Posle više od 300 godina, Njutnov zakon gravitacije je i dalje je prisutan - u revolucionarnoj destileriji u Kembridžu.
Priča jednog urbanog istraživača ukusa Britanije, koju je preneo BBC, ide ovako:
Jednog toplog zimskog popodneva, vozio sam bicikl niz kamenite ulice u Kembridžu, Engleska, ka stazi duž reke Kam prema selu Grančester. Prolazeći pored drvenih puntia na reci, kroz Grančester livade, okružene tužnimvrbama, pejzaž koji je inspirisao mnoge umetnike, uključujući Pink Floyd, krenuo sam u potragu za pićem koji ima poseban šarm.
Ali umesto toga pronašao sam - džin s gravitacijom.
Vakuum naš nasušni
Unutar zgrade od belih cigli ušao sam u uzvišenu destileriju u Kembridžu, koja nudi degustaciju, kao i mogućnost da se zaviri u radne procese onoga što se zove "najinovativnija destilerija na svetu". Sa čašama, balonastim flašama i belim stolovima, destilerija izgleda više kao hemijska laboratorija, nego tradicionalna destilerija opremljena bakarnim alembik destilatorima.
Nazvana po istoimenom rodnom mestu u Engleskoj, Kembridž destileriju (Cambridge Distillery ) osnovali su Vilijam i Lusi Lou 2012. godine. Od tada, kompanija je izrasla iz najmanje destilerije u Velikoj Britaniji u jednu od najvećih destilerija džina sa vakuumom na svetu.
Za razliku od prosečnog destilera, Vilijam je master vina, prestižna titula koju nosi samo 416 ljudi širom sveta. (On je takođe Ironman triatlonac, ima crni pojas u Kung Fuu, a sada je i glavni destiler i doktorand na Kembridžu).
Inspirisan enologijom i vođen željom da sezonski mirisi i note Grančester livada pronađu svoj put do boce, Vilijam je izvršio svojevrsnu revoluciju u proizvodnji džina koristeći vakuumsku destilaciju, pri čemu svaku komponentu obrađuje pojedinačno, na njenoj optimalnoj temperaturi. To postiže koristeći metodu iz 17. veka britanskog hemmičara Roberta Bojlea, kako bi svaki džin prilagodio i doveo do savršenstva, slično parfimeru ili vrhunskom vinaru – otuda i njegov nadimak "prvi svetski krojač džina na svetu".
A ima i džin od crvenih šumskih mrava
On je takođe razvio i jedinstvenu matricu destilacije koja uzima u obzir devet varijabli (uključujući temperaturu, tajming i pritisak) da prilagodi postupak za svaku bocu, zbog čega destilerija i izgleda kao laboratorija.
- Potreban je neverovatno visok nivo tehnološke intervencije da bi se postigla prirodna i jedinstvena kombinacija ukusa, koja prirodno postoji na livadi - rekao je Vilijam.
Džin od jabuka
Džin od jabuka je inovativna varijanta klasičnog džina, gde se osim tradicionalnih začina, poput kleke, koristi i aroma jabuke. Ima svetliji i voćniji profil ukusa u odnosu na klasični džin, sa primetnim notama svežih ili pečenih jabuka, što ga čini posebno privlačnim za one koji vole mekše i aromatičnije alkoholne ukuse. Može se služiti sa tonikom, sodom ili u koktelima, a često se kombinuje sa začinima poput cimeta ili karanfilića kako bi se istakla voćna nota. Idealan je za ljubitelje eksperimentisanja sa novim ukusima.
Kao takva, destilerija je čuvena po proizvodnji nekih od najjedinstvenijih džinova, uključujući one dobijene od crvenih šumskih mrava sakupljenih u Kentu (domišljato nazvan Anty Gin) u saradnji sa Nordic laboratorijom hrane, kao i džin od citrusa koji ne sadrži citruse u sebi i personalizovani džin za klijente koji žele "miris mokrog psa".
Ovo je, takođe, jedina destilerija u svetu koja pravi džin od aromatizovanih jabuka sa drveta Isaka Njutna.
Napravljeno u ekskluzivnoj saradnji sa Botaničkom baštom Univerziteta u Kemdridžu piće poznato kao i "Kuratorski džin", sadrži retke biljke poput limunske lavande, đumbira, ruzmarina i hrskavih jabuka sa Njutnovog legendarnog drveta. Citrusne, začinske i biljne note spajaju se u cvetnu aromu, prema rečima Vilijama.
- Boraviti u njihovom vrtu bilo je pravo zadovoljstvo - rekla je Lusi. - Bilo je prilično nestašno brati jabuke s tog drveta.
Njutnova jabuka i dalje rađa
Drvo je zapravo potomak (klon, tehnički) Njutnovog drveta u Vulstorp Mansionsu u Linkolnširu, Engleska, Njutnovo rodno mesto i porodični dom gde je navodno izgovorio svoju čuvenu konstataciju o gravitaciji, pored mnogih drugih velikih otkrića.
