Beograd je Anu Milojković upoznao u trenutku kada je moda na internetu tek počinjala da dobija ozbiljan zamah. Blog, italijanske kolekcije, sopstvena proizvodnja aksesoara, saradnje, fotografisanje za Playboy… Sve je delovalo kao logičan, ambiciozan uspon mlade žene koja zna šta želi i nema problem da to javno pokaže.
A onda je usledio niz odlazaka.
Italija iz profesionalne strasti, Španija i Dubai iz želje za novim početkom, ali i iz lične potrebe. U međuvremenu – razvod roditelja, gubitak doma, usamljenost, napadi panike i borba koja se ne vidi na fotografijama. Svet luksuza, u kojem je radila, spolja je estetski besprekoran. Iznutra, kaže Ana, traži veliku emocionalnu disciplinu.
Danas, sa četrdeset, Ana ne govori o povratku kao o velikoj promeni. Govori o prihvatanju i oproštaju. O tome kako je moguće biti i ponosna i posramljena istim izborom. I kako je ponekad teže ostati nego otići, ali je još teže vratiti se.
"Godine koje nisi provela u Beogradu"... Zašto su se tvoji odlasci iz Beograda često dešavali i čemu si tada težila?
- Desili su se u mojim dvadesetim godinama iz profesionalnog razloga i iz moje najveće ljubavi – mode, u Italiji. Nakon toga, na jednom uspešnom nivou moje modne karijere, nažalost je usledio neočekivani razvod mojih roditelja. Izgubila sam ljubav i podršku iz zajednice i krov nad glavom.
Godine koje nisam provela u Beogradu bile su težnja ka samostalnosti, koja je bila neophodna, ali i beg od ne tako lepe stvarnosti koja me je zadesila. Nisam to planirala, ali nisam mogla ni da utičem.
Da li se sada osećaš jače nego ikada – ili samo iskrenije nego ikada?
- Ne osećam se jačom, jer moj period emotivnog oporavka još uvek traje. Usamljenost je ostavila svoj trag, pa sam se borila i sa asocijalnošću i napadima panike.
Trenutno je moja snaga u spremnosti, prihvatanju, oproštaju i zahvalnosti. Možda je iskrenost moja najveća jačina.
Srbija te je upoznala kroz blog, modu, Playboy, fotografije. Koliko je ta slika bila "ti", a koliko "projekat"?
- Najdraže od svega mi je moj prvi modni projekat u Srbiji – blog "Moja modna laboratorija", kao i proizvodnja modnog aksesoara i kozmetike u Italiji i Srbiji. Sve nakon toga bio je projekat planiran za buduće uspehe, koji su doneli sa sobom i moju veliku žrtvu – i kao žene i kao socijalnog bića.
U jednom momentu sam to bila prava ja – seksepilna, vredna i posebna. U drugom sam bila samo poznato lice prepušteno šou-biznisu.
Fotografisati se za Playboy magazin nije mala stvar. To je nešto što te obeleži za ceo život. To je bila moja žrtva i moja jačina.
Da li si tada više želela da te vide – ili da budeš voljena?
- U sferi mode želela sam da stvaram i da to bude viđeno. Da proizvodim, oplemenjujem i sebe i svoju kreativnu dušu, ali i druge ljude svojim stvaralaštvom. Tada je i biti viđen za mene bilo sasvim normalno stanje.
Playboy je doneo talas vidljivosti na višem, ali i težem nivou. Tada sam želela da volim, ali nisam bila iskreno voljena. Bila sam devojka za poštovanje i nepoštovanje, za lepotu, požudu i potrebu da se bude u mom društvu.
Kada si prvi put osetila da popularnost i unutrašnji mir ne idu uvek zajedno?
- Fotografisati se za Playboy magazin nije mala stvar. To je nešto što te obeleži za ceo život. To je bila moja žrtva i moja jačina.
Jedno vreme je sve bilo u balansu, dok nisam osetila narušavanje svog bića zbog ljubavnih, prijateljskih i poslovnih odnosa koji se nisu gradili na istinskoj ljubavi i razumevanju, već na koristi.
Postoji li nešto iz tog perioda što danas razumeš drugačije nego tada?
- Naravno. Bila sam previše skromna i previše dostupna za nekoga ko je samostalno gradio karijeru isključivo na osnovu talenta i ko je žrtvovao deo svoje ženske vrednosti zbog fotografisanja za Playboy.
Kada si odlučila da odeš, da li je to bio plan ili impuls?
- Prvo je bio plan, zbog nastavka modne karijere. Kasnije je usledio impuls - preko potreban odlazak i povlačenje zbog psihičkog zdravlja, mira u duši i obnavljanja snage za predstojeće borbe.
Možda je iskrenost danas moja najveća snaga.
U svetu luksuza, gde je sve spolja blistavo, gde se najčešće lomi čovek iznutra?
- Svet luksuza je lep svet. Estetski je privlačan i prijatan za oko. Kao takav, ne mora da ima negativan kontekst.
