Oni malo stariji još pamte skrivene šumarke Beograda – skloništa od gradske buke i saobraćaja. Tu su uživali u porodičnim izletima, treninizima, šetnji kućnih ljubimaca...
Nekada su Karaburma i Novi Beograd bili pluća grada, a sada su gotovo centar prestonice, u kojima štrče visoke zgrade, a asfalta je sve više. Pa čak i na Banovom brdu, najzelenijem delu grada, pažnju će vam privući luksuzni kompleksi, zgrade nove gradnje, molovi...
Pa gde će sada svi oni skriveni ljubavnici da potraže mirno utočište kada se Beograd sve više gradi? Bez prestanka niču nove zgrade i kule, ali ne i parkovi, aleje, široki drvoredi…
Jasno je da je urbanizacija dovela je do širenja gradova, velike prenaseljenosti, a samim tim i do sve veće izgrađenosti, što i nije loše za one koji žele da žive i rade u velikim gradovima. Međutim, gubitak zelenih površina usled zauzetosti betonom je veliki problem. To utiče na narušavanje socijalnog, ekološkog, ekonomskog, estetskog, kulturnog, psihološkog i najbitnije zdravstvenog aspekta.
Pravo svakog čoveka jeste da živi u zdravom okruženju, a da li bi one preostale zelene površine mogle da budu dovoljne za sve Beograđane željne čistog vazduha i pogleda u prirodu koja smiruje? I čega će naša deca da se sećaju? U odnosu na druženje iz lokalnog parkića, odlazak u molove i igraonice i nije neki doživljaj za pamćenje, zar ne?
Rešenje možda postoji, samo nam je potrebno malo kreativnosti i mašte da sive površine pretvorimo u zelene. Zamislite da svi krovovi Beograda odjednom postanu zelene oaze.
Šta su krovni vrtovi?
Krovni vrtovi spadaju u kategoriju specifičnog zelenila i njihovo formiranje ima za cilj da se u što većoj meri ozelene urbana područja. Prema D.B Rowe (2011), jedan su od načina da se delimično zameni vegetacija uništena tokom izgradnje objekata. Pored toga oni predstavljaju i prijatno okruženje za boravak u zelenim površinama, prostor za odmor i rekreaciju, druženje, obrazovanje i edukaciju.
Tipovi krovnih vrtova
Prema nosivosti krovne konstrukcije, težini vrta, načinu korišćenja i održavanja krovni vrtovi mogu se podeliti na intenzivne, ekstenzivne i poluintenzivne.
Intenzivni krovni vrtovi formiraju se na krovnim površinama koje mogu podneti veliki teret, a ograničenja u pogledu korišćenja biljnog materijala nema. Ovi vrtovi ispunjavaju sve funkcije zelenih površina u kojima se mogu formirati i vodene površine, sportski tereni itd.
To znači da oni u potpunosti mogu zameniti park ili neku drugu zelenu površinu. Odličan primer jednog takvog krovnog vrta jeste TC Stadion na čijem se krovu nalazi fudbalski teren.
Ekstenzivni krovni vrtovi nisu namenjeni korisnicima i u pogledu sadnog materijala ograničeni su na korišćenje zeljastih biljaka kao što su različite vrste trava i pokrivača tla. Razlog tome je mala nosivost krova, kao i nagib. Iako ljudi ne mogu da ih koriste, ovaj tip krovnog vrta donosi velike benefite sa zdravstvenog aspekta. Zahvaljujući njima može se smanjiti zagađenje i količina teških metala u vazduhu.
Poluintenzivni krovni vrtovi predstavljaju kombinaciju prva dva tipa, namenjeni su korisnicima, ali sa ograničenjima u smislu korišćenja, dubine supstrata i izbora biljnog materijala.
Tehnologija izvođenja vrtova se razlikuje u odnosu na tip vrta pri čemu je način formiranja intenzivnih najzahtevniji, najsloženiji i najskuplji.
Za projektovanje krovnog vrta potrebna je posebna mehanizacija zbog rada na visini, samim tim više novčanih sredstava, ali je sve to mala cena za benefite koje oni pružaju čoveku.
Kakve bi koristi Beograd imao od krovnih vrtova?
Pored toga što oplemenjuju prostor, koristi krovnih vrtova su mnogobrojni: utiču na mikroklimu, umanjuju efekat staklene bašte, regulišu oticanje atmosferkih voda, smanjuju aerozagađenje.
