Posmatranje zvezda je sjajan hobi za one koji vole prirodu.
A i romantično je.
Međutim, svetlosno zagađenje (ljudske promene prirodnog spoljašnjeg osvetljenja) može da oteža uživanje u toj aktivnosti. Neka mesta se trude da ovaj problem ublaže, a okrug Teton u Vajomingu jedan je od njih.
Organizacija DarkSky International koja se bavi borbom protiv svetlosnog zagađenja i podizanjem svesti o ovom problem, nedavno je proglasila okrug Teton - Međunarodnom zajednicom tamnog neba, čime je postao prvi okrug na svetu sa tom titulom.
Područje obuhvata Nacionalni park Grand Teton, ski-centar Jackson Hole i 40 odsto Nacionalnog parka Jeloustoun. Samo dve nedelje kasnije, aerodrom Jackson Hole (JAC) dobio je Dark Sky sertifikat, postavši prvi aerodrom na svetu sa tim priznanjem.
Aerodrom u totalnom mraku
Prema magazinu Travel + Leisure, mali broj stanovnika i niska svetlosna zagađenost zajednica doprinose zvezdanom nebu okruga Teton. Tome pomaže i činjenica da je veliki deo teritorije zaštićen — osim Jeloustouna i Grand Tetona, tu su i Nacionalno utočište za jelene i delovi nacionalnih šuma.
Aerodrom Jackson Hole je jedini aerodrom u SAD koji se nalazi u nacionalnom parku (Grand Teton), što znači da mora da ispunjava strože ekološke standarde. Osoblje aerodroma je čak prilagodilo izvore svetla u skladu sa DarkSky smernicama.
U stvari, svetlosno zagađenje nije problem samo za posmatrače zvezda. Kako piše National Geographic, ono može da ima i ozbiljne posledice.
Prejako osvetljenje noću može negativno da uticiče na naš cirkadijalni ritam i smanji proizvodnju melatonina.
Naučnici su dokazali i da prekomerna svetlost utiče na ponašanje životinja. Mnogi insekti bivaju privučeni veštačkim izvorima svetlosti i uginu kad im se previše približe; ptice i morske kornjače znaju da se dezorijentišu tokom migracija i izgube pravac, što često dovodi do uginuća. Kada se takvi gubici nagomilaju, može doći do poremećaja u lokalnim lancima ishrane.
S druge strane, čak i ako ne živite u okrugu Teton, možda ste bliže tamnom nebu nego što mislite.
Evo nekoliko saveta astronoma za uspešno posmatranje zvezda.
13 saveta astronoma za posmatranje zvezda
Popnite se što više.
Ako živite u gradu gde svetlosno zagađenje zaklanja pogled, potrudite se da se popnete što više kako vam zgrade ne bi smetale. Izbegavajte ulično osvetljenje - jedno svetlo može da vam naruši adaptaciju očiju na mrak na 20 minuta. LED ulična svetla su posebno loša za posmatranje zvezda.
Koristite crvenu lampu.
Crveno svetlo manje remeti oči nego plavo ili belo. Možete da napravite sopstvenu lampu tako što ćete preko blica telefona staviti crvenu foliju ili papir.
Ne kupujte odmah teleskop.
Početnici se često razočaraju jer teleskopi zahtevaju iskustvo. Najpre naučite da prepoznate planete i sazvežđa golim okom, pa tek onda investirajte.
Počnite s dvogledom.
Dobar je kompromis između oka i teleskopa. Idealan je za posmatranje Meseca i njegovih kratera, a ne mora biti skup.
Birajte pravi trenutak.
Zimske noći su najbolje zbog čistog, suvog vazduha. Idealno je posmatrati kada je Mesec mlad ili u fazi rasta/opadanja, jer tada senke najbolje otkrivaju reljef.
Nabavite mapu zvezda.
Iako postoje aplikacije, papirne mape pomažu da bolje naučite raspored neba.
Koristite dobre aplikacije.
Preporučuju se Stellarium, Starwalk, Google Sky Map i Exoplanet.
Pratite Međunarodnu svemirsku stanicu.
NASA ima sajt koji pokazuje kada ISS prolazi iznad vaše lokacije.
Pratite astronome na mrežama.
Na primer, na mreži X često objavljuju događaje koji se mogu videti golim okom.
Pridružite se lokalnom astronomskom društvu.
Imaćete pristup teleskopima, savetima i često - opservatorijama.
Posmatrajte Mlečni put.
Iz tamnog mesta bez svetala u krugu od 30 km pogledajte uvis oko 23 časa tokom leta.
Naučite razliku između planeta i zvezda.
Zvezde trepere, planete ne. Planete su obično mnogo svetlije od okolnih zvezda.
Koristite oči - i maštu.
Prepoznajte sazvežđa poput Oriona ili Škorpiona i povežite ih sa mitološkim pričama, baš kao što su to radili naši preci.
