Iako se ljubavne veze često zamišljaju kao partnerski balans, sve je očiglednije da realnost izgleda drugačije: žene u njima obavljaju najveći deo emocionalnog i organizacionog posla.
Toliko da sve veći broj njih, posebno među mlađim generacijama, jednostavno odustaje od dejtinga.
Razlog? Trend koji istraživači nazivaju "mankeeping" - neuzvraćeni rad koji žene ulažu u vođenje emocionalnog i društvenog života muškaraca.
Šta je zapravo “mankeeping”?
Termin su u nauku uveli istraživači sa Univerziteta Stanford, psihološkinja Anđelika Ferara i sociolog Dilan P. Vergara, opisujući ga kao "neuzvraćeni rad koji žene ulažu kako bi upravljale emocionalnim i društvenim potrebama muškaraca u svojim životima".
Drugim rečima - dadiljanje odraslog partnera.
Žene širom sveta su ovaj opis prepoznale gotovo bolnom preciznošću. U praksi, "mankeeping" izgleda ovako:
ona vodi njegov društveni kalendar
ona kupuje poklone za njegove prijatelje i porodicu
ona mu zakazuje preglede i podseća ga na obaveze
ona je emocionalni filter za njegove frustracije
ona vodi računa o domaćinstvu i njegovom mentalnom stanju
ona održava njegove odnose, prijateljstva i kontakte
A sve to uz minimalnu zahvalnost i gotovo nikakav reciprocitet.
Istraživači ističu da teret gotovo uvek pada na partnerku, a njen trud retko biva primećen ili istinski cenjen.
Koreni problema: epidemija muške usamljenosti
"Mankeeping" je savremena nadogradnja koncepta "kinkeeping" - brige o porodičnim i društvenim vezama, obaveze koja decenijama nesrazmerno pripada ženama.
Zašto je "mankeeping" danas toliko rasprostranjen?
Ferara i Vergara povezuju ga sa fenomenom koji stručnjaci sve češće nazivaju epidemijom muške usamljenosti.
Muškarci danas, posebno mlađi, imaju manje bliskih prijatelja nego ikada ranije. Neki istraživački nalazi pokazuju da je broj muškaraca bez i jednog bliskog prijatelja drastično porastao u poslednje tri decenije. Takođe, muškarci imaju znatno slabiju emocionalnu mrežu od žena i zato veliki deo svojih potreba, od podrške do “ventila”, nesvesno prebacuju na partnerku.
Ferara navodi da žene u takvim vezama često preuzimaju ulogu učiteljice društvenih veština i menadžera partnerovog društvenog života.
Zašto žene odustaju od dejtinga
Nakon objave naučnog rada u časopisu Psychology of Men & Masculinities, pojam je eksplodirao na društvenim mrežama. Žene su konačno dobile jezik kojim mogu da imenuju nešto što su godinama osećale, a nisu umele da precizno definišu.
Ferara je rekla da joj je cilj bio da ženama "ponudi jezik i osećaj osnaživanja".
Ispostavilo se da je rezultat mnogo širi: sve više žena napušta dejting scenu, ne zato što odbacuje ideju ljubavi, već zato što odbacuje ulogu "emocionalne mame".
Statistike to jasno potvrđuju.
Prema Pew Researchu u SAD samo 38% slobodnih žena aktivno traži vezu u poređenju sa čak 61% muškaraca.
U Velikoj Britaniji, prema istraživanju agencije Mintel čak 76% samaca u posljednjih godinu dana nije ni pokušalo da pronađe partnera.
Iako se podaci odnose na oba pola, psiholozi ukazuju da žene prednjače u povlačenju - najčešće zbog emocionalnog iscrpljivanja u prethodnim vezama.
Dakle: muškarci traže, žene se povlače.
Još nekoliko bitnih "sitnica"
Kako se termin širi, istraživači primećuju i dodatne obrasce:
1. "Mankeeping" je najizraženiji u heteroseksualnim vezama
U istopolnim vezama postoji veća ravnoteža jer se ne polazi od unapred usvojenih rodnih uloga.
2. Pogoršava se kad muškarac nema stabilna prijateljstva
Što je društvena mreža muškarca tanja, to se više oslanja na partnerku kao “sve u jednom”.
3. Direktno utiče na mentalno zdravlje žena
Terapeutkinje širom sveta izveštavaju da se žene povlače iz veza radi očuvanja sopstvene stabilnosti, a ne iz nezainteresovanosti za ljubav.
4. Generacija Z postavlja najčvršće granice
Mladi prepoznaju znakove mankeepinga već na prvim dejtovima - i odlaze odmah.
Šta nam sve ovo govori?
"Mankeeping" nije "moderna reč", već simptom duboke društvene promene.
Ne radi se o tome da muškarci neće - već da mnogi nisu naučeni emocionalnoj pismenosti, odgovornosti i brizi o sopstvenim odnosima.
A žene više ne žele da ih uče.
Zato je ključna dilema današnjice:
Da li žene odustaju od muškaraca - ili od uloga koje im kultura uporno nameće?
Odgovor je, izgleda, sve jasniji.
