Umetnica Snežana Kralj: Pokreće me želja da zagrlim svet

Mala plava vrata bez broja u Francuskoj 37 otvaraju se u svet Snežane Kralj, slikarke čiji radovi pulsiraju bojom, slobodom i tihim unutrašnjim ritmovima prirode.

U intimnoj atmosferi prostora "Ljubičica", njeni pejzaži šire se kao produžetak emocije, kao da svaki potez nosi trag radosti, potrebe za lekom i veru u lepotu.

Pred platnima koja odbijaju urbanu skučenost i pozivaju na intuitivno čitanje, vodili smo razgovor o iskri stvaranja, unutrašnjim stanjima i jeziku kojim njene slike govore svetu.

Šta je početna iskra koja te vodi ka stvaranju jednog rada?

- Osećanje radosti koje mi daje želju da zagrlim ceo svet je pokretač svakog umetničkog delanja u meni.

Kako se kroz tvoje slike prepliću emocija i forma?

- Emocija – subjektivni doživljaj realnosti – za mene je najveća vrednost. Ona boji svako moje viđenje sveta, a forma je njena podrška.

Koje unutrašnje teme ili stanja najčešće istražuješ?

- Smatram da umetnost treba da bude lek, da vodi ozdravljenju, a toga nema bez ideje slobode i lepote.

Kako biraš simboliku i motive koji se ponavljaju u tvojim radovima?

- Pejzaž, kao motiv, omogućava mi svaku igru, slobodu i brani me od urbane skučenosti i monotonije.

Tri slike Ljube Popovića prvi put pred domaćom publikom - u Modernoj galeriji Valjevo

Ove slike su ubrzo nakon nastanka prodate američkom kolekcionaru i više od pola veka bile deo kolekcije u SAD

Cvetanje Tise u Londonu

Naš umetnik Vladimir Lalić postavio trajnu javnu skulpturu "To Move is to Bloom" u parku Manor House Gardens

Oda telu kao poslušnom i buntovnom instrumentu

Umetnica i pionirka poerformansa Katalin Ladik nastupa na festivalu Šare i šavovi u Beogradu

Na koji način želiš da posmatrač "čita" tvoju sliku – intuitivno ili kroz značenja?

- Intuitivno pre svega – da odmori racio i oseti frekvencije boja i poteza.

Kako tvoj lični razvoj utiče na evoluciju tvog vizuelnog jezika?

- Uzrastanje kroz sazrevanje me je samo učvrstilo da mislim i slikam jezikom koji je oduvek bio u meni i zaustavilo me od lutanja koja su, naravno, postojala u mladosti.

U svetu koji nas neprestano ubrzava, slike Snežane Kralj podsećaju na ono što lako zaboravimo: da je lepota često najdublja kada je najtiša, a da je radost ,ona najčistija, iskonska, i dalje najpouzdaniji putokaz ka sebi.

Njeni pejzaži ne traže da im pronađemo značenje, već da im se prepustimo. Da udahnemo, zastanemo i dozvolimo bojama da nas vrate u prostor unutrašnje slobode koju svi nosimo, ali retko otvaramo.

U tome je možda i najveća vrednost njenog stvaralaštva - ne u tome što nam pokazuje svet, već što nas nežno podseća da ga ponovo osetimo.