Jedna od omiljenih destinacija građana Srbije, a lako dostupnih, carski Beč, ovog proleća nudi jednu fantastičnu izložbu za iskrene poklonike umetnosti.
Kako naš portal svojim pratiocima predstavlja lepe sadržaje, koji obogaćuju i oplemenjuju život, evo predloga za uzbudljiv "prošireni vikend" u ovom uvek interesantnom gradu.
Pored stalnih umetničkih postavki u gradu Klimta i Šilea, u brojim galerijama i muzejima, predlažemo posetu Kunst Historisches muzeju. Evo šta vas tamo čeka...
Poklonici umetnosti imaju jedinstvenu priliku da do 29. juna posete jedinstvenu izložbu u muzeju Kunst, i upoznaju se sa remek-delima tri velika umetnika 16. veka – Arčimbolda, Basana i Brojgela. Tri sasvim različita umetnička opusa povezao je motiv prirode, prisutan u delima ovih umetnika.
Krenućemo od poslednjeg. Kunst Historisches muzej može se pohvaliti raritetnom kolekcijom jednog od najomiljenijih slikara svih vremena, Petera Brojgela Starijeg, flamanskog slikara, koji je poživeo svega četrdesetak godina, ali ostavio neizbrisiv trag u svetskoj umetnosti. U njegovoj zaostavštini nalazi se oko četrdeset slika, tačnije, toliko ih je "preživelo" vekove za nama, a sam muzej Kunst poseduje ih čak 12, i one su deo stalne postavke.
Brojgel - život pod velom misterije
Smatra se da je ovaj deo kolekcije, koju su tokom vekova formirali Habsburzi, njen "hajlajt". O Peteru Brojgelu Starijem, koji je rođen između 1525. i 1530. a umro 1569. malo se zna, a njegov život je pod velom misterije. Ono što je mnogo važnije od biografskih podataka je njegov specifičan stil koji je bio inspiracija mnogim kasnijim umetnicima, pa i našem Miliću od Mačve, o kome smo već pisali. Na svojim platnima ovekovečio je prelepe pejzaže, slike prirode i života seljaka koje je svakodnevno gledao, a može se reći da je bio i svojevrsni hroničar vremena. On je i rodonačelnik umetničke loze iz koje su izrasli Peter Brojgel Mlađi i Jan Brojgel, njegovi sinovi.
Šta možemo videti na slikama Petera Brojgela Starijeg? Karakteristični su njegovi prikazi života težaka koji govore mnogo više od onoga "sa čim se oko najpre sretne". Njegova platna pričaju priču i o ljudskim slabostima, lakoumnosti, gluposti, iz koje isijava njegov ironični humor. Prisutni su i elementi fantastike, u vidu stvorenja iz mašte, alegorijske slike i različite metafore, kroz koje ovaj slikar, daleko ispred svog vremena, komunicira sa gledaocem i nešto poručuje. Ovo je umetnik koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim i koji vas tera da dugo dešifrujete njegova platna, shvatajući da je ljudska slabost verovatno jedino večna.
Basano - rustičan, realističan i ekspresivan
Jakopo Basano, italijanski renesansni slikar, poznat i kao Jakopo dal Ponte, najčuveniji je predstavnik umetničke porodice Basano iz regije Veneto, popularno nazvane "Basani" . Rođen je između 1510. i 1515. a preminuo 1592. godine. Njegov umetnički stil najbolje bismo opisali rečima rustičan, realističan i ekspresivan. Smatra se da je ključni uticaj na njegov slikarski pravac izvršio Albreht Direr, čiji su crteži upravo ovih dana izloženi u galeriji "Albertina", kojoj će biti posvećen poseban tekst. Budući da pripada venecijanskim slikarima, uočava se se takođe i uticaj Ticijana, Lorenca Lota, a ekspresivnost njegovog slikarstva inspirisana je Rafaelom i Parmiđaninom.
Negde oko 1550. počeo je da "eksperimentiše" sa svetlom i jedan je od prvih slikara koji su uspešno dočarali scene noći, koje su poslužile kao inspiracija nadolazećim umetnicima. Teme kojima se bavio najčešće su religijske, ali opus koji je prikazan u Kunst muzeju posvećen je motivima prirode.
Arčimboldo - ljudi dočarani prirodom
Svakako stilski najneobičniji od ova tri umetnika bio je Đuzepe Arčimboldo. Njegovo slikarstvo bilo je toliko neobično za vreme u kome je stvarao, tako jedinstveno, da je i najboljem poznavaocu likovne umetnosti, a autor ovog teksta to svakako nije, teško da, u galeriji slikarskih velikana, pronađe onoga ko je Arčimboldu bio neka vrsta inspiracije ili uzora. Možda je tačnost one izreke da "slika govori hiljadu reči" najbolje potkrepljena umetničkim opusom ovog, u najmanju ruku, neobičnog stvaraoca.
Za razliku od prethodna dva umetnika, zna se tačna godina rođenja Arčimbolda. Bilo je to 1527. godine u Milanu. Od oca, koji je oslikavao vitraže u milanskom Duomu, naučio je tajne slikarskog zanata. I sam je izradio skice za neke od vitraža. Na početku svog stvaralaštva uglavnom je slikao naručene portrete plemića, a odselivši se u Prag, postao je omiljeni slikar cara Maksimijana II, a kasnije i njegovog sina Rudolfa II. Deo života je proživeo je u Beču, te se tako u stalnoj postavci muzeja Kunst nalazi jedna njegova slika – "Zima". Da nije "odmakao" od slikanja kraljevskih portreta i pronašao svoj jedinstveni stil, istorija umetnosti ostala bi uskraćena za jednog autentičnog genija.
Poznata je njegova serija "Četiri godišnja doba", gde lišćem, cvetovima, voćem, povrćem, granama drveća, korenjem... onim što je priroda stvorila, dočarava portrete, ali ne nekih određenih ljudi. Tako će se umesto nosa naći neka tikvica, umesto obraza patlidžan, bujna kosa biće dočarana ružama, usne tršnjama, uši pečurkama...sve je tu, jer priroda nudi bogatstvo, a čovek je njen neodvojivi deo. Arčimboldo se svrstava među slikare kasne Renesanse, pripada stilu manirizma, ali zapravo, on je toliko svoj i poseban, da sam po sebi "predstavlja slikarski pravac". Izvesno je da su mnogi slikari nadrealizma, poput Salvadora Dalija, bili inspirisani Arčimboldom. Za svog života stekao je i ugled i slavu, bio je omiljeni slikar Habsburga, da bi se na kraju vratio u svoj rodni Milano u kome se upokojio 1593. godine. Jedno je sigurno, Arčimbolda možda neće voleti kao slikara, ali ga izvesno nećete pomešati ni sa jednim drugim.
Autor ovog teksta, skromni poznavalac, ali veliki ljubitelj umetnosti, imao je priliku da obiđe ovu fantastičnu izložbu. Ono što ide divno uz jedan ovakav duhovni užitak je fina šetnja do hotela Zaher, u nekom dobrom društvu, na čuvenu Zaher tortu, a uz uz obavezni café Viennois, da se slegnu utisci o viđenom. Eto malo začina za lep život!
