Prema nezvaničnim procenama muškarci, ako se i maše za knjigu, obično se opredeljuju za neki triler iz kuhinje Ju Nesbea ili Haralana Kobena, može da prođe i horor Stivena Kinga, kao i serijali epske fantastike poput "Igre prestola".
Međutim, nešto ozbiljnija literatura u kojoj nema sumnjivih ubistava, krvavih pirova i golih plavuša koje lete na zmajevima, uglavnom se izbegava pod izgovorom: "Nemam vremena za to filozofiranje". Uostalom, lakše je izvrteti novitete na Netflix-u ili HBO-u i tako popuniti slobodno vreme pred spavanje nego se baktati sa knjižurinama koje još pritom pretenduju da nas prosvetle i prodrmaju anestezirani, premoreni mozak, svakodnevno bičovan brdom informacija od kojih većinu nismo ni hteli da imamo.
Predlažemo vam da ipak uložiti dodatni napor i pročitate makar jednu od predloženih knjiga. Pored toga što obrađuju zanimljive i aktuelne teme vezane za moderne muškarce i njihove glavolomke, dve su toliko gabaritne da ćete dok ih čitate moći da istovremeno vežbate bicepse i tricepse. Jak muškarac čita knjige koje su i psihički i fizički teške, tako se pripremajući za suživot sa ženom za koji će mu obe snage i te kako trebati.
Ako vas je ovaj uvod i malo privukao, skrolujte dalje: pokušaćemo da vas ubedimo i nešto opširnije.
"Nismo ovde da bismo se zabavljali" - Nina Like (Geopoetika)
Esencija knjige "Nismo ovde da bismo se zabavljali" norveške autorke Nine Like staje u ovaj citat: "Celog života zanimala ga je samo pisana reč. A sada se čini da će tekst u obliku knjige uskoro biti stvar prošlosti. Možda bi trebalo da piše scenarije za televizijske serije. Ali ljudi sliste čitave sezone serija za jedno veče. I on to radi. Zar treba da se muči sa zapletom, tokom priče i izgradnjom likova samo da bi ljudi za jedno veče progutali njegov rad, podrignuli i zatražili još, pošto su se svi sad pretvorili u hipeaktivnu decu? Ljudi danas znaju sve jedni o drugima. Čovek samo pritisne taster i vidi s kim je neko, da li mu avion kasni, i šta je ručao..."
Kome se dopala švedska serija "Love & Anarchy" mogao bi da uživa u ovoj knjizi koja je duhovita, ali i otrežnjujuća, a njena radnja smeštena je, kao i u pomenutoj seriji, u mimikrični i licemerni svet "kulturnih radnika", tj. pisaca na propadajućem tržištu književnosti, koja je odavno zabasala u konzumeristički pakao, pa su tiraži i medijsko eksploatisanje intime autora/ki postali merilo uspešnosti.
Like prati lik sredovečnog pisca Kurta koji je nakon jedne tržišno veoma uspešne knjige (i pet neuspešnih) završio na literarnoj deponiji, suočen sa egzistencijalnom krizom, ljubavnim brodolomima i pošastima starenja.
Autorka kroz svog junaka opisuje besmisao moderne književnosti, raskrinkava autore popularne autofikcije, ali i ostalih komercijalnih žanrova. Na ironičan način ismeva i moderno društvo zariveno u društvene mreže, tabloide i senzacionalizam svake vrste.
Plastično nam dočarava dvostruke aršine sveta u kojem je najnormalnije da se u dnevnim novinama i na portalima naširoko piše o lepotama analnog odnosa ili hvali izložba umetnice koja publici na uvid pruža svoju golotinju i najdublju intimu ili da se bradati muškarci oblače kao žene i hvale svojom rodnom fluidnošću, ali se ono što se nekad zvalo flertovanjem danas žigoše kao nasilničko ponašanje zbog kojeg loše plasiran kompliment može očas posla postati nalik urlikanju monstruma.
Redak primer objektivnog seciranja današnjice i neočekivan rasplet koji nam može poslužiti kao neka vrsta putkokaza za budućnost - ideja za život u mentalnoj bezbednosti od manijačkog digitalnog fašizma.
"Vukovi šume večnosti" - Karl Uve Knausgor (Booka)
"Vukovi šume večnosti" su ukratko: knjiga koja oduzima mnooogo vremena (skoro 900 stranica) i obuzima te dok je čitaš.
Da ne znaš da je deo serijala "Jutarnja zvezda", mogao bi je čitati kao zasebno delo. Ovako je još interesantnija. Na čudan način povezuje kraj sedamdesetih godina prošlog veka i današnje doba. Zaranja iza Gvozdene zavese, ukršta Černobilj i teorije o tome kako će jednog dana svi koji su umrli vaskrsnuti u svojim telima... Obratite pažnju na Aleksandera Bogdanova, SF pisca koji je verovao da se transfuzijama krvi može produžiti život.
Uglavnom, fascinantno je kako Knausgor može dugo i uspešno pisati o svemu što mu padne napamet, kako nije opterećen žanrovima, a opet ume da vozi slalom kroz njih, kako je uvek nekako isti, a opet različit, nepredvidljiv, neuhvatljiv i gotovo maničan.
Kao i šestotomna "Moja borba", i "Jutarnja zvezda", za sada petotomna, biće pikanterija za sve književne sladokusce, te mnoge apokaliptičare.
Mnogi će i dalje tražiti zamerke njegovom radu, što i nije tako teško, tek nema sumnje da je Knausgor pisac koji na sličan način kao i Uelbek obeležava 21. vek - kao zanimljivi i uznemirujući nagoveštaj literature novog, digitalnog doba nastaloj na lešini tekovina 20. stoleća.
"Čiope" - Fernando Aramburu (Dereta)
Skoro 700 stranica koje vredi pročitati.
Dnevnik Tonija samoubice, profesora filozofije, smehotresan i melanholičan, idealno štivo za muškarce 50+.
Priča o prolaznosti života, traumama iz detinjstva, roditeljstvu u doba decokratije, ljubavi u vremenu narcisoidnosti i egoizma, požudi kao fiziološkoj potrebi, suvišnosti knjiga i znanja, homoseksualnosti, sumanutosti globalne političke scene gde se levica i desnica dinstaju u istom loncu a narod gladuje i jaduje, otupelosti, besmislu, promašenim zicerima, terorizmu & njegovim kolateralnim žrtvama, anonimnim progoniteljima svih vrsta, noćnim morama, modernom dobu koje ne haje za empatiju, dobu koje kao da ne razume ljude, a ni ljudi ne razumeju njega...
Aramburu je preuzeo težak zadatak oslikavanja sveta u haosu i metežu, i odradio ga majstorski, mapirajući gotovo sve skrivene nagazne mine koje vrebaju dok besciljno hodimo ka neminovnom kraju besmislenosti svog postojanja, tražeći, onako naivni, svrhu, cilj ili bar iskreni zagrljaj koji je postao nemoguća misija.
Klasik kao El klasiko.