Tako bi se uz pomoć zelenih površina na beogradskim krovovima sigurno smanjilo zagađenje vazduha, štetne materije, letnje vrućine i nivo buke. Ekološka funkcija zasniva se na unapređenju termoregulacijskih osobina objekta, te se na taj način dolazi do ušteda za klimatizaciju objekta. Pored toga krovni vrtovi smanjuju količinu UV zračenja.
Beograd bi izgledao lepše kada bi bio više zelen. Estetska funkcija krovnih vrtova ogleda se u povećanju estetskih vrednosti samog objekta sa vrtom, kao i ulice u kojoj se takav objekat nalazi. Tako se dobija upotpunjena i lepša slika grada.
Još kaskamo za Evropom
- Što se tiče ozelenjavanja, kaskamo za svetom, kao i u rešenjima koja se pojavljuju na polju pejzažne arhitekture. Dobar primer su zeleni krvovi u Štutgardu. Provereno znamo da je na teritoriji ove opštine 95 odsto ravnih krovova ozelenjeno. Uglavnom su ekstenzivnog tipa, završavaju se sedumima i čuvarkućama na vrhu što jeste malo prilagođenije za mikroklimat kontinentalne Evrope - kaže za Life Code Nikola Petrović iz Green Decora.
Činjenica da su krovni vrtovi kod nas tek sad u razvoju pokazuje koji je nivo pejzažne arhitekture i brige o zelenim površinama u Srbiji, dodao je.
- Prethodnih nekoliko godina rapidno povećanje zelenih površina na krovovima u Beogradu pokazuje potencijal i koliko na tome može da se radi, kao i da svest ljudi ka značaju zelenih površina može da bude povećana - rekao je on.
Zahvaljući krovnim vrtovima Beograd bi mogao da ima i novčanu korist. Njihova ekonomska funkcija ogleda se u povećanju tržišne vrednosti nekretnine na kojoj se vrt nalazi. Tu se javljaju još i ekonomska dobit u smislu produžavanja trajanja veka krova, otvaranja novih radnih mesta za čuvare i redare vrta.
U zavisnosti od tipa krovni vrtovi bi mogli da budu mesto druženja, odmora i rekreacije Beograđana. U tome se ogleda njihova socijalna i psihološka funkcija. Zeleni krovovi poslovnih objekata su idealno mesto za pauze u toku radnog vremena i odličan način za povećanje produktivnosti zaposlehih.
U urbanom okruženju u kom je evidentan nedostatak zelenih površina na čoveka u psihološkom smislu pozitivno utiče i samo posmatranje zelenila na krovu, pa makar to bio i ekstenzivni krov.
Kada uzmemo u obzir sve koristi krovnih vrtova, a i činjenicu koliko se Beograd poslednjih godina gradi nema sumnje da bi ovaj vid zelene gradnje mogao da bude idealno rešenje za nedostatak zelenih površina.
Predviđa se da će do 2050. godine na Zemlji živeti 9 milijardi ljudi od čega će trećina da zauzme urbane sredine. Krovni vrtovi bi trebalo da budu tema koja bi se morala ozbiljno sagledati u rešavanju problema urbanizacije u budućnosti (Cook-Patton & Bauerle, 2012).
Benefiti su više nego jasni
Da li je zelena gradnja rešenje za nedostatak zelenih površina u Beogradu objasnio nam je diplomirani inženjer pejzažne arhitekture Nikola Petrović zaposlen u Green Decoru.
- Firma u kojoj radim postoji od 2001. godine, a osnovna delatnost joj je pejzažna arhitektura i hortikultura, a samim tim i ozelenjavanje i uređenje zelenih površina u javnim gradskim sredinama. Od 2012. godine počeli smo da se bavimo zelenom infrastrukturom u koju spadaju zeleni krovovi i zelene fasade. Te godine je izveden prvi zeleni krov u privatnom vlasništvu u Knez Mihajlovoj ulici u Vuka Karadžića. On je poluintenzivnog tipa, završava se travnjakom i ima sistem za navodnjavanje. Predstavlja sam početak bavljenja zelenim krovovima u Srbiji, iako su se u svetu već uveliko bavili ovim vidom ozelenjavanja - ispričao nam je Nikola.
Zeleni krovovi mogu da nadomeste izgubljene zelene površine, ali... Prema rečima pejzašiste, evidentan je manjak zelenih površina, ne samo na teritoriji Beograda, nego i na više urbanih mesta u Srbiji.