Čuveni pad jabuke kao inspiracija desio se 1665. ili 1666. godine, dok je Univerzitet u Kembridžu, na kom je bio student matematike (a kasnije i profesor), bio zatvoren usled kuge. (Njegova teorija gravitacije, bez jabuka, objavljena je u njegovom delu "Principia" 1687. godine, i nalazi se u Biblioteci Univerziteta u Kembridžu).
- Poslednje dve godine, Njutnova priča je rezonovala sa mnogo više ljudi - rekla je Ema Mičalak, menadžer operacija u Vulstrope Manoru, koji je jedno od najsvetijih mesta hodočašća za naučnike i fizičare.
Dok originalno drvo magično i dalje postoji i ima plodove posle više od 400 godina – pravi znak izdržljivosti, čak iako je malo iskrivljen i deformisan – njegov mlađi potomak u Kembridžu bio je sravljen sa zemljom tokom oluje Eunice 2022. godine. Srećom, Lou je sakupio dovoljno esencije jabuke da održi proizvodnju dok nove mladice ne dostignu zrelost.
Seme poznatog Njutnovog drveta jabuke rašireno je na šest kontinenata.
- Njutnovo drvo moguće je naći širom sveta, od Amerike do Japana - navodi Mičalak. - Međutim, mnogi od onih van Velike Britanije i Evrope su zapravo potomci potomaka.
Šta sad tu radi Čarls Darvin?
Drvo u Vulstropu cveta od sredine do kraja maja, a jabuke sazrevaju u oktobru. Iako posetiocima nije dozvoljeno da beru plodove, mogu da skupljaju one plodove koji su pali sa drveta. Povremeno ih suvenirnica prodaje za po 50 penija. Ali nemojte se previse radovati.
- Mnogo ljudi ih kupuje želeći da posada svoje Njutnovo drvo - objašnjava Mičalak. - Ali kako funkcioniše oprašivanje, to seme jabuke može biti bilo koja vrsta jabuke koja raste. Ne mora nužno da bude "Cveće Kenta".
Umesto toga, Mičalak preporučuje pravljenje pite sa jabukama koje su inspirisale Njutna.
Kolaboracija Kembridž destilerije sa Botaničkom baštom Univerziteta u Kembridžu nastavlja da bude plodna i inventivna.
- Ne želimo da nadmašimo naš Kuratorski džin, ali imamo i džin inspirisan Čarlsom Darviniom - rekao je Vilijam.
- Ono što mnogi ljudi ne znaju jeste to da postoji tajni nivo ispod Botaničke baste - navodi Vilijam - sakrivajući veoma vredno i važno skladište.
To je Herbarijum Univerziteta u Kembridžu koji sadrži otprilike 1.000 primeraka starih preko 200 godina sa Darvinovog putovanja oko sveta na brodu Beagle između 1831. i 1836. godine.
- Kada je Darvin bio na svom proputovanju sakupljajući, indeksirajući i beležeći (biljne) uzorke koje je nalazio tokom puta, ti uzorci su slati nazad njegovom mentor Džonu Stivensu Henslou u Kembridž i svi su još uvek tamo - rekao je Vilijam.
Džin s evolucijom
Lou je dobio izuzetnu priliku da istraži Herbarijum kroz medijum ukusa i stvori džin koji oživaljava Darvinovo putovanje iz 19. veka – putovanje koje je inspirisalo njegov pogled na evoluciju.
Prvi džin iz trodelne Darvinove serije Americas Herbarium objavljen je novembra 2023. godine, Australasia (decembar 2024. godine) i uslediće Africa (2025).
Lou je zajedno sa profesorom evolucije Botaničke bašte Univerziteta u Kembridžu, Samom Brokingtonom, odabrao list cimeta, barberi (začinjena citrus alternativa), divlju jagodu i baccharis magellanica (andaluzijski grm sa juga Argentine i Čilea sa intenzivno aromatilnim cvetovima, nazvan “Božićni grm”), kako bi predstavljao prvi deo Darvinovog epskog putovanja. Kako je Vilijam objasnio to se sjedinjuje u pun buket ukusa: cvetno, slatko, osvežavajuće i voćno, sa umirujućim nagoveštajem začina.
Posle sat vremena uživanja u mnogim kreacijama Kembridž destilerije, vratio sam se biciklom do svog hotela sa bocom džina koja je visila sa upravljača u braon papirnog kesi.
Oblaci su krenuli da se razilaze, puštajući sitnu kišu koja je ubrzo prerasla u jak pljusak. Vozio sam najbrže što sam mogao, pokušavajući da zaštitim papirnu kesu svojom jaknom. Kada sam konačno stigao do hotela, već potpuno natopljena papirna kesa se pocepala. Zgrabio sam flašu pre nego što je pala na tlo poput jabuke, spasivši je od neminovne sudbine Njutnovog zakona.
Šta je dalje bilo, možete da zamislite i sami.