Negativnu konotaciju dobija kroz ljude koji su ga dosegli, ali nemaju šarma i poštovanja da ga iznesu na pravi način. Tu nastaje najveći lom – u odnosu prema novcu, moći, stvaralaštvu i samoj vrednosti postojanja.
Da li si u Italiji, Španiji i Dubaiju prvi put ostala sama sa sobom – bez publike i lažnih prijatelja?
- Svaki odlazak u drugu zemlju nosi radost, nadu i nove prilike. Ali nosi i moranje. Da moraš da budeš izdržljiv, spreman, da uspeš, da opstaneš.
Navikneš se na lepotu sebe u miru i radu, ali se i slomiš pod nametanjima i prevelikim očekivanjima. Ponekad mi se činilo da mi čak i laž više prija nego susret sa sobom i sopstvenim nametanjima.
Koji je bio najteži trenutak tog puta o kome se uglavnom ne govori?
- Najteži su bili trenuci koje sam prolazila sama. Doživela sam tu samostalnu borbu, koja je preteška, i shvatila da je mnogo lakše u dvoje.
Blagoslov je imati životnog partnera pored sebe. Prijatelji i porodica su moj dar i velika vrednost, ali životni partner je taj koji te oplemenjuje i koga ti oplemenjuješ zauvek.
Da li si ikada morala da biraš između novca i sopstvenog integriteta?
- Jesam. Svaka žena koja ide sama kroz život to mora da prođe. To nosi i vrednosti i mane.
Nisam se dugo zadržavala u tome, jer to nije moja suština ni moje vaspitanje. To je nešto što je nametnuto.
Dok si ti gradila imidž u svetu glamura, tvoj otac je izabrao suprotan put – odlazak u manastir. Da li ste ikada razgovarali o tome šta znači povući se iz sveta?
- Moj otac je moje blago. Ima najbolju dušu na svetu i oseća ljubav na pravi hrišćanski način.
Bilo je teško živeti u dve različite dimenzije. Balansirati koristoljubivost i čistu savest, upoznavati kroz njega molitvu i blagostanje, a susretati se sa nemirom.
Često mu kažem: "Tu gde si ti je najpametnije biti". To je bilo teško shvatiti i prihvatiti, jer mi je kao očinska figura bio potreban u mom svetu. Ali mislim da je svima nama prvenstveno potreban njegov svet da bismo izgradili sopstveni.
Liturgija, molitva, pošten rad i radovanje tuđoj radosti – to su moje najlepše tišine.
Da li te je njegov izbor naterao da preispitaš sopstvene vrednosti?
- I danas to radim. Ponekad preispitujem sebe i pomislim da se nisam dovoljno borila da bih i njemu i sebi obezbedila više i lepše.
Fotografisanje za Playboy suprotno je načelima pobožnosti. To sam sebi oprostila. Naučila sam koliko je vredna ispovest. Šta je sramota, a šta dostojanstvo. Šta je iskušenje, a šta oproštaj i zahvalnost.
Često mi kaže: "Trudi se da se ne gordiš. Trudi se da ne budeš tužna. Trudi se da nikoga ne povrediš i da svakome pomogneš. Raduj se".
Šta za tebe danas znači tišina?
- Liturgija. Molitva. Razumevanje. Podrška. Pomoć. Ljubav prema bližnjem. Stvaralaštvo. Kreativnost. Pošten rad. Radovanje tuđoj radosti. To su moje najlepše tišine. Njih razumem srcem.
Kada se vraćaš Beogradu, imaš li gde i kome da se vratiš?
- Težak je svaki povratak jer moja porodica nije na okupu. Ostali smo bez doma. Moj povratak je više poseta porodici i prijateljima nego povratak samoj sebi. Donosi mi radost, ali i preispitivanja.
Šta danas doneseš sa sobom kada se vratiš, a da ranije nisi imala?
- Mudrost i zrelost.
Danas, sa 40, da li se više plašiš pogrešnih izbora ili propuštenih prilika?
- Propuštenih prilika je bilo. Neke sam svesno propustila, negde sam bila kolateralna šteta.
Sve manje imam pogrešnih izbora. Ne plašim se ni jednog ni drugog, ali bi bilo dobro da budem odgovornija prema svakoj prilici i svakom izboru.
Šta danas nikada više ne bi uradila, čak i da ti plate duplo?
- Ne bih se ponovo fotografisala za Playboy. To je moju žensku vrednost odvelo u dimenziju kojoj nisam pripadala ni kroz vaspitanje ni kroz suštinu.
Ipak, danas osećam i ponos. Ženska lepota na tom nivou jeste retka i posebna.
Ako bi mogla da napišeš pismo sebi sa 20 godina – šta bi toj Ani rekla u jednoj rečenici?
- Nemoj težiti samostalnosti i uspehu po svaku cenu. Teži ljubavi. Izgradi svoju porodicu, jer je to najjača osnova za svaki uspeh i prvenstvena vrednost žene.
A jedna rečenica ispod tvog imena danas?
- "Jer šta će koristiti čoveku ako sav svet dobije, a životu svome naudi?".
