Kada je Horhe Bergolio krenuo da obilati svet, njegov put je izazvao veliku pažnju, baš kao i putovanja Karola Vojtile i Đovanija Montinija.
Ako vam ova imena ništa ne znače, postoji razlog: Bergolio je bio poznatiji kao papa Franja, Vojtila je biou papa Jovan Pavle II, a Montini - papa Pavao VI.
Zašto kardinali Katoličke crkve menjaju imena kada budu izabrani za papu?
Ne postoji stroga doktrina koja to zahteva, a vekovima su ljudi koji su preuzimali najvišu poziciju u Rimokatoličkoj crkvi zadržavali svoja rođena imena.
Prva osoba koja je usvojila novo ime bio je papa Jovan II 533. godine nove ere. (Da, pre njega je postojao papa Jovan, ali njegovo rođeno ime je zapravo bilo Jovan – ili Ioannes na latinskom).
Papa Jovan II, rođen kao Merkurije, smatrao je da nije mudro nositi ime paganskog boga dok služi kao pontifik. Papa Jovan III, rođen kao Katelinus, bio je drugi papa koji je promenio ime 561. godine.
Njegovi naslednici uglavnom su se vratili starom običaju sve dok Pjetro Kanepanova nije izabran za papu 983. godine. Nije želeo da koristi ime svetog Petra (prvog pape), pa je preuzeo ime Jovan XIV.
Posle njega, Đovani di Galina Alba zadržao je svoje rođeno ime i postao Jovan XV. Nakon njegove smrti 956. godine, pape su redovno počele da koriste pseudonime, poznate kao "vladarska imena". Poslednji papa koji je koristio svoje pravo ime bio je Adrian VI 1522. godine (on je ujedno bio i poslednji neitalijan izabran za papu sve do 1978).
Vladarsko ime se često bira sa određenom namerom. Bergolio je odabrao ime Franja (Francis - na engleskom, ili Francesco na italijanskom) u čast svetog Franje Asiškog, nagoveštavajući svoju posvećenost siromašnima.
Bilo je 23 pape Jovana, ali samo jedan papa Franja
lbino Lučani, nasledivši Jovana XXIII i Pavla VI, nazvao se Jovan Pavle. Umro je posle samo 33 dana vladavine. Vojtila je u njegovo sećanje uzeo ime Jovan Pavle II.
Najpopularnije ime bilo je Jovan, koje je koristilo 21 papa, iako je poslednji od njih bio Jovan XXIII. Bilo je 16 papa Grgura i 15 Benedikta. Franja je bio jedan od 44 pape sa jedinstvenim imenom.
Eto... i to smo rešili ;)
A kako se bira novi papa?
Papa Franja je preminuo i sada Rimokatolička crkva mora da izabere novog poglavara.
Pape tradicionalno biraju viši klerici, kardinali, u ekstremno tajnom izbornom procesu koji korene vuče još iz srednjevekovnih vremena.
Novi papa se bira pošto aktuelni umre ili podnese ostavku (kao što je to učinio papa Benedikt Šesnaesti 2013. godine).
Njegova zamena postaje vođa Rimokatoličke crkve – Vrhovni poglavar.
Bilo koji kršteni muški katolik može da bude izabran za papu. Međutim, ova dužnost je bez izuzetka odlazila višim zvaničnicima Katoličke crkve zvanim kardinali. Oni su i ljudi koji biraju novog papu.
Širom sveta ima 252 kardinala (zaključno sa 19. februarom 2025. godine), koji su obično i biskupi.
Samo oni mlađi od 80 godina imaju pravo da glasaju za novog papu.
Broj ovih "kardinalskih elektora" obično je sveden na 120, ali trenutno ih ima 135 koji imaju pravo da izaberu novog papu.
Papa Franja je naimenovao 21 novog kardinala u decembru 2024. godine.
Njih 90 treba da glasaju za istog kandidata da bi novi papa bio izabran.
