Decenijama nam pričaju priče o Kineskom zidu koji je vidljiv s Meseca. Ali dok se to drevno čudo stapa s planinama, svetlucavo "more plastike" u Španiji privuklo je pažnju astronauta u orbiti.
Ako želite da pronađete jedan od najupečatljivijih pejzaža koje je izgradio čovek, vidljiv iz svemira - pogledajte prema južnoj obali Španije. U provinciji Almeria, desetine hiljada hektara staklenika - poznatih kao Los Invernaderos de Almería - stvaraju spektakularan prizor.
Španski astronaut Pedro Duque opisao je ove staklenike kao "nepogrešivo vidljive iz orbite". Sa svoje, jako visoke tačke gledišta, na misijama i u kasnijim komentarima, rekao je da se ogromno prostranstvo belih plastičnih krovova pojavljuje kao svetla "bela mrlja" koja se jasno ističe naspram tamnijeg mediteranskog terena ispod.
A zašto se Almería tako jasno ističe?
Vidljivost iz orbite zavisi od kombinacije razmera, kontrasta i refleksivnosti.
Refleksija: bela polietilenska plastika koja se koristi u Almeriji ima visok albedo, što znači da reflektuje veliki procenat dolazne sunčeve svetlosti natrag u svemir.
Kontrast: za razliku od zemljanih tonova Kineskog zida, bela boja staklenika stvara oštru geometrijsku ivicu naspram zelenih i smeđih tonova andaluzijskih brda.
Razmere: ovo područje sadrži jednu od najvećih koncentracija staklenika na svetu, pokrivajući do više od 40.000 hektara i proizvodeći milione tona voća i povrća svake godine.
Posledice
Ovo "ekonomsko čudo" pomaže u prehrani većeg dela Evrope, ali vidljivost iz svemira ima posledice na kopnu. Intenzitet poljoprivrede vrši pritisak na lokalne podzemne vode i generiše velike količine plastičnog otpada, što izaziva zabrinutost među istraživačima i ekološkim grupama.
Neke studije sugerišu da bela plastika reflektuje toliko sunčeve svetlosti da je doprinela lokalizovanom efektu hlađenja - retkom slučaju gde su površinske temperature u ovoj specifičnoj regiji neznatno pale poslednjih decenija, čak i dok se veći deo ostatka južne Španije zagrejao.
I eto paradoksa našeg vremena: ono što smo nekada sanjali da bude vidljivo iz svemira – podvig, civilizacijsko čudo, simbol trajnosti – danas je plastika. Bela mrlja koja hrani milione, ali i podseća koliko je naša moć uvek dvosekli mač.
Los Invernaderos de Almería nisu ni heroji ni negativci. Oni su samo – naše ogledalo. Pokazuju koliko daleko možemo da odemo kada želimo da proizvedemo više, brže, efikasnije. I koliko brzo cena tog napretka počne da se računa – u vodi, otpadu, tišini prirode.
Možda prava poruka ove priče nije u tome šta se vidi iz orbite, već šta mi biramo da vidimo sa zemlje. Jer svaka "bela mrlja" na planeti počinje kao mala odluka da nešto izgradimo – bez pitanja koliko to zaista košta.
