Aplikacije i uređaji koji prate fizičku aktivnost i unos kalorija mogu da imaju i neželjeni efekat: kod mnogih korisnika izazivaju osećaj krivice i stida ako ne ispune zadate ciljeve, pokazuje novo istraživanje britanskih naučnika.
Tim sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i Univerziteta Loughborough analizirao je uz pomoć veštačke inteligencije više od 58.000 objava na društvenoj mreži X, fokusirajući se na pet najpopularnijih fitnes aplikacija na tržištu.
Rezultati su bili iznenađujuće jasni: više od 13.000 korisnika izrazilo je negativne emocije, najčešće - stid, frustraciju i razočaranje.
Zašto se osećamo loše?
Ljudi su se osećali loše kad bi zabeležili "nezdrav" obrok, nervirali su se zbog neprekidnih notifikacija koje ih "podsećaju" da kasne sa ciljem, a mnogi su gubili motivaciju kada bi shvatili da ne mogu da ispune zadate parametre.
Iza svega, kažu istraživači, stoje algoritmi koji ne razumeju život – njegovu promenu ritma, nepredvidivost, emocije. Oni hladno računaju kalorije, korake i minute, ne mareći za to da je čovek ponekad umoran, tužan, bolestan ili jednostavno želi da napravi pauzu.
Jedan korisnik je, na primer, napisao: "Ako želim da dostignem željenu težinu, moram da unosim minus 700 kalorija dnevno". To, naravno, nije realno - ali upravo takve poruke ove aplikacije ponekad šalju.
Opasnost od demotivacije
Autori studije upozoravaju da ovakav "rigidan" pristup može da dovede do demotivacije, a u nekim slučajevima i do ozbiljnijih psiholoških posledica. Umesto da podstaknu brigu o sebi, aplikacije često stvaraju osećaj neuspeha.
"Ove aplikacije oslanjaju se na algoritme koji ne prepoznaju složenost i neurednost stvarnog života", napisali su autori u časopisu British Journal of Health Psychology.
"Zato pozivamo da se pređe sa takmičarskog, brojčanog pristupa na celovitiji pogled na zdravlje i dobrobit."
Radost pokreta
Doktorka Paulina Bondaronek iz UCL-a ističe:
- U objavama koje smo analizirali videli smo mnogo samoprezira i stida - ljudi su imali utisak da ne rade dovoljno, da nisu dovoljno dobri. Takve emocije ne motivišu, one guše želju da se napreduje. Umesto da stalno merimo uspeh brojevima, trebalo bi da podstičemo unutrašnju motivaciju - zadovoljstvo samim procesom, a ne rezultatom.
Njena koleginica, doktorka Lusi Porter, dodaje da fitnes aplikacije "često ubiju radost pokreta":
- Ako se svaki trening pretvori u obavezu, ako svaka traka na grafikonu postane sudija - gubi se ono najvažnije, osećaj lakoće i zadovoljstva koji nas je prvobitno i pokrenuo.
Zaključak istraživanja je jednostavan, ali važan: biti zdrav ne znači biti savršen.
Fitnes narukvica ne zna kako vam je tog dana, ali vi znate.
I možda je vreme da naučimo da budemo malo blaži prema sebi - jer briga o sebi počinje upravo tu.