Kako kardinali biraju novog papu?
Kada se bara novi papa, svi kardinali se pozivaju u Vatikan, u Rimu, na papsku konklavu. To je izborni proces koji se održava, skoro nepromenjen, nekih 800 godina.
Prvog dana konklave, on drže misu (hrišćansku službu) u bazilici Svetog Petra. Potom se okupljaju u vatikanskoj Sikstinskoj kapeli.
Tamo se izdaje naredba "extra omnes" (na latinskom: "svi napolje").
Od tada pa nadalje, svi kardinali ostaju unutar Vatikana sve dok novi popa ne bude izabran. (Reč "konklava" znači "pod ključem".)
Kardinalski elektori imaju opciju da prvobitno glasanje obave u Sikstinskoj kapeli prvog dana konklave.
Od drugog dana nadalje, u kapeli se održavaju dva glasanja svakog prepodneva, i dva glasanja svakog popodneva, sve dok se broj kandidata za papu ne svede na jednog.
Tokom glasanja, svaki kardinalski elektor ispisuje ime preferiranog kandidata na glasačkim listićima ispod reči "Eligio in Summum Pontificem", što na latinskom znači "biram za Vrhovnog poglavara".
Da bi glasački listići ostali tajni, kardinalima se nalaže da se ne služe uobičajenim rukopisom. Ako nema odlučujućih glasova do kraja drugog dana, treći dan se ustupa molitvi i kontemplaciji, bez održanog glasanja.
Izbori se nastavljaju normalno posle toga.
Kandidatu je potrebna dvotrećinska većina kardinalskih elektora da bi bio izabran za papu. Proces može da potrajati nekoliko dana ili, ponekad, nekoliko nedelja.
Šta se dešava unutar papske konklave?
Konklava se održava u strogoj izolaciji.
Kardinali ne smeju da napuštaju Vatikan, niti smeju da slušaju radio, gledaju televiziju, čitaju novine ili kontaktiraju telefonom bilo koga iz spoljnog sveta.
Nikom se ne dozvoljava pristup kardinalskim odajama sem osoblju za vođenje domaćinstva, lekarima i sveštenicima koji slušaju njihove ispovesti. Oni su se svi zarekli na tajnost.
Između glasanja, kardinali (i elektori, i oni koji su suviše stari da glasaju) vreme provode raspravljajući o relativnoj merodavnosti kandidata. Nikome nije dozvoljeno da vodi otvorenu kampanju. Vatikan tvrdi da kardinalima upravlja Sveti duh.
Uprkos tome, proces sticanja podrške za ovog ili onog kandidata smatra se veoma političkim.
Dvaput svakog dana tokom konklave, iskorišćeni glasački listići sa spaljuju, a ljudi ispred Vatikana mogu da vide dim od njih dok izlazi na dimnjak Sikstinske kapele.
Na papire se stavlja crna ili bela farba.
Crni dim označava neuspešno glasanje; beli dim označava da je novi papa izabran.
Šta se dešava kad je izabran papa?
Jednom kad je osvojio glasove, novog papu pitaju: "Da li prihvata kanonski izbor za Vrhovnog poglavara?".
On bira ime po kom želi da bude poznat kao papa i oblači službenu mantiju. Kardinali mu odaju poštovanje i zaklinju mu se na poslušnost.
Masi se iznosi saopštenje sa balkona bazilike Svetog Petra u kom se koriste reči: "habemus papam", što na latinskom znači: "Imamo papu"".
Obelodanjuje se novo ime pape i pojavljuje se čovek lično.
On se kratko obraća narodu i daje tradicionalni blagoslov "urbi et orbi" – na latinskom "gradu i svetu".
Kasnije se papi pokazuju rezultati svakog kruga glasanja u konklavi.
Oni se potom zapečaćuju i odlažu u vatikanski arhiv, i ponovo mogu da se otvore samo na papin zahtev.
