Postoje pesme koje te nateraju da zastaneš. A postoje i one koje te nateraju da uradiš nešto.
"Runaway Train" benda Soul Asylum bila je upravo takva - pesma koja je promenila način na koji svet gleda na jedan od svojih najmračnijih problema: nestalu decu.
Kada se singl pojavio 1993. godine, bend iz Mineapolisa bio je na vrhuncu. Album "Grave Dancers Union" doneo im je globalnu slavu, a pesma se neprestano vrtela na MTV-ju i radijima širom sveta. Ipak, umesto tipičnog rokerskog spota - glamura, dima, svirke i apstraktnih metafora - Soul Asylum je odlučio da uradi nešto što se dotad niko nije usuio: da ekran prepusti nestaloj deci.
Genijalna ideja
U spotu su se smenjivale fotografije i imena 36 nestalih tinejdžera, zajedno s brojem telefona za kontakt s policijom.
Postojale su čak tri verzije: američka, britanska i kanadska, svaka sa lokalnim slučajevima. I ono što je usledilo bilo je gotovo neverovatno - 25 dece sa tih snimaka kasnije je pronađeno. Neki su pobegli od kuće, neki bili kidnapovani, neki samo izgubljeni u sistemu.
Za sve njih, jedna pesma i jedan TV ekran postali su prozor natrag u život.
ZA RAZMIŠLJANJE
Koliko puta smo čuli frazu "muzika menja svet" - i koliko puta smo u to zaista poverovali?
Soul Asylum su pokazali da nekad nije potrebno više od tri minuta i jedne pesme da bi se promenio nečiji život.
Zanimljivo je da izdavačka kuća Columbia Records u početku nije bila oduševljena idejom. Smatrali su da takav spot može da bude "pretežak" za publiku, da se ne uklapa u imidž benda i da bi mogao da umanji komercijalni uspeh singla. Ali Soul Asylum, predvođen karizmatičnim Dejvom Pirnerom, nije odustao. Na kraju su svi popustili i rezultat je bio istorijski.
Pesma je ponekad više od refrena
"Runaway Train" je osvojio Grammy za najbolju rok pesmu, ali njena prava vrednost nije bila u nagradi. Spot je pokazao da muzika može da bude most između umetnosti i stvarnog sveta, između bežanja i pronalaska, tame i svetla.
U vremenu kada su MTV i radio oblikovali svest cele jedne generacije, Soul Asylum su dokazali da pesma može da bude više od refrena - može da spase živote.
Danas, trideset godina kasnije, "Runaway Train" se i dalje pušta, ali drugačije odzvanja. Nema više samo onu prepoznatljivu melodiju tuge, već i sećanje na trenutak kada je rock muzika, makar na kratko, zaista promenila svet.
