro - dovoljno dobro da može da "potroši svu tu vunu". Međutim, do osamdesetih, tepisi sa dugim vlaknima završavali su uglavnom pored kontejnera. Šta se dogodilo?
Od antičke Grčke do američkog sna
Iako ga povezujemo s retro estetikom sredine 20. veka, čupavi tepih ima mnogo dublje korene. Slične tepihe pravili su još stari Grci, kao i narodi Bliskog istoka i Azije, koristeći kozju ili drugu životinjsku dlaku.
Grci su ih zvali "flokati" tepisima, a reč "shag" u značenju "čupav" koristila se još u 17. veku. Takvi tepisi su imali i praktičnu i umetničku svrhu. Grejali su prostor, ali su ujedno bili izraz stila i statusa.
Masovna proizvodnja ovakvih tepiha postala je moguća tek krajem četrdesetih godina, u vreme posleratnog građevinskog buma zemljama pobednicima.
- Posle Drugog svetskog rata došlo je do eksplozije prodaje tepiha, zahvaljujući novim tehnologijama i sve većem interesovanju za uređenje doma - kaže stručnjaka za podne obloge Emili Morov.
-Tokom rata tepih je bio luksuz, kao i mnoge druge kućne potrepštine, a kada se sve završilo, domaćice su jedva čekale da ponovo dekorišu svoje domove onim što nisu mogle da kupe godinama.
Od zida do zida – i što dublje
Jedna od najvećih inovacija tog vremena bila je pojava tepiha "od zida do zida". Umesto skupih vlakana koristila su se jeftinija, sintetička, poput najlona koji je imitirao vunu. Zahvaljujući tome, tepih više nije bio samo prostirka ispod stola - mogao je da prekrije ceo pod. Dok je 1951. godine proizvedeno šest miliona kvadratnih jardi tepiha, do 1968. taj broj je skočio na gotovo 400 miliona.
U početku su tepisi bili glatki, niskog tkanja i pamtili su sve tragove usisivača. Ali s vremenom se javljaju novi stilovi, pa i odvažniji eksperimenti. Među njima - čupavi tepih.
Njegova neuredna, duboka vlakna savršeno su se uklapala u duh epohe. Moderna industrija boja i tkanja omogućila je da tepih bude narandžast, kao i kuhinjski ormarići, na primer. Sedamdesete su bile vreme tehnikolor estetike, gde se živelo u bojama, ne u nijansama.
Od Vardara do Triglava, sve pod tepihom
Jugoslavija je, naravno, pratila trendove. Tepisi su se proizvodili od Vardara do Triglava, a među najpoznatijim fabrikama bile su Industrija tepiha Proleter iz Zrenjanina, Industrija tepiha Ivanjica, Fabrika tepiha Jovan Mikić - Subotica, Vunarski kombinat Vuna - Čačak, Tepihara Ćilimara - Pirot, Fabrika tepiha Tik - Kikinda, Fabrika tepiha Ineks - Beograd, Zlatibor - Užice, Napredak - Novi Pazar, Ćilim - Sarajevo, Tekstilni kombinat Varaždin, Merkur - Celje, Jadran - Split...
- U to vreme javlja se potreba da se dom učini mekšim, zaobljenijim, gotovo materičnim – kao neka vrsta utočišta - objašnjava profesorka istorije dizajna Sara Lihtman sa Parsons School of Design.
- Čupavi tepih bio je deo tog trenda – dodavao je prostoru toplinu i mekoću.
Pored estetike, imao je i praktične prednosti - zadržavao je toplotu, prigušivao zvuk i stvarao osećaj udobnosti.
Do kraja šezdesetih, čupavi tepih je postao pristupačan svima.
Ali potražnja se, kao i svaki trend, ubrzo preokrenula.
Pad čupavog tepiha
Dva su razloga presudila. Prvi je - prljavština. Duga vlakna skupljala su prašinu i mrvice, koje ni najbolji usisivači nisu mogli da izvuku. Zato su popularne bile tamnije boje - maslinasta, ili braon - koje su skrivale fleke. Neki su pribegavali posebnoj metli, "tepih grabulji", kojom su raščešljavali vlakna i vraćali im volumen (drugi su jednostavno koristili baštensku grabulju). Ali, vremenom, to je postalo zamorno.
Drugi razlog bilo je tržište.
Osamdesetih, s pojavom trenda "neutralnih"enterijera i shvatanjem nekretnine kao investicije, zelena ili narandžasta podloga od desetak centimetara vlakana postala je prepreka prodaji. Kupci su želeli drveni pod, a ne tu "meku džunglu".
Ukusi su se promenili, i svet je napustio svoju "čupavu" fazu.
Povratak u retro duhu
Ipak, čupavi tepih nikada nije potpuno nestao. Kao i sve što ima duh epohe, vratio se, ali u manjem formatu. Danas ga viđamo kao retro akcenat u vidu manjih tepiha koji prostoru daju toplinu i vintage šarm. A pošto ne pokrivaju ceo pod, lakši su za održavanje.
Čupavi tepih, dakle, i dalje živi. Samo ne više "od zida do zida".
