Naučnici su shvatili teleportaciju, ali smo i dalje daleko od „Star Trek“ scenarija. Teleportacija je dugo bila tema naučnofantastičnih knjiga i filmova. Ideja da bismo jednog dana mogli da se trenutno premestimo na velike udaljenosti deluje primamljivo. Ko ne bi poželeo da se posle radnog dana jednostavno teleportuje na plažu?
Dana 3. aprila 2026. godine, visoki zvaničnik američke Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama, Greg Filips, podstakao je novu raspravu o teleportaciji kada je izjavio, i to ne kao prvoaprilsku šalu, da se teleportovao u jedan restoran lanca Waffle House, prema pisanju lista The New York Times.
Zaposleni i stalni gosti tog mesta rekli su da ne prepoznaju njegovu fotografiju, ali je Filips tvrdio da se dva puta teleportovao dok je živeo u Džordžiji i da je jednom završio upravo u tom poznatom restoranu koji radi 24 sata dnevno. Takođe je naveo da je u to vreme primao jaku terapiju zbog lečenja raka.
Filips je kasnije pojasnio da termin "teleportacija" nije njegov izbor.
"Reč ‘teleportacija’ nije moja", napisao je na platformi Truth Social. "Upotrebio ju je neko drugi u razgovoru pokušavajući da opiše nešto što nema jednostavno ime. Precizniji biblijski izrazi su ‘prenet’ ili ‘premešten’ - to nisu nove ideje za ljude koji veruju".
Kvantno telekloniranje
Kratak odgovor i dominantni naučni konsenzus glase da trenutno nije moguće teleportovati ljude.
Međutim, sama teleportacija je naučno moguća, ali na izuzetno malom nivou, zahvaljujući otkriću kvantne teleportacije. Ova tehnika omogućava fizičarima da prenesu kvantno stanje jedne čestice na drugu, na drugoj lokaciji. Takođe je omogućila stvaranje više nesavršenih kopija čestica, što je poznato kao "kvantno telekloniranje".
Kvantna teleportacija zasniva se na principu kvantne spregnutosti, koji, vrlo pojednostavljeno, označava dve subatomske čestice koje su neraskidivo povezane, do te mere da dele postojanje. To u suštini znači da posmatranje jedne čestice odmah otkriva informacije o drugoj, čak i ako su razdvojene ogromnim udaljenostima ili milijardama svetlosnih godina.
Albert Ajnštajn je ovaj fenomen nazvao "sablasnim delovanjem na daljinu". Kvantna teleportacija koristi ovu vezu kao neku vrstu kosmičkog mosta koji omogućava da se fizičko stanje jedne čestice prenese na drugu.
Šta je stvarno moguće
Naučnici su prvi put predložili ideju kvantne teleportacije 1993. godine. Godine 1997. ostvarena je prva teleportacija između fotona u Insbruku u Austriji, a 2002. naučnici sa Australijskog nacionalnog univerziteta teleportovali su kvantno stanje laserskog zraka.
Četiri godine kasnije, istraživači sa danskog Instituta Nils Bor uspeli su da pomoću kvantne teleportacije prenesu informaciju unutar laserskog zraka do grupe atoma udaljenih nešto više od 30 centimetara. Godine 2012. naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kine teleportovali su česticu na udaljenost veću od 18 metara, a 2017. kineski sateliti preneli su informacije između svemira i Zemlje na razdaljinama od više stotina kilometara.
Godine 2020. naučnici su otkrili da bi moglo biti moguće teleportovati elektrone, a 2025. su uspešno preneli informacije sa jednog protona na drugi koristeći udaljene izvore svetlosti generisane kvantnim tačkama. Ovi noviji proboji imaju značajne posledice za kvantno računarstvo i komunikacije i otvaraju put ka potpuno bezbednim i privatnim načinima prenosa informacija.
Da li je moguće teleportovati čoveka?
Reprodukovanje jedne čestice i reprodukovanje čitavog čoveka dve su potpuno različite stvari. Pre svega, teleportacija ili kloniranje osobe sastavljene od milijardi i milijardi atoma zahtevala bi nezamislivu količinu energije i kontrole.
Postoje i druge nedoumice koje se tiču teleportacije živih bića i koje otvaraju velika pitanja o tome šta zapravo znači biti živ. Na primer, ako bi sve čestice u vašem telu bile kopirane i ponovo sastavljene na drugom mestu, to bi tehnički moglo značiti da bi vaše telo bilo uništeno, a da bi njegova kopija nastavila da postoji umesto vas.
To otvara čitav niz etičkih i metafizičkih pitanja, uključujući i to da li bi teleportacija čoveka zapravo podrazumevala smrt i naknadno "oživljavanje".
Takođe, ako bi teleportacija bila moguća, logično je pretpostaviti da bi bilo moguće i menjati ili "dizajnirati" kopiju čoveka, možda sa određenim kognitivnim ili fizičkim unapređenjima, što otvara dodatne dileme.
Uz to, ako bi makar jedna čestica završila na pogrešnom mestu, posledice bi mogle biti smrt ili nepovratno oštećenje. U tom smislu, kupovina avionske karte za plažu, ili vožnja do tržnog centra, počinju da zvuče sasvim razumno.
Teleportacija u religiji i medijima
Uprkos svim stvarnim egzistencijalnim pitanjima koja teleportacija otvara, ljudi su oduvek bili fascinirani idejom trenutnog putovanja, a njene varijacije pojavljuju se kroz istoriju religije.
Mnogi drevni indijski tekstovi, poput Veda i Joga sutri, sadrže opise spontanih nestajanja i "prenosa", koji se smatraju siddhijima - sposobnostima stečenim dugotrajnim duhovnim razvojem. Ovaj koncept postoji i u jevrejskim i islamskim tekstovima, a i u Bibliji se mogu pronaći primeri onoga što bismo danas nazvali teleportacijom. Naravno, teleportacija je i nezaobilazan element modernih epskih priča poput "Star Trek", iako čuvena rečenica "beam me up, Scotty" - zapravo nikada nije izgovorena u seriji.
Istina je da je svet čudesno i misteriozno mesto. Ali ponekad postoje i sasvim logična objašnjenja za naizgled neobjašnjive događaje, naročito kada se završavaju u omiljenim, jednostavnim i pomalo haotičnim restoranima za doručak.
U razgovoru za The New York Times, jedan geometar po imenu Ostin Spirs, koji je bio u Waffle Houseu gde je Filips tvrdio da se pojavio, dao je dobro "uzemljen" komentar:
- Mogu da kažem da mi se desilo da se napijem i završim u Waffle Houseu. Ne znam kako sam tamo stigao. Ali bio sam tamo.
