U jednom od svojih malobrojnih intervjua, legendarni "čuvar beogradske duše" Duško Radović rekao je da je prava mudrost ne shvatati ništa ozbiljno, ali i da on baš i nije toliko mudar, te neke stvari shvata ozbiljnije nego što to zaslužuju.
Apsurdi su bili njegova omiljena tema a jedna malo poznata priča je apsolutna “kraljica” među njegovim delima. Manje od minuta vam treba da je pročitate.
A šta ćete posle s njom…
JOJA
Joju su pregazila mrtvačka kola kad je imao četiri godine i ćale je odmah digao ruke od njega.
Majku mu je raščerečila mečka i tako je Joja ostao bez majke a ćale bez mečke jer je nezgodno udario čunkom a onda sekirom i to joj je bilo dosta.
Jednom je ćale stavio sekiru u futrolu od violine i tu je futrolu Joja nosio do Čukarice i to Joja ne može da zaboravi, jer su na Mostaru jeli sladoled.
Ćale je hteo da ucmeka svog ćaleta ali kad su sa futrolom stigli na Čukaricu ćale je već bio pokriven ponjavom u travi mrtav.
Joja se vraćao sa futrolom i drhtao od straha misleći da će i on jednom morati da ucmeka svog ćaleta i da će njegov ćale ležati pod ponjavom mrtav.
Međutim Joja je naučio lepo da svira i otišao je u Paraćin i tamo je živeo dok je živeo jer ga je jedan šuster ubo šilom pod oko što Joji ne bi smetalo da nije umro.
"Joja" je Radovićeva brutalno nežna lekcija da se apsurd ne rešava objašnjavenjem, već prihvatanjem – jer život nema dramaturgiju koju očekujemo, niti pravdu koju zaslužujemo.
Ostaje nam samo da ga odigramo dostojanstveno, sa malo ironije i bez iluzije da će kraj imati smisla.