- Što se tiče samih zelenih krovova njihovi benefiti su već prilično jasni. Zeleni krov donosi deo zelene površine na objektu, a sa druge strane štedi enegiju, u smislu dogrevanja i rashlađivanja objekta - rekao je on i dodao:
- Zeleni krovovi jesu dobra alternativa zelenim površinama u parteru, ali uvek ćemo biti pobornici pravog mesta za biljke koje odgovara njihovim pravim staništima, tj. dubini i nutrijentima koji se nalaze u tlu, kao i prostora koji biljke zaista treba da imaju.
Prema njegovim rečima, na zelenim krovima biljke ipak žive u ograničenim uslovima sredine, ograničene su dubinom žardinjere ili kapacitetom akumulacionih delova, sistemom za zalivanje što spada u deo gde čovek stravara uslove da bi one opstale.
- Sa druge strane, što se tiče nekih izvedenih krovova izdvojio bih jedan od šest i po hiljada kvadrata na Košutnjaku, na kome smo uslikali pčelice i ptičice koje dolaze gore. Zapravo je pravi benefit to što se podstiče biodiverzitet, odnosno na njima se stvara novo stanište za insekte i druge životinje i postiče ih da koriste prostor u urbanom jezgru - rekao je on.
Trend novogradnje
- Što se tiče samih zelenih krovova na nivou Beograda nedostaje ih poprilično, ali trend nove gradnje ne samo stambenih nego i poslovnih zgrada vodi ka tome da se ostavlja određeni deo na nekoj od krovnih etaža, čak i spratova, gde pre svega korisnici, ako je poslovni prostor onda zaposleni, imaju neke delove prirode koje koriste za pauze ili aktivnosti. Čak je bilo i nekoliko slučajeva da se potencira na sadnji začinskih biljaka ili paradajza i drugih povrtarskih kultura koje takođe mogu da se gaje na zelenim krovovima. Osnovna ideja zapravo je bila da se te vrste uzgajaju i koriste za ishranu – rekao je on i dodao:
- Takođe, trend nove gradnje je da se garaže smeštaju podzemno na minus jedan, minus dva nivoe, to poprilično ostavlja prostor za zelene krovove, odnosno vraćanje te narušene prirode, jer zgrade uglavnom niču na mestima koje su ili zelene ili zapuštene površine. Na taj način vrati se deo platoa prirodi tako što se zidaju žardinjere koje su u nivou partera, a zapravo imaju sve funkcionalnosti na zelenom krovu od drenažnih elemenata, akumulacionih do samog supstrata i biljaka koje moraju doći u supstrat.
Nešto novo u Srbiji: Tri u jedan – uradi sam kasetni krovni vrtovi
Svi oni koji osećaju nedostatak zelenih površina u svom okruženju imaju opciju da sami ozelene svoje krovove ili balkone. I nije teško, objasnio nam je stručnjak za krovne vtrove.
- Kasetni zeleni krovovi su tip ekstenzivnog zelenog krova koji je čak dostupan u varijanti uradi sam. Znači, ako neko ima terasu ili ravan krov u površini do 40 kvadrata on može sam da sastavi svoj krovni vrt od seduma i moći će sam da pravi razliku kakav je utrošak energije sa ili bez biljaka na objektu. Sastoji se od kaseta od reciklirane plastike i sadrži sve funkcije koje jedan zeleni krov treba da ima, od drenažno akumulacionih delova u koji je pretvorena ta kaseta. Višak vode se odliva preko drenažnih delova i odlazi u kišnu kanalizaciju, dok se voda koja je potrebna zadržava u određenom delu te kasete. Ispunjena je specijalizovanim supstratom za zelene krovove u kojima je vulkanski kamen, crni i beli treset, drobljena opeka i mineralna prihrana. To je jedan kompletan proizvod koji mi zovemo tri u jedan jer ima drenažu, supstrat i biljku u sebi, a nalazi se u kaseti koja je težine od 5 do 5 i po kilograma i 6 takvih kaseta su jedan metar kvadratni koje može ugraditi bilo ko na svom krovu - rekao je on.
Prema Nikolinim rečima, ono što je njihova prednost u odnosu na konvencionalne zelene krovove jeste to što njihova težina ispadne nekih 30, a u zasićenom stanju do 40 kilograma, što daje mogućnost da se postavlja na bilo kojoj krovnoj konstrukciji, pa čak i na metalnoj.
