Zamislite da putujete na posao u futurističkoj kapsuli koja juri kroz cev, lebdeći zahvaljujući magnetnim poljima, brzinom od čak 700 km/h. Zvuči kao naučna fantastika, zar ne?
Međutim, holandska kompanija Hardt tvrdi da je ova vizija bliža stvarnosti nego što mislimo. Nedavno su uspešno testirali ovaj revolucionarni način prevoza, čime su napravili značajan korak ka realizaciji hyperloop tehnologije.
Marinus van der Mejs, direktor tehnologije i inženjeringa Hardta, objasnio je da je tim uspeo da postigne ključne elemente sistema: levitaciju vozila, aktiviranje sistema za navođenje i pokretanje pogonskog sistema.
- Nakon toga smo vozilo postavili na startnu poziciju unutar cevi, dugačke oko 20 metara, i lansirali ga brzinom sličnom onoj u metrou, dostižući maksimalnu brzinu od 30 km/h na relaciji od 100 metara. Test je protekao veoma uspešno - dodao je van der Mejs.
Ovaj eksperiment sproveden je u Hardtovom testnom centru u Holandiji, koji se sastoji od 420 metara dugačke cevi, podeljene u 34 segmenta. Kako bi smanjili otpor vazduha i omogućili kapsulama da dostignu ekstremne brzine, koristi se vakuum pumpa koja usisava vazduh iz cevi. Iako je testna brzina bila relativno skromna zbog ograničenog prostora, cilj kompanije je da u budućnosti postigne brzine od čak 700 km/h.
Ideja hyperloopa potiče od Ilona Maska, koji je pre više od decenije predložio ovaj koncept kao način da se putnici prevezu između Los Anđelesa i San Franciska (udaljenost od oko 645 km) za samo 30 minuta. Od tada, brojni timovi širom sveta rade na razvoju ove tehnologije, ali komercijalno održiv sistem još uvek nije dostupan.
Hyperloop bi mogao biti revolucionarno rešenje za brzi i efikasan prevoz, posebno na relacijama gde su avioni, vozovi ili kamioni manje praktični. Na primer, putovanje između Pariza i Amsterdama, koje obično traje 5-6 sati automobilom, moglo bi se skratiti na samo nekoliko desetina minuta. Međutim, ostvarivanje ovog sna zahteva ogromna ulaganja u infrastrukturu, kao i saradnju između tehnoloških, političkih i privatnih sektora.
Roel van de Pas, komercijalni direktor Hardta, istakao je da je najveći izazov u ovom trenutku usklađivanje svih komponenti sistema.
- Levitacija, pogon, navođenje – sve te funkcije moraju besprekorno da funkcionišu zajedno. To je ono na čemu sada radimo - rekao je van de Pas.
Iako je tehnologija na dobrom putu, prelazak iz faze testiranja u komercijalnu primenu predstavlja kompleksan i dugotrajan proces. Hardt i drugi pioniri hyperloop-a veruju da će ovaj sistem prevoza jednog dana promeniti način na koji putujemo, ali za sada moramo biti strpljivi dok se ova ambiciozna vizija polako pretvara u stvarnost.
Hyperloop će, kažu, biti spreman do 2030. godine.
