U Kulturnom centru Srbije u Parizu,bila je otvorena izložba umetničkih dela Milića od Mačve pod nazivom "Nebeski Milić – povratak u Pariz".
Otvaranju su prisustvovali brojni pripadnici naše dijaspore u Francuskoj, ali i oni kojima nije bilo teško da, iz velikog poštovanja prema ovom slikarskom velikanu, doputuju iz njegove rodne Srbije, u čast Nebeskom Miliću i njegovom slikarskom geniju.
Izložbu je organizovao Dom Jevreme Grujića, koji je 2024. godine dostojno obeležio važan jubilej, 90 godina od rođenja Milića Stankovića, slikara koji je "ušao" u svaku srpsku kuću, i koji je svojim bogatim opusom, talentom i ličnom harizmom, obeležio drugu polovinu 20 veka.
Čini se da nema čoveka koji neće znati odgovor na pitanje "Ko je bio Milić od Mačve?" Odgovor na ovo pitanje bi i sam Milić, otac četiri kćeri, dao u jednom dahu, bez razmišljanja, rekavši – slikar. Još kao mali dao je sebi tu slikarsku zakletvu "biću slikar i od slikarstva ću samo živeti".
Veliki su to i hrabri snovi bili u glavi jednog dečaka iz seljačke porodice, od oca Radovana i majke Desanke, rođenog u selu Belotić, u Mačvi, pokraj Šapca. Skupa je bila i cena koju je ovaj sanjar platio kako bi se bavio onim što je najviše voleo – da sanja i slika svoje snove. Teško je bilo podnositi nezadovoljstvo i razočaranje kada je otac Radovan, koji je ratovao šest godina u dva rata, saznao da Milić, dika i uzdanica porodice, neće biti inženjer već slikar. Nekoliko godina potrajalo je ćutanje između oca i sina ali je ljubav prema umetnosti savladala sve prepreke.
Teško je izdvojiti najlepše Milićeve slike, jer ih je stvorio mnogo i tako postao jedan od naplodnijih umetnika svoje generacije, istaknuti član umetničke grupe Mediala (uz velikane kao što su Leonid Šejka, Olja Ivanjicki, Dado Đurić, Ljuba Popović i drugi), ali svakako su najnadahnutije one na kojima je naslikao članove svoje porodice – oca, majku Desanku, kćeri, žene koje je voleo. Upravo izložba priređena u Kulturnom centru Srbije u Parizu, na kojoj je prikazano 30 radova, sadrži i takve motive. Ali, ono što je autorke izložbe Branku Conić i Andreu Milojević najviše opredelilo u odabiru slika, su motivi Pariza i Francuske, koju je veoma voleo i kojoj se često i vraćao.
Bogat je opus Milića od Mačve nastao tokom njegovih boravaka na francuskom govornom području, pa ćete osim Bulonjske šume, kojom je šetao sa tadašnjom suprugom Bebom, videti i Palatu Šajo, Dom invalida, Sakr Ker, P'ti Sablon, ali i slike koje je mladi Milić video u snovima kada je dolazio u Grad Svetlosti, u prestonicu umetnosti – Pariz, po uzoru na koji su nastala remek- dela Evropa u mome srcu, Pariz u Mačvi i Mačvani u Parizu.
U ovom gradu, Milić od Mačve je živeo sredinom sedme decenije prošlog veka i čak četiri puta izlagao svoja dela, prvi put 1969. u Galerie Kieffeur, potom 1974. u Galerie 22, 1975. u Galerie Morantin Nouvion, a onda u proleće 1981. u tadašnjem Centre Culturel de Yougoslavie, sada Kulturnom centru Srbije, u koji se vratio posle 44 godine.
