Nekada je bilo jednostavno.
Biti buntovnik značilo je pušiti krišom iza škole, piti do zore uz trilere i Stonse, bežati iz svakodnevice u oblake dima, kroz distorzirani rif i rupu na farmerkama. Kožna jakna, pogled koji se ne izvinjava, džep pun praznih kutija i tvrdih reči. Spavaš malo, vičeš mnogo, sumnjaš još više – i svet ti je premali, a duša prevelika.
A danas?
Danas je sistem sve to lepo sredio, sterilizovao, oporezovao i prodao natrag. Dim je oporezovan, alkohol doziran, droga – deo menadžerskog paketa. Sve što je nekada bilo otpor, sada je reklama. Puna cena, PDV uračunat.
Kad ne lajkuješ ni sebe – ali si tu.
Pušenje više nije sloboda, već pakovanje zavisnosti sa printom muškosti.
Alkohol nije više krik duše, već šapat nemoći da se nosiš sa danom.
Droge? Brz način da siđeš sa staze – bez potrebe da shvatiš kuda si krenuo.
Cveće u kosi? Sad dolazi u paketu sa influencer kodom.
Današnji bunt je tih.
Ne nosi transparent, nema logo, ne diže revoluciju – ali je u svakom gestu koji odbija da se uklopi.
Ne viči. Ne beži. Ne klikći. Diši.
Pravi bunt danas je sposobnost da ostaneš skoncentrisan u svetu koji ti sve vreme trubi da obratiš pažnju na – bilo šta drugo.
To je kada sediš u tišini i slušaš. Gledaš nekog u oči. Ne skroluješ, ne bežiš. Tu si. Prisutnost je postala subverzivna.
Ne trčiš za lajkovima, ne meriš se u reakcijama.
Ti si – i to je dovoljno.
I sistem tada paniči – jer ne zna šta da ti proda.
Šetaš umesto da juriš. Čitaš sporo. Ne multitaskuješ. Ne nosiš slušalice da utišaš svet – ti ga želiš da razumeš. I onda ga – odbiješ.
Trezan u svetu bekstva? Gospodine, vi ste buntovnik.
Kad svi žele da se isključe – ti se uključuješ.
Ne bežiš u dim, ne skrivaš se iza stakla čaše. Gledaš pravo. Ne trepćeš.
Tvoj otpor je trezven. Smiren. Lucidan.
Zato je najopasniji.
Ne vičeš. Ne marširaš. Ali ostaješ.
Dosledan. Upakovan u svakodnevicu – ali neuhvatljiv. Dok svet viče, ti ćutiš i pišeš.
Može li se biti buntovnik bez rušenja svega? Ne – ali može bez rušenja sebe.
Sistem zna tvoje slabosti.
Tačno zna koliko možeš da popiješ, da se nadimiš, da potrošiš pre nego što postaneš tiha statistika.
Ali kad odbiješ da učestvuješ – postaješ greška u algoritmu.
Ne može da te pročita. Ne zna šta si. I to ga boli.
Tada ti ostaje:
Bistar um u svetu mutnog.
Sopstveni ritam dok svi jure.
Osećanja do kostiju u društvu koje živi površno.
Nezavisnost koja dolazi iznutra – ne iz bežanja, već iz postojanja.
To je teren današnjeg buntovnika. Bez poza. Bez dekoracije. Samo stvarna prisutnost.
Čitaš? Ne bežiš. Znači, otpor postoji.
Pravi buntovnik ne traži izgovor za haos, već reč koja ga oblikuje.
U rancu današnjeg odmetnika nema pištolja. Ima knjiga.
Kami – jer ponekad moraš da guraš kamen, iako znaš da će pasti.
Baldwin – jer ako ne vidiš sistem, ne znaš protiv čega se buniš.
Clarissa – jer divlje žene ne čekaju dozvolu.
Foster Wallace – jer svest je voda u kojoj plivamo, a ne vidimo je.
Štulić – jer kad znaš da čitaš strofu, sve ti je jasno.
Bunt ne svira iz zvučnika. Bunt svira iz stomaka.
Ne mora to biti punk. Ne mora metal. Može i tišina, ako je puna značenja.
Nick Cave kad duša ne pristaje.
Rage Against The Machine kad treba da znaš da sistem zna da si budan.
PJ Harvey kad ti treba glas koji ne traži dozvolu.
Kralj Čačka kad hoćeš pobunu u sakou i sa cigarom iza uha.
Darkwood Dub kad ti grad steže pluća.
Džoni Keš – jer i bunt ima bore i glas koji stane preko tri države tuge.
Deca, računi, bračna postelja? Može.
Možeš da imaš sve to – i ostaneš svoj.
Možeš da plaćaš rate, kuvaš čorbu, i dalje imaš svetlo koje ne blješti – ali nikad ne gasi.
Jer najopasniji buntovnik je onaj koji ostane.
Koji ne ode na Tibet – već ostane tu. I ne postane ono protiv čega se borio.
Deci ne prenosi strah – već kritičko mišljenje.
U braku ne postaješ senka – već partner sa pulsiranjem.
Nisi ukroćen. Samo si odlučio da budeš celina.
Bunt nije u flaši, ni u dimu, ni u razlupanom amplifikatoru.
Bunt je u doslednosti. U pisanju. U stvaranju. U ljubavi koja ne traži potvrdu. U razumevanju koje ne podleže ničemu.
Nisi manji buntovnik ako kuvaš kafu. Ako si otac. Ako si odgovoran.
Samo si opasniji. Jer više nemaš gde da bežiš. I ne želiš da bežiš.
Ti si tu. Trezan. Trezven. Prisutniji nego ikad.
I sistem ne zna šta da ti radi.
