Postoje mesta u kojima se muzika ne završava poslednjim akordom. U njima ona samo promeni oblik.
U Češkoj, jedan umetnik odlučio je da instrumentima koji su odslužili svoje - gitarama sa napuklim telom, ali i ručno pravljenim oblicima koji podražavaju izgled gitare - podari novu funkciju. Umesto da završe na otpadu, oni danas vise sa drveća. Ali ne kao dekoracija, već kao dom za ptice.
Evropa se, kao i ostatak sveta, suočava sa sve većom količinom otpada, uključujući i muzičke instrumente koji se retko popravljaju, a često bacaju. Ovaj projekat nastao je kao tiha, ali precizna reakcija na tu činjenicu: ako već ne mogu da sviraju, mogu da čuvaju muziku.
U gradovima poput Praga i Brna poslednjih godina raste interesovanje za projekte koji kombinuju reciklažu, javnu umetnost i brigu o biodiverzitetu. Takva “eko-umetnost” ne služi samo estetici. Ona menja način na koji doživljavamo prostor.
Umesto još jedne klupe ili skulpture, dobijate gitaru na grani – i pticu koja iz nje izleti.
To više nije instalacija. To je suživot.
Vizuelni efekat je gotovo filmski. Stara akustična gitara, sa tragovima vremena, visi sa stabla. Drvo rezonuje tišinom, ali iznutra se čuje šuštanje perja. Umesto koncerta - gnezdo. Umesto publike - prolaznici koji zastanu, pogledaju nagore i nasmeše se.
Grad dobija galeriju pod otvorenim nebom. I mali rezervat u isto vreme.
Ovakve inicijative u Češkoj retko ostaju samo na nivou ideje. U njih se uključuju škole, lokalne zajednice, volonteri... Organizuju se radionice na kojima deca uče kako da stare predmete pretvore u nešto korisno. Uče da estetika i ekologija nisu suprotstavljene - već prirodni saveznici.
Poruka je jednostavna, ali snažna: umetnost ne mora da bude zatvorena u galerijama. Ona može i da visi sa drveta. Da se koristi. Da diše. I da peva.
Možda je to najlepša definicija održivosti: ne praviti stalno novo, već naučiti da volimo ono što već postoji, samo u nekoj drugoj ulozi.