Milić od Mačve nikoga ne ostavlja ravnodušnim, to je činjenica. Neki mu se dive kao najvećem slikaru koga smo imali, a ima i drugačijih razmišljanja. Jedno je sigurno, ne postoji slikar sa ovih naših prostora tako bogate poetike, mašte i lucidnosti. O sebi i svom odrastanju i umetničkom razvoju govori kroz dela Moje detinjstvo i moje igračke, Posmatrač iz Bentske bare, Troludak Milić ili ne gomnavite me - ja to samo jedem hleb, a o tome koliko je bio svestan svog slikarskog dara, može se reći i genijalnosti, najviše komunicira sa poklonicima svoje umetnosti kroz dela Srpski Barbarogenije smišlja novo eksplozivno punjenje i Srpski Barbarogenije II (u slavu slikara Milana Popovića).
Posmatrajući ova dva fantastična umetnička rada, dugo zagledani u njih, zapitate se da li će se ovakav umetnik ikada više roditi. Mnogi istaknuti slikari i intelektualci govorili su o Miliću u godinama posle njegove prerane smrti, poput njegovog kuma Đorđa Kadijevića, Nikole Kusovca i mnogih drugih koji su ga poznavali. Autoru ovog teksta posebno se dopala misao koju je Momo Kapor izgovorio na otvaranju Milićeve izložbe u hotelu "Mona" na Zlatiboru (planini koju je takođe veoma voleo), a parafrazirana ona bi glasila ovako: "Kada bi Srbi nekim čudom nestali sa lica zemlje, po Milićevim slikama mogli bismo ih ponovo napraviti". Da li je veliki slikar i hroničar vremena Momo Kapor, izgovorivši ovu misao, možda pomislio na delo "Oj, Srbijo", takođe izloženo u Parizu, nikada nećemo saznati.
Veliki slikar i genije, kako je lepo objasnila na otvaranju izložbe u Kulturnom centru Srbije u Parizu, njegova kći Teodora, često se divio umetničkom daru i talentu, on ga je inspirisao i punio ushićenjem. Koliko god, kao i većina umetnika, bivao možda i sujetan, umeo je da "skine kapu" pred slikarskim talentom. Tako je nastala jedna od možda najboljih slika Milića od Mačve, Posveta prahu Leonida Šejke, kao zapis u vremenu o čoveku koji je bio samo srce umetničke grupe Mediala, njen glas i suština, koji je u svom kratkom životu ostavio vredan umetnički opus, i zaslužio da ga, i Milić od Mačve, za sva vremena, ovim sjajnim radom pretoči u večnost.
Ova prekrasna izložba u Gradu Svetlosti nastala je kao rezultat saradnje Doma Jevrema Grujića i porodice preminulog slikara. Veliki doprinos u organizaciji događaja dala je Milićeva najmlađa kći Jelena, koja zajedno sa svojim sestrama Simonidom i Teodorom, ponosno čuva i neguje uspomenu na svog oca. Na besprekornom francuskom, koji je naučila od svoje pokojne majke, profesora francuskog i engleskog jezika, divne tetka Danke, Jelena se obratila brojnim gostima na otvaranju. Bilo je ovo jedno veče za pamćenje, uživanje i ponos, koje je pokazalo da Milić od Mačve itetako živi u srcima svojim poštovalaca i posle blizu četvrt veka od svoje smrti, ali i povod da se zapitamo zašto Beograd još uvek čeka na otvaranje Legata Milića od Mačve, jednog od svojih najvoljenijih slikara.
Podsećanja radi, izdavačka kuća Klett je 2024. godine objavila monografiju Milić od Mačve - srpski barbarogenije, autora Olivera Tomića, koja je predstavljena u Narodnom muzeju, na taj način obeležavajući 90 godina od rođenja velikog slikara.
Izložba Milić od Mačve – Povratak u Pariz, bila je otvorena do 7. marta 2025. godine, i kako je početak proleća idealan period za obilazak Grada svetlosti i romantike, preporuka je bila da se Kulturni centar Srbije, Nebeski Milić – Povratak u Pariz, neizostavno stavi na spisak must-see atrakcija i kulturnih sadržaja Pariza.
