Beograd je od početka godine opsednut fenomenom Banksy.
Malo je ko verovao da će izložba izložba umetničkih radova jednog od najuticajnijih, ali i najtajanstvenijih street art umetnika današnjice u tek otvorenoj beogradskoj Pop Up galeriji izazvati takvu euforiju.
Na izložbi koja će biti otvorena do 6. aprila, posetioci imaju priliku da pogledaju više od 100 umetničkih dela misterioznog lika iz Bristola, kao i radove umetnika koji su uticali na njega ili su sarađivali sa njim na različitim projektima.
E sad, usred tog hajpa, šta mi zapravo znamo o tom Benksiju? Prekopali smo malo internet i društvene mreže, raspitali se kod domaćih umetnika, konsultovali sa drugarima iz Londona i saznali svašta nešto zanimljivo.
Buntovnik iz Bristola
Mnogi veruju da je ime Banksy izvedeno iz njegovog pravog imena, za koje se spekuliše da je - Robert Banks. Međutim, ovo nikada nije zvanično potvrđeno.
Pre nego što je postao poznat po svojim šablonima, Banksy je bio deo bristolske andergraund umetničke scene, gde je eksperimentisao sa različitim stilovima grafita. Karijeru je započeo kao crtač grafita u Bristolu tokom 1990-ih, koristeći se stenciling tehnikom, što je omogućilo brzo izvođenje radova.
Njegova umetnost često nosi satirične poruke i kritiku društva, politike i potrošačkog načina života, što je sjajno validirano u umetničkim krugovima. Poznat je po tome što je u nekoliko navrata kritikovao umetničke galerije i aukcijske kuće, smatrajući ih komercijalnim institucijama koje iskorišćavaju umetnost.
Banksyjev identitet je i dalje misterija, uprkos brojnim pokušajima da se otkrije. On održava anonimnost "kako bi izbegao pravne posledice i zadržao fokus na svojoj umetnosti". Iako je njegovo ime postalo brend, Banksy nije registrovao prava na svoje najpoznatije radove kako bi izbegao komercijalizaciju svoje umetnosti.
Iako je poznat po svojim antiratnim i antikapitalističkim porukama, Banksy je takođe podržavao različite društvene pokrete, uključujući proteste protiv klimatskih promena i prava izbeglica.
Očigledno nije fan Oasisa
Banksy je dizajnirao omot albuma grupe Blur "Think Tank".
Pored ulične umetnosti, Banksy je režirao dokumentarni film "Izlaz kroz prodavnicu poklona" (Exit Through the Gift Shop), koji je nominovan za Oskara. Poznat je po postavljanju svojih dela na neočekivanim mestima, uključujući muzeje i galerije, često bez dozvole.
Banksy je stvarao umetnost u ratnim zonama, uključujući Pojas Gaze i Ukrajinu, kako bi skrenuo pažnju na sukobe i patnju civila. 2017. godine otvorio je hotel "The Walled Off Hotel" u Betlehemu, koji se nalazi u blizini zida koji razdvaja Izrael i Palestinu. Hotel je ispunjen njegovim umetničkim delima i služi kao mesto za promociju mira. Deo svojih prihoda donira humanitarnim organizacijama, uključujući pomoć izbeglicama.
Slučaj devojčice sa balonom
Njegov možda najkontroverzniji rad je "Devojčica s balonom", posebno posle događaja na aukciji 5. oktobra 2018. godine, kada je odmah posle prodaje, automatski uništen uporabom skrivenog shreddera (automatizovani uređaj za uništavanje dokumenata), što je izazvalo veliko uzbuđenje i šok u umetničkom svetu. Jer, rad je prodat na aukciji u Sotheby’s u Londonu za oko - 1,4 miliona funti.
Naime, pošto je umetničko delo prodato, iznenada se aktivirao mehanizam koji je bio skriven u okviru slike, a slika je počela da se uništava korišćenjem shreddera ugrađenog u okvir. Delo je tako postalo delimično uništeno, a naziv "Devojčica s balonom" je potom postao "Devojčica s balonom, delimično uništena". Ovaj čin izazvao je veliku pažnju medija i umetničkog sveta, a Banksy je time, navodno, želeo da izrazi svoj protest protiv komercijalizacije umetnosti.
U trenutku kada je delo uništeno, vrednost umetničkog dela je zapravo dodatno porasla zbog njegovog kontroverznog karaktera, a to je dovelo do spekulacija o vrednosti njegovih budućih radova i umetničkog tržišta u celini.
Najkontroverznija dela (pored devojčice)
Dismaland: Banksy je kreirao "Dismaland", veliku grupnu izložbu koja je parodirala Diznilend. Ovaj projekat je bio namenjen odraslim i predstavljao je njihove strahove, što ga je činilo neprimerenim za decu.
Slave Labour: Mural "Slave Labour" prikazuje dete koje šije zastave Ujedinjenog Kraljevstva, kritikujući time loše uslove rada u industriji masovne proizvodnje. Delo je nastalo tokom proslave Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, što je dodatno povećalo kontroverze.
Cardinal Sin: Ova skulptura je kritika Katoličke crkve zbog skandala sa seksualnim zlostavljanjem dece 2011. godine. Banksy je izmenio bistu kardinala tako što je dodao telefonsku govornicu umesto lica.
Exit Through the Gift Shop: Banksyjev dokumentarni film je izazvao kontroverze zbog svoje neobične strukture i načina na koji je predstavljen glavni junak, Tjeri Geta, koji od filmaša postaje umetnik.
New York Residency: Tokom svog boravka u Njujorku 2013. godine, Banksy je svakodnevno stvarao nove ulične umetničke instalacije, što je izazvalo veliku pažnju i rasprave o prirodi i svrsi ulične umetnosti.
Museum Stunts: Banksy je tajno postavljao svoje izmenjene verzije klasičnih slika u poznatim muzejima, kao što su MoMA u Njujorku i Luvr u Parizu, bez odobrenja kuratora.
Palestine Wall Art: Banksy je stvorio niz dela na zidu koji razdvaja Izrael i Palestinu, što je izazvalo polarizirane reakcije. Takođe je otvorio "Walled Off Hotel" u Betlehemu, koji nudi "najgori pogled na svetu".
Legal and Ownership Issues: Mnoga Banksyjeva dela su skinuta sa zidova na kojima su bila naslikana i prodavana na aukcijama, što je izazvalo rasprave o legalnosti i etici ovakvih postupaka.
