Prema futurologu Tomu Čizrajtu i astrofizičaru dr Alasteru Rejnoldsu, niz tehnoloških iskoraka koji danas deluju kao naučna fantastika mogao bi postati svakodnevica do 2050. godine.
Njihova analiza ukazuje da će tempo inovacija u zdravstvu, energetici, ishrani i digitalnim uređajima značajno unaprediti kvalitet života, uprkos čestim strahovima od preterane automatizacije i veštačke inteligencije.
Zdravstveni sistem bi se, prema predviđanjima, pomerio sa lečenja na prevenciju, uz širu primenu bioštampanih organa koji bi zamenjivali oštećene ili nefunkcionalne delove tela. Ovakva tehnologija obećava duži i zdraviji život, uz znatno bolje terapijske mogućnosti nego danas.
Kako bi mogao da izgleda život sredinom veka?
U oblasti svemirskih tehnologija, očekuje se početak izgradnje prvog svemirskog lifta: ogromne strukture namenjene transportu tereta i putnika u orbitu. Za razliku od raketa, ovaj vid putovanja bio bi tiši, čistiji i održiviji, uz višenedeljno putovanje i jedinstven pogled na Zemlju.
U našim kućama i stanovima, roboti bi postali uobičajeni "cimeri", sposobni da obavljaju kućne poslove poput čišćenja, pranja i iznošenja otpada, ali i da pruže društvo zahvaljujući naprednoj veštačkoj inteligenciji. Istovremeno, ishrana bi se menjala: laboratorijski uzgojeno meso i insekti u prerađenom obliku nudili bi nove, održive izvore proteina.
Jedna od najradikalnijih promena tiče se digitalnih uređaja. Pametni telefoni, kakve danas poznajemo, mogli bi da nestanu, a njihovo mesto bi zauzele pametne naočare i gotovo nevidljivi ekrani integrisani u životni prostor.
Autori projekta "Meet Tomorrow" ističu da je cilj ovih prognoza da podstaknu optimizam i pokažu da tehnološki napredak, kao i ranije, može nadmašiti pesimizam i unaprediti svakodnevni život, prenosi MSN.
